Полицијски гласник

СТРАНА 270

ПОЛИЦИСКИ^ГЛАСНИК

ВРОЈ 34

вертикалном, било приликом стојања или ходања, било приликом седења, да му је тешко и замислити га у другом положају. пошто је слика у првом положају дубоко урезана у памети. Кад свог ближњег одједном видимо како лежи хоризонтално, ми га најчешће нећемо познати, зато што га нисмо никад или смо га врло ретко виђали у овом положају. Какав чудан или непознат утисак производи понекад на нас наш најбољи пријатељ кад га затекнемо да лежи или да спава! И зар нам само наше лице, посматрајући га у огледалу код берберина приликом бријања, не изгледа по мало непознато кад главу уназад повијемо и наслонимо је на специјалну наслоњачу? Моћ познавања код извесних људи веома је мало развијена. Казали смо, да је и специјални изглед лешева узрок заблудама приликом њиховог идентиФиковања. Изглед мртваца обично се веома много разликује од изгледа живог лица, и с тога је у већини случајевалублицинепознат. Одсуство боје лица. затворени очни капци и т. д. све то у толикој мери измени изглед лица, да нам се оно појављује као непознато. Ако се још има у виду да већина људи. нарочите жене, осећају истински страх од лешева, услед чега су веома узбуђени кад су принуђени да их посматрају, онда ће се још лакше разумети заблуде при идентификовашу лешева. (НАСТАВИЋЕ св) с француеког, Д. Ђ. Алимпић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: Суд општине долске у срезу белопаланачком актом својим Бр. 800 пита: „Г1о пореским књигама ове општине водн се више од 200 лица странаца (из других општина), која плаћају порезу на своја имања у овој општини. Од ових највише имају непокретна имања, као странци, грађани из варошице Беле-Паланке, и кад је време наплати порезе, суд ове општине одређује дан наплате порезе овим странцима, и шаље им уредне позиве преко дотич. оп. суда, да им се на потпис акта предаду, те да порезу означену у позивима донесу. Врло ретко који од дотичних странаца нађе за сходно да следује позиву по коме је позват. И услед тога велика сума њихове порезе остаје ненаплаћена и преводи се на дугу. Због овога, у прошлој 1907. г. м-ца октобра оуд ове онштине казнио је неколико пореских дужника, који нису следовали позиву, примењујући §. 327. тач. 1. кривич. зак. Пиротски првост. суд, решењем својим Бр. 17462. од 1-ХН-1907. г. а по изјављеној жалби осуђеног лица поништио је пресуду овога суда са разлога:

Кад је жалилац као порески обвезник имао плаћати порезу утој општини а живи у Белој-Паланци, онда је суд погрешио што га је и позвао за порезу, да тој општини предстане, већ је требао да порезу наплати преко општине Бело -Паланачке. Према томе Суд је жалиоца ненадлежно позивао, те га за недолазак на позив није могао ни кажњавати". Моли се уредништво, да на основу напред изложеног, изнесе своје мишљење, у »Полицијском Гласнику«: да ли суд не треба странце позивима тражити за порезу; да ли им се не може § 327. тач. 1. крив. зак. за недолазак примењивати; и којим путем треба порезу од њих наплаћивати ? — На ово питање одговарамо: По члану 15. закона о непосредном порезу, сопственици земљишта задужују се порезом у оној општини где се земљиште налази, па је правилно, што и тај суд задужује порезом све оне, који имају имања у тој општини. Кад сопственици ових имања не плате сами порез општини у року, који је законом остављен, онда општински суд има два начина да ову наплату изврши. Један је од тих начина да наплату тражи преко оних општина у којима сопственици живе, а други је да берићет са дотичног имања узме у попис, чим га сопственици среде, и да га сам изложи продаји. Овај последњи начин задаје, истина, више посла суду, али је увек сигурнији, јер је само један пример довољан, па да сви остали сопственици одмах сами положе порез. У пореској пракси показало се, да општине нерадо врше наплату пореза за друге општине, те тако многе суме застаревају, а општински прирез такође пропада. Позивању и кажњавању ових тако званих странаца нема места, јер се из чл. 115. а из речи: »или тражити порез за рачун друге општине", види : да се наплата мора тражити преко друге општине, ако се не врши наплата непосредно из покретности (езгекуцијом) или издавањем имања под закуп, те право кажњавања припада власти, где дотични порески дужник живи, а не тој општини. Према томе и одлука је првостепеног суда потпуно умесна и законита. II. Деловођа општине бабљанске пита: »Актом својим Бр. 554. Суд општине бабљанске тражио је извештај од Управе рудника »Космај® и „Бабе 0 , колико је управа рудника купила килограма кречног камена од појединих лица из околине, пошто се исти продаје по тежини. Ово је потребно суду зато, да би могао од продавца наплатити мерину по 5 пара динарских од 100 кграма, пошто се камен мери на рударском кантару а не општинском. На камен, који се вади из оних места, која по концесији припадају руднику, општина није тражила мерину.

Управа рудника одговорила је суду, да она не подлежи плаћању мерине по чл. 1. закона о општинској мерини. Моли се уредништво за обавештење: да ли припада општини кантарија и колико кад би имала своја мерила, а колико кад се то мери на кантару управе рудника, и то наравно само од продавца, а не и на камен који сама управа вади, јер суд на то и не тражи. У исто време да се објасни : коме се треба жалити, ако управа и даље неће да наплаћује мерину за општинску касу?" — На ово питање одговарамо: По члану 1. закона о општинској мерини, мерина се плаћа на све оно, што се продаје по тежини или запремини, ако износи количину преко 25 кграма односно литара. Да општине могу наплаћивати ову мерину, треба да имају и своја мерила, јер ако ову услугу не чине зато што немају мерила, онда им ни накнада не припада. Према овоме, ако општина бабљанска има мерила и ако сопственици рудника нису нарочито ослобођени концесијом од овога плаћања, за себе и продавце, онда продавци камена морају плаћати мерину по чл. 10. закона о општинској мерини. Ако управа рудника не би изашла општини у сусрет у овом погледу, онда се општина може жалити г. Министру Народне Привреде. Ш. Суд општине мало-изворске, актом својим Бр. 1368 и 1325, пита: »Тачка 87. закона о таксама гласи: »за извиђање иступа по тужби приватних 2 динара«. Моли се уредништво за обавештење: колику ће таксу суд наплатити кад тројица поднесу једну заједничку тужбу прв®тив извесног лица за једно иступно дело — да ли само 2 дин. или 6 динара. Ово је објашњење потребно што пре, јер су ранији часници наплаћивали свега таксу од 2 динара, без обзира на број тужитеља, па сад треба привести предмете крају, како не би застарели ?« — На ово питање одговарамо: По начелу, постављеном у напомени под 2. тачке 227 и напомени код тачке 233, такса се наплаћује према броју кривичних дела, а не према броју криваца или тужиоца. Према томе, кад год јеједно иступно дело, па су једнутужбу подигли сви повређени заједнички, онда једну таксу плаћају од 2 динара. Ако је, пак, дело учињено према сваком тужиоцу посебице и у разно доба, онда сваки од њих плаћа засебну таксу од 2 динара, ма да и једном тужбом туже. IV. Један општински деловођа пита: »Молим уредништво за обавештење: Да ли удата учитељица има права на станарину, кад јој муж није државни чиновник, већ занатлија, трговац или рен-