Полицијски гласник

СТРАНА 284

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ЕРОЈ 36

он, различита је, јер докле је онај притвор средство, којим се има да обезбеди присуство обвињеног у поступку, противу кога је отворена кривична истрага, дотле је овај притвор казнена принуда, којом се хоће од сведока да издејствује предузимање једне радње: сведочење или полагање заклетве.® И ако јако ценим рад г. Марковића, ипак у овом једном случају ја не могу да примим његову оцену мога мишљења као тачну. Не могу, велим, јер ма како били тачни наводи г. Марковића о разлици природе ова два притвора — кривца и сведока, ииак та разлика не може бити основица за оцену аитања: да ли су решења из § 100 поменутог закона извршна или не, јер то иитање има да се цени ио сасвим другом основу, на име по томе: да ли је и овај иритвор лишавање слободе једнога сриског грађанина или није. Одговор, пак, на ово питање несумњив је, јер сваки притвор, па ма какве он природе био и ма какав задатак имао да постигне, доноси једне исте резултате — лишава дотичнога грађанина слободе у најширем смислу ове речи. А члан 9. Устава, који ујемчава слободу грађана и регулисава однос кад се они лишавају ове, не ирави никакву разлику код иритвора ио ирироди ових. него речима: „нико не може бити притворен, нити иначе лишен слободе «, обухвата само Факат лишавања слободе, без обзира на то, из које природе кривице он истиче и која истражна власт ово врши, те тако генералишући простирање своје важности на сва лишавања слободе, он важи и за случајеве из чл. 100. к. с. поступка. Понављам: без обзира на правну природу притвора, и на разлику коју они по Форми показују, наш је уставотворац, према нашим приликама хтео и имао намеру да сваку одлуку власти. којом се један грађанин лишава слободе, иодвргне оцени независних судова. То, и само то, могла је бити његова намера и тежња онаквом редакцијом чл. 9. Устава, јер да је хтео да чини изузетке по нрироди кривица, које доносе лишавање слободе, он би то јасно и отворено учинио. Према овоме, везивати чл. 9. Устава само за притвор кривца, над којим је отворена кривична истрага, значи сузити тежњу и жељу уставотвораца, и две треКине иритвора истргнути исиод оцене независних судова. То би опет било противно и либералној одредби поменутога чл. 9. а и одредби чл. 27. Устава, по којој сваки српски грађанин има права да се жалп против свију незаконитих поступака власти, па биле ове незаконитости учињене донесеним одлукама, било без ових, нити би се друкчије дала објаснити одредба чл. 202. Устава, која ништи све оне законске одредбе, које су у сукобу са начелима и правилима постављеним Уставом. Све ово, опет, казује, да је моје мишљење о извршности одлука из § 100 к. суд. поступка потпуно тачно, јер само

тако може бити слобода грађана заштићена и од евентуалне самовоље власти и од погрешне примене закона од стране њихове. Јер, чиме бп била заштићена слобода једнога грађанина, ако му се не иризна ираво жалбе, кад га иследник стави као сведока у притвор из мржње или неразумевања закона, и који је тај. што ће стати на пут самовољи или исправити незаконитост, ако неће то бити независни судови ?!! А могућност и једнога и другога није искључена, јер кад се то у опгпте не би могло претпоставити, него увек веровало у способност и тзавесност власти, не би у опште ни била потребна ограничења, на Форму оних из чл. 9. Устава. Не, не, Устав се није могао задржати само на прнтвор/ што га врше наше полицијске власти према § 131. к. суд. пост. него је пред собом имао свако лишавање слободе грађана, па ма од које власти то долазило. Отуда ја налазим, да судској оцени у смислу чл. 9. Устава, подлеже и одлуке царинских власти, кад у притвор стављају кријумчаре ухваћене на делу у смислу чл. 156. царинског закона, и да свако друкчије поступање ових власти значи повреду Устава, која доноси одговорност по чл. 28. истога. У осталом, ја ћу разумевање овога члана у колико се односи на рад царинских власти, изазвати путем једнога кривичнога процеса у смислу чл. 28. Устава, а што се тиче одредбе § 100 крив. суд. пост. задовољан ћу бити ако она буде предмет оцене наших признатих правника. Димитрије С. Калајџић.

П1Е УЕВВВЕСНЕОЕШШ1М 05ТИСНЕН Е11В0РА 1 ВапА. — 0>е СппппаИШ Лег Ва1кап1аш1ег. уоп Ог. Агпо1(1 Шас11ег.

(нАСТАВАК) Такоисто различно је криминално понашање жена у појединим класама цивилног стања од понашања људи. У браку може се утврдити скоро подједнака склоност ка злочину код оба пола; како изгледа, мало је мања код жена, али се у последњим годинама примсћује све веће приближавање. И у групи небрачних, у погледу релативне интезивности криминалитета, разлика између човека и жене није баш тако јака; напротив, релативни удео удова и разведених жена у криминалитету 3 до 4 иута је ве&и од удела људи из истс класе. То долази делом отуда, што су одговарајући уделн у становништву сразмерно већи, а поглавито и због тога, што су жене привредно и друштвено далеко више експониране него људи. У сваком случају, ови су резултати врло сумњиви. Од свију субјективних момената економске природе, који би могли вршити какав утицај на злочин, неоспорно међу

најважније долази занимање. Индустрија и пољопривреда свака за се имају својих нарочитих погодаба за злочин у опште, као и за извесне врсте злочина. Србија је претежно аграрна земља, а њена статистика показује, да јс у последње доба у неколико и порастао проценат становништва, које се бави земљорадњом (83.66°ј 0 у 1900). Српскн статистички материјал тек од 1896. чини брижљиву и детаљну деобу у погледу занимања. Тада је одвојена трговина од заната (индустрије), а код свију занимања предвиђен је нарочито и положај појединих лица у сваком од појединих занимања. Код земљорадње су поред осталога специјално издвојени чланови задруга. У целом периоду прибрани су подаци само у погледу кривичности појединих група занимања у укупном криминалитету, а само за 1896. има података и о учешћу појединих груна у поједпним категоријама кривич. дела и у појединим деликтима. Наравно да лица, која се занимају земљоралњом, показују апсолутно највећу оптерећеност у псмеду на укупан криминалитет. Проценат осуђених, који пада на ову групу, кретао с.е између 77.38% (1896) и 88.72% (1892), а у последњој пегини (1901—1905) попео се на средњи проценат од 86.20°[ о свију осуђених. Апсолутно и релативно најјаче је учешће овога сталежа у категорији кривич. дела противу својине. Од 100 лица осуђених због ових кривич. дела износио јепроценат земљорадника 88.70°1 о за прве две године (1888/90), а у 1896 пао је на 85.33%, али и тада премашало је релативно учешће у овим деликтима одговарајући удео овога сталежа у укупном становништву. И ако у оиште кривична оптерећеност земљорадника сразмерно показује благу склоност ка опадању, ипак се апсолутна кривичност још увек јавља као висока, а то је у толико чудније, што је у другим земљама искуство иоказало, да земљораднички сталеж сразмерно много ређе врши кривич. дела него индустријске и трговачке класе. Сразмерно најинтезивније је учешће земљорадничког сталежа у Србији у шумским кривицама, које су у периоду 1888 —1896. биле вршене по готову искључиво од сељака, што је са свим природно с обзиром на односе у сопствености, који су раније поменути. Од осталих деликата противу својине поглавито разбојништво показује сличан прекомеран ступањ кривичности код сељака, тако да њихова релативна оптерећеност износи просечно 93% од укупног броја осуђених за то дело. Тако исто претерано је учешће овога сталежа у хајдучији, јатаковању и паљевинама (средње 90% свију осућених за паљевине). Код крађе, разуме се, да се крађа стоке јавља као специФично аграрни деликг; напротив проста и квалиФицирана крађа показују сразмерно незнатну оптерећеност код земљорадничког сталежа, а у последњим годинама шта више примећује се знатно опадање кривичности. Ну ипак јаче је учешће у квалиФицираној крађи него у простој. Од дела противу личности лакттелесна повреда показује апсолутно нај-