Полицијски гласник

СТРАНА 282

ПО ЈЛИЦИЈ (ЈгШ 1 ЛА (ЈНИК,

њих дела. а по саслушању Министарског Савета, решено је: Да се окружна скупштина у сваком округу састане у четвт>ти редован сазив на дањдвадесетога септембра ове године у окружном месту. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 3. септембра 1908. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Мннистра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: »Одобрава се Министру унутрашњнх дела, да на оправку зграде Бабичке Школе

ло ревидисаном предрачуну и одобреној лицитацији може утрошити 3186 - — динара и овај издатак показати у расходу на терет партије ванредних расхода Министарства унутрашњих дела, санитетско одељење на оправке и доправке постојећих болничких и осталих санитетских зграда«; да се Д-р. Максим ГлигоровиК, лекар среза златиборског, ио молби својој, а еа основу тачке 2-ге §. 69-ог закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја, са пензијом, која му припада по годинама службе; да се Никола Врчинац, служитељ из Београда, родом из Каменнце у Срему

и поданик угарски, по својој молби прими у српско поданство заједно са својом женом Кристином и малолетним сином Властимнром, изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег садашњег поданства; да се Вилхелм Дијамант, марвени лекар из Ниша, родом из ЈКешова у Ческој и поданик аустрискп, прими у српско иоданство, изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег досадашњег поданства. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 23. августа 1908. године у Београду. СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАК) Противречност у сведоџбама може се замислити само у случају, кад о једном понављању или продужавању сведоче два сведока. Таква бн противречност н. пр. била ако би у наведеном примеру први сведок В био у исто време и сведок друге крађе и сведочио би да је А другу крађу извршио из затвореног амбара, док сведок Г, који такође сведочи о другој крађи, каже да амбар није био затворен. У оваком случају не би могло бити ни речи о доказу кривице оптуженог А ни за једну од крађа, јер се сведоцима В и Г због њихове противречности односно друге крађе не може веровати, н онда остаје само прва и трећа с два сведока, а закон тражи најмање три. Да се са по једним сведоком добије потпун доказ, закон тражп још и то, да Ђ осведочене околности <с , т. ј. понављања или продужавања » једна с другом у вези стоје'-'. Питање је сад: у чему се састоји та веза ? Одговор на ово питање је прост, кад је реч о продуженом кривичном делу. Та се веза код продуженог криричног дела огледа у истоветности радње, у истоветности предмета који се вређа и у јсдној решимости виновника. Међутим код кривичних дела, која се понављају, нема такве међусобне везе, јер је свако од њих самостално и независно крнвично дело. Та кривична дела престављају хомогени реални стицај, код кога је само то заједничко, што су сва исте врсте и што долазе од истога лица. Из овога изилази да нема разлога законском наређењу по коме је за свако такво понављање довољан по један сведок па да се узме да је кривица оптуженог за сва понављања доказана. У Аустрији је т. 4 § 270, којој у свему одговара т. 4 § 230 нашег лоступка, протумачена тако, да се и код понављаних кривичних дела свако понављање може доказати с поједним сведоком, разуме се, кад има најмање три понављања, јер је нађено да је довољна само и та веза, што сва понављања долазе од истог лица, па макар била различита лица п разлпчити предмети повређени. Тако н. пр. ако се А реши те једне ноћи украде из амбара Б џак жита, и то посведочи један сведок, после неког времена из коша В украде џак кукуруза, и то посведочи други сведок, и опет после извесног времена украде из куће Г један џак жита, и то посведочи трећи сведок, то се има узети да постоји потпун

доказ за све трп крађе, ма да свака од ових крађа представља засебну и самосталну крађу. Како је т. 4 § 230 нашег законика веран превод т. 4 § 270 аустријског, то би се имало узети да се и по нашем закону има ова на исти начин решити. Међутим наша је пракса другаче решила ово питање. По њој се само код продуженог кривичног дела могу поједини делови доказати са по једним сведоком, али ие и у случају кад се дело понавља према разним лицима и према разним правним добрима. Овакав случај наша пракса сматра као реалан стицај и тражи да за свако дело има по два сведока, па да се узме да је свако од њих доказано. Овако је схватање сасвим правилно, јер се из т. 4 § 270 види, да законодавац тражи јачу везу пзмеђу појединих понављања; он тражи да сва понављања поред тога што долазе од једног лица, буду управљена и противу једног лица и једног предмета. IV. Као четврти изузетак треба овде поменути и случајеве из другог и трећег одељка § 239. По другом одељку § 239, кад више околпости сачињавају један основ подозрења, узима се да је тај основ подозрења иотпуно доказан, ако сваку од околности посведочава по један и то различит сведок, н. пр. један сведок сведочи да је оптуженог видео на месту извршног дела; други сведочи да га је видео да се отуд враћа кући, трећи сведочн да га је баш у времену извршења дела тражио код куће и да га није нашао. Ове три околности дају основ подозрења: да је опгужени био на месту извршења дела, и свака од тпх околности сматра се потпуно док'азаном с по једнпм сведоком. По трећем одељку § 239, кад противу оптуженог има вигне основа подозрења но што закон тражи, узеће сс да је сваки основ потпуно доказан, ако за сваки од њих има по један и то различит сведок. § 37. Сведоџба саучесника. 2 ) Правило је, да сведоџба саучесника нема доказне вредности. Противу тога, да сведоџба саучесника може имати потпуну доказну вредност, износи се, на првом месту, то, да саучесник има интереса да кривицу натури коме другом; за тим, његовој се сведоџби не може веровати ни стога, што је укаљан учешћем у кривичном делу, па се не може ни претпоставити, да ће бити честит и да ће хтети казати истину. Иекуство, даље, показује и то, да има лица која кад 2 ) КИка, Ве\уе1в1ећге 248 и даље ; МШегтагег, Ве\уе1з1ећге 328 и даље; Ки1Г, Сотшеп1аг II 112 и даље;