Полицијски гласник

БРОЈ 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 285

већу, али релативно најмању оптерећеност код земљорадничког сталежа. Интезивније је већ његово учешће у тешким телесним повредама и неумишљајним убиствима, а сразмерно најјаче је учешће у умишљајним убиствима. Значајна је овде још околност, да се у овој категорији кривичних дела са тежином злочина иење и стуаањ кривичности сељака. За последњу десетину (од 1896) води се деоба земљорадника. на четири категорије: инокосни, задругари, слуге и надничари. Статистика показује, да су за првих пет година (1896—1900) имали најинтезивнијег учешћа у криминалитету прве две категорије: инокосни па задругари, показујући потпуну претежност (97°/ 0 ) над другим двема категоријама. Међутим у другој петини (1900—1905) наступило је знатно скретање. Број осуђених слугу порастао је у неколико, а најенергичнији прираштај у криминалитету показују надничари, од којих је само у 1905. број осуђених био 1050, тако да они сами сачињавају готово више од четвртине укупног броја осуђених сељака. Узрок овој појави свакако је економске природе и она стоји у вези са сељачким задуживањем и распадањем задруга. У сваком случају овај узрок мора постојати у прираштају ове категорије земљорадника, а не у њеној већој или мањој кривичности. У Србији од свега становништва 7°| 0 занима се са занатством (индустријом), а мање од 5°/ 0 трговином (по попису од 1895). На обе ове групе заједно у периоду 1888—1895. долазио је удео од 6—7°/ 0 укупног броја осуђених. У последњој десетини износио је тај удео код трговачког реда 2.62 одн. 2.79%! а код занатлија 4.54 односно 4.02°/ 0 укупног броја осуђених. Обе ове групе заједно апсолутно имале су највише учешћа у кривич. делима противу личности, противно сељацима, код којих је највећа апсолутна оптерећеност у кривич. делима противу својине. Према категоријама кривичних дела, релативна кривпчност ових двеју група највећа је код дела противу државе, па за тим долазе дела противу личности, противу својине и напослетку кривич. дела у службеној дужности. С обзиром па врсте појединих кривич. дела криминалитет занатлија далеко је ближи сељачком криминалитету него ли трговачком. Лица са слободном професијом показују највећу кривичност у делима противу државе, док је у току целог периода био само један јединн случај осуде због деликта противу својине (због преваре). 0 утицају места рођења и становања на криминалитет не мислимо приказивати пишчеве резултате, јер иначе овај моменат у опште стоји у вези са читавим комплзксом других економских и културних момената. И за овај моменат у неколико вреде исти односи, као што је мало час изнето за утицај занимања на криминалитет. Уз то долазе још моменти разне насељености, неједнаког школовања и многи други. Све криминалисте сложне су у томе, да се специФични се-

оски криминалитет треба да сматра као примарнн. Ту је главно средство извршења насиље. Ову примарну врсту злочина 81§ће1е назива атавистичком. Противно томе, секундарни ступањ криминалитета, код кога на место насиља долази лукавство и превара и који преовла^ује у градовима, назива еволутивним криминалитетом. Ову деобу усвојио је и Ломброзо, (овршиће ое) Миливоје Ј. Петровић.

ЗАБПУДЕ ПРИ ИДЕНТИфИКОВШ ЛЕШЕВН И ЖИВИХ ПИЧНОСТИ Р. А. Рајс професор полцције на унивЕРЗИтету у Лозани. (свршетакi Долазе за овим, али не врло често, обавештења о особеностима хода лица које се описује. Ово последње обавештење најнеодређеније је, јер сведок, и ако је врло добро уочио извесну особеност осумњичене личности, није у стању да нађе згодан израз за њено прецизно означење. Сведок, најзад, још мисли, и то напослетку, и на изглед лица које описује, али то је тек овде где га његово памћење у већини случајев& издаје. Он је врло добро вицео изглед лица, али га није запамтио. То је с тешком муком ако се још сећа, да је лице, које описује, имало браду и бркове, па и ово обавештење није увек поуздано. Означење боје косе и браде даје поново и у већој мери повода оним истим заблудама, које се јављају прилаком означења боје одела. Понекад, на жалост врло ретко, интелигентни сведоци још додају по које обавештење о аксану и начину говора описане личности, и ова су обавештења готово увек најпрецизнија. Помињемо још и то, да сведоци, приликом описивања личности коју су само једанпут у животу видели, не дају, по правилу, иише од три до четири врсте обавештења: о доба старости, о боји одела, о величини стаса и, може бити, још о боји косе и браде. Лични опис, који дају сведоци, дакле је веома непотпун, неодређен и често пута погрешан. Треба ли се онда изненађивати што они приликом суочења не познају обично личност коју су описивали, и што, налазећм се пред потпуно невиним лицем верују, и тврде са најдубљим уверењем, да је то оно нсто лице које су видели на месту злочина или преступа. Треба још имати у виду да су сведоци, у моменту кад су видели осумњичену личност, били обично веома узбуђени извршеним злочином или преступом; да суочење готово увек бива после дужег времена од овог виђења, и да су се у овом међувремену извесни карактери, на брзу руку запажени, изгладили из сведоковог памћења. Разговарајући са суседима и познаннцима, или чи гајући погрешни опис

кривца у новинама (што обично бива) сведоци обичЕ1о створе у памети лажну слику личности с којом ће се доцЕшје суочавати. Најзад, суочење се обично врши у канцеларији истражног судије. У место да посматра индивиду-у у дну једног коридора, више или мање осветљеног, или на улици при вештачкој светлости, сведок је посматра у средини свечане собе, при пуној светлости дана, у непомичном положају и збуњењу. Није, дакле, чудо, што се у оваквим лриликама дешавају заблуде при идентиФиковању. Види се, међутим, из овога што смо изложили, да се ове заблуде могу донекле и умањити. Немогућно је, до душе, захтевати од публике да даје прецизне личне описе (осим да се по школама предају живе слике што скоро неће бити), али се сведоци могу суочавати са осумњиченима на самим местима где су их видели и у приликама под којима су их видели. Ми нисмо велике присталице реконституисања сцене злочина и преступа на месту извршења, али кад је реч о познасању преко сведока, верујемо да је неопходно потребно реконституисати сцену злочина, бегства и т. д. Од користи је још, да се ово реконституисање изврши под истим условима осветљења, под којима је извршен и сам злочин или преступ. На овај начин сведок ће имати прилике да поново види целу сцену која се одиграла пред његовим очима, и која треба да му оживи у памети. Утисци, који су временом посгали неодређени, прецизираће се, а вредност целокупне сведоџбе иојачаће се. За многе људе потребна је целина, да би могли познати детаљ. О овоме се сваки може увернти на један врло прост начин. На једном великом ларчету хартије треба прорезати рупу кроз коју се може видети само предњи део лица; коса, уши, труп и све остало треба да је заклоњено хартијом. У већини познатих личности, које ће наизменце иоказивати своје лице кроз отвор на хартији, присутни ће врло често грешити у идентиФиковању, т. ј. под овим условима неће увек познати личност која је нза заклона. То је целина човекова због које га публика познаје, а не сама Фигура. Ова последња, папротив, често пута само је споредни детаљ, док је целина: остало тело, одело и т. д. од пресудног утицаја за познавање живих лица од стране публике. Али, није увек довољно реконституисати само за један моменат тачну Фазу злочина или преступа, за време које је сведок видео личност коју треба иденгиФиковати. Потребно је још да се сведок увери и о начину хода н покретима осумњичене личности. Начин хода, покрети руку, плећа и т. д. имају врло велику описну вредност и доприносе знатно познавању људи. Не треба, дакле, никад заборавити, приликом показивања о сумњичене индивиду-е сведоку, да ова мора по мало ходати и трчати те да сведок, посматрајући њене покрете, освежи своје памћење. Разуме се већ, да и ово треба да буде на самом месту и под истпм условима првобитног виђења, а не у канцеларији истражног судије.