Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

бРОЈ 36

Али, то није само сећање сведоковог вида које треба оживети; и сећање његовог слуха може бити од врло велике користи за идентиФикацију. Ми познајемо људе код којих је моћ познавања помоћу слуха много боља но помоћу вида. Они ће сигурно познати појединце по њиховом гласу, док ће се устезати да их познаду проотим посматрањем њихове личности. Врло често чује се приликом говора извесног лица : »овај ми је глас познат", али се ректо кад успева да се именује и име говорниково. Пре извесног времена били смо необично изненађени одговором једног сведока. На питање како је могао познати окривљеног, који је злочин извршио у потпуној помрчини, сведок је одговорио да га је познао по нарочитом шуму његовог хода. Да би се лично уверили о вредности овог средства познавања, отпочели смо пажљиво посматрати и студирати одјеке корачаји појединих људи. Уверили смо се потпуно, да готово сваки човек има свој специјални »одјек хода«, ако би се то могло овако назвати. Док једнн лупају, т. ј. ширењем ногу производе двогубе одјеке, дотле други газе само штиклама и производе одјеке сличне одјецима звона, а трећи, послс 2-3 нормалпа корака почињу да повлаче ноге као да се клизају и т. д. Нога у обући врсте »Ришелије« производи у ходу сасвим други одјек од ноге у великим и тешким чизмама и т. д. Ми не допуштамо, да сам »одјек хода« може послуншти као неоспоран доказ идентитета, али верујемо да је често пута врло корисан као средство за оживљавање сведоковог памћења. Треба, дакле, индивпду-у за идентификовање по одјеку хода позвати да пред сведоком хода и трчи, старајући се притом да ово буде на терену што сличнијем оном на коме је она од сведока виђена, пошто разлика у чврстини земљишта може у знатној мери модиФиковати одјекхода И приликом идентиФиковања по гласу мора се водити рачун о идентитету прилика под којима је сведок чуо осумњичену индивиду-у. Ако је ово било преко дана, и проба ее мора дању вршити. Тачно је, међутпм, да се у овој врсти вештачења јављају понекад тешкоће. Било намерно било због стида, многи окривљени мењају свој глас пред сведоцима. У овим случајевима остаје једино то, да сведок слуша окривљенога прикривен у соби, или иза дрвећа и т. д. После свега што смо изложили излишноје, држимо, нарочито наглашавати, да је неопходно потребно обући окривљеног приликом суочења у исто одело које је имао кад га је сведок видео. Да речемо неколико и о познавању ФотограФија од стране публпке. Још у нашем делу о живим сликама казали смо, да приликом ноказивања осумњичене фотографије сведоцима ову треба помешати са још неколико разних ФотограФија ; ако се сведок приликом разгледања задржи само на осумњиченој ФотограФији, доказ о идентитету неоспоранје. Сведока, према потреби, треба обавестити о боји очију, косе, браде и т. д.

У овом истом делу навели смо, да сведоку, који није упознат са живим сликама, треба показати ФотограФију еп Сасе, И доиста, публика је тако мало навикнута да посматра личности с проФила, да ће врло лако познати једну ФотограФију еп Гасе, док ову псту ФотограФпју у проФилу неће никако, или ће је врло тешко познати. Поред овога, описне фотограФије по систему Бертилоновом, тако драгоцене и неопходне за полицајца и вештака. нису практичне за познансгво од стране сведока, и с тога их, по могућству, треба избегавати. Ове ФотограФије, тачно снимљене у проФилу и еп ?асе, имају нарочити, мало чудноват изглед за лпчности које нису полицајци ; публика није навикнута на ФотограФије ове врсте, и с тога их је много теже идентиФиковати са оригиналом. Много је, дакле, боље у оваквим случајевима показивати публици ФотограФију осумњичене личности у целини, или у пола (»брусбилу«), т. ј. у уобичајеном положају. Са оваквим фотограФијама постиже се много већи успех но са ФотограФијама описним. о француеког, Д. Ђ. АлимпиЋ,

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

И 3 ПОЛИЦИЈСКОГ А Л Б У М А

Ово лице, чију ФотограФију изнооимо, налази ое оада у иотражном затвору, у БудимПешти, због више здочиних деда. Ево шта о њему ве.ш будим-пештанска по.шција~у једпом званичном акту, упућеном Управи грпда Београда: »Према изветтају добивевом од управе бечке по.шције Бр. 6.535, Спасоје Крагујевић, отар 2 5 год., рођен у Илоку (Сдавонија), вере иоточно православне, нежењен, доктораид пра-

Иотрагом вођепом по овом делу односно прошлооти именованог Крагујевића утврђено је : 1, даје 10. и 21. маја прошле године извршпо две опасне крађе г-ђама: Бели Диригер и Томас Кис, из Б. Поште, и овом приликом украо им 70 круна у новцу и накит; 2, да је јула месеца прошде године провео месец дана у Франкфурту на Мајни као гост Карда Штута, коме је покрао драгоценооти у вредности 20.000 динара; 3, Дп је доста вероватно, да је јула месеца прошле године извршио у Берлину једно разбојништво са убиством." Доотављајући све ово београдокој полицији, б. пештада-ка подицја мо.шла јо за што скорије извешће : да ли је Крагујевић и у Србији учинио какво казкимо дело? С тога се умољавају ови они, који би о њему што више знали, а нарочито да ли је кад год био у Србији, да о томе одмах извеоте кривично одељење Уираве града Београда иди непосредно наше уредништво.

Т Р А Ж Е СЕ

Никода, син Елизабете Кенцеја, из Београда, још 26. прошлог месеца отишао је од куће и није се до сада вратио. Никола је ђак V. раз. у католичкој школи, стар 13. година, црномаааст, шака на левој руци згњављена му је ; од одела има на себи панталоне пепито и блузу од белог пикета. Нека га све власти потраже, па у случају проналаска упуте Управи града Београда, с позивом на акт Бр. 35.658.

Радован, сив Владимира Чанића, из Грабовца, још у марту месецу тек. године отишао је од своје куће и до данас није се никако јављао. Радован је стар 21 годину, средњег раста, смеђ, у сељачком оделу. Ако која од подицијских пли општиноких власти дозна штогод за њ, нека извести начелника среза посавског, с позивом на акт Бр. 12390.

ва, са станом у улици Барош бр. 6, I спрат, у Пешти, окривљен је да је ноћу између 3. и 4. септембра (ов. год. по нов.) покушао разбојништво с убиством над Едуардом Рајцем, продавцем књига, услед чега је ухапшен и спроведен у затвор краљевском прокуратору у Будим-Пешти.

Станко, син Васе Делића, из села Шишмановца, затечен са својом стоком у туђем имању, па побојав се казне, утекао је и до данас се није вратио дома. Станко је стар 13 годипа, сувоњав, црномањаст, на десној отрани чеда има белегу од ударца, а на десној руци од опекотине; од одела има гуњ од шајка,