Полицијски гласник

шјјшциј (јки гласник

СТРАНА 269

кад условна осуда гласи на новчану казну. Личности, хоје су одређене да врше заштитни надзор, имају одприлике исти положај, као немачки старатељи у случају предаје у какву Фамилију ради васпитања. Према чл. IV. § 4. оне су обавезне да воде надзор о начину живота и послу малолетника, да на њ дејствују поуком, и да се брину, да престану неваљалства малолетника и да се поправи његово понашање, а у потребном случају и да издејствују судске опомене. Истовремено је старатељима наложено, да отклоне све, чиме би околина малолетника могла неповољно на овог дејствовати или му иначе сметати у поштеном даљем раду. Такође суд треба да има могућности, да тражи повремене извештаје. Како ће се ближе извршити овај заштитни надзор остало је да се пропише правилником. (наставиће се) Др. Д. М. СуботиЋ.

ЗНБЛУДЕ ПРИ НДЕНТИфНКОВШ ЛЕШЕВН И ЖИВИХ ЛИЧНОБТИ Р. А. Рајс ПРОФЕСОР ПОЛИЦШЕ НА УНИВЕРЗИТетУ у Лозани.

Познавање живих лица и лешева преко сведока врло је важно са гледишта судских и полицијских истрага, јер од њега често пута аависи осуда или ослобођење окривљеног. На жалост, ово познанство преко сведока више пута сумњиво је. Заблуде у овоме правцу многобројне су. Има ваздан примера у којима су сведоци на судским претресима категорички и са највећим убеђењем тврдили да познају окривљеног, док је овај успевао да докаже неоспоран аИћГ. Ово упозавање или погрешно познавање од стране сведока веома је опасно за манифестацију истине, и тога је потребно обратити му озбиљну пажњу. У току даљег излагања изнећемо неколико примера погрешног познавања. које смо лично студирали, и покушати да објаснимо заблуде сведока у овим конкретним случајевима. * * * Случајеви погрешног познавања лешева релативно су веома многобројни. Неке и Хелвиг цитирали су већ неколико типичних примера; ми лично студирали смо ове: 1. Пре неколико год. становали смо у околини Лозане, и пут за кућу пролазио нам је кроз један пасаж у ниво-у железничке пруге Лозана—Монтре—Бриг. Једног Фебруарског вечера враћали смо се кући у друштву једног студента, који је становао у близини наше куће. Кад смо приспели у пасаж, неколико радника позваше нас да им помогнемо, да са железничких шина уклоне једног, добро одевеног човека, кога воз беше прегазио. И ми и наш сапутник прегледали смо пажљиво прегаженог, који у осталом и није бпо много нагрђен: на глави, у близини

десне слепоочнице налазила се дубока и широка рана, а обе руке и ноге бпле су сломљене. Лице је било врло мало умрљано крвљу. За време док смо се ми бавили прегледом леша, једак радник нашао је у близини шешир погинулог на коме је стајала Фирма једног шеширџије из Турина, због чега смо и ја и мој сапутник дошли до закључка, да је погинули по народности Талијан. Пошто смо још у залуд претресли одело непознатог, у циљу ироналаска доказа о његовој идентичности, покрили смо леш једним чаршавом и продужили пут кућама у разговору о узроку смрти овог лица. Сутра дан изјутра мој сапутник дознаде, да је погинули један од његових блиских сродника, с којим се врло често сретао, и кога је с тога врло добро познавао. И ако смо обојица леш релативно дуго посматрали, ипак га он није могао познати, већ гаје, шта више, сматрао за Талијзна. 2. Један човек извршио је самоубиство скочивши у провалију са једног од наших мостова. Позван одмах на лице места, жандарм познаде у самоубици једну врло добро познату личност из Лозане. Кад је мато доцније леш пренет у полицијску стражару, и судски лекар, и истражни судија, и овога писар, и многе друге присутне личности такође су познали у самоубици ону исту личност коју и жандарм. Одмах је један од полицијских агената послат, да са највећом обазривошћу извести удову покојникову о несрећи која се догодила. Можете већ замислити колико се изненадио овај честит човек кад је пред собом угледао тобожњег самоубицу, који беше изишао да му отвори капију! Леш је у истини био једне друге личности из Лозане, која је личила на замишљеног самоубицу само по стасу и бради. Сви дакле, почев од истражног судије па до простог агента локалне полиције, пали су у исту заблуду приликом идентификовања самоубичиног леша. 3. У башти једне виле, о једном дрвету, нађен је обешен човек. Личности, које су ово откриле, упутише се у најближу полицијску стражару у циљу саопшгења овог жалосног открића. На путу сретоше жену једног поштанског чиновника и испричаше јој догађај. Из радозналости ова отиде на лице места и, што је важно, на први поглед, и без икаквих претходних обавештоња, познаде у обешеном свога мужа, јурну на леш, отпоче га љубити и нарицати за прераним свршетком свога супруга. Пошто је ово познанство леша и званично констатовано, извештен је и месни директор поште о самоубиству свог чиновника. Одмах по пријему овог извештаја директор се упутио у одљење, у коме је самоубица радио, ради саопштења примљене новости. Може се већ замислити колико је било његово изненађење, кад је званичног самоубицу затекао живог и здравог где седи за столом и ради. 4. Ноћу између 31. децембра и 1. јануара 1908. год. једна радничка Фамилија беше дошла у варош да што свечаније дочека нову годину. Фамилију ову сачињавали су: отац, овога жена стара

57 год., њихов син са женом и неколико пријатеља. Син је био из првог очевог брака, али га је маћеха однеговала; имао је 26 година. Пошто су заједно и весело провели до 2 часа по поноћи, Фамилија се растурила; отац и мати отишли су, изјављујући да хи^е да се врате кући. У 3'/^ часа изјутра, на подножју једних мермерних степеница, пролазници су нашли једну, доста стару жену, која је кркљала. Изгледало је по свему, да је ова жена пала са степеница и том приликом разбила главу. Одмах је дозвана полиција и повређена је, уз припомоћ неколико личности из публике, пренета је у најближу полицијску стражару. Међу личностима које су у овом преносу суделовале, налазио се и син нашег радника, који је у стражари изближе видео повређену и још захтевао да је покрију каквим покривачем. Жена ова умрла је, и пошто њен леш нико није тражио, то су га ФОтограФисали и ФотограФију са тачним личним описом обзнанили преко новина. Јануара 4. у обзнањеној фотографији суседи су познали жену радникову, који је још био пијан, те није ни опазио нестанак женин. Пасторак, који је активно учествовао у преношењу своје повређене маћехе, није је, дакле, познао. Ове заблуде у идентиФикацији Хелвиг приписује једино аутосугестији. По њему, у свима случајевима заблуда приликом идентиФиковања, једна или више индивиду-а, обавештене у напред о приликама под којима је смрт проузрокована, сугерирају саме себе, да је погинули тај и тај, и продужују мислити у овом правцу чак и онда, кад одело и општа спол.ашњост леша не одговарају ни у колико оделу и спољашности замишљеног покојника. Допуштамо, да у извесним случајевима аутосугестија може бити узрок заблуде у идентиФиковању. Она је и у случајевима под 2 и 3 имала извесног утицаја. У случајупод2 она је код истражног судије, судског лекара и осталих била изазвана заблудом агента још у самом почетку иденгиковања леша; у случају под 3 жена је, видев леш издалека, била јако потрешена малом сличношћу обешеног са њеним мужем, и под утицајем аутосугестије отишла толико далеко, да је више пута загрлила и пољубила њој потпуно непознати леш. Изгледа нам, међутим, да сама аутосугестија није довољна да објасни узроке заблуда у идентификацији чак и у ова два случаја, а у случајевима под 1 и 4 о њој не може бити ни говора. Немогућао је, доиста, претпоставити, да су млад човек (1) и пасторак (4) били уобразили да се налазе пред непознатим лешевима. Оба млада човека приспели су на лице места без икаквих претходних ннформација о догађајима, и посматрали лешеве неузбуђујући се ни најмање њкховим изгледима. Непознавање лешева у сза два, као и у већини других случајева погрешне идентиФикације, има своје главне узроке ^у иоложају тел а и сиецијалном изгледу лица на које ми нисмо навикну',»Ј. И доиста, човек је толико навикнут да посматра свога ближњег у положају