Полицијски гласник

СТРАНА 290

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 37

за начелеика треће класе среза рачанског, Милана Јанковића, начелника исте класе среза тамнавског, по службеној потреби; за начелника треће класе среза прокупачког, Петра Драгомировића, начелника исте класе среза крагујевачког, по службеној потреби; за начелника треће класе среза орашког, Бранка Вукојевића, начелника исте класе среза златиборског, по молби; за начелника треће класе среза гружанског, Ђорђа Ст. Костића, порезника чачанског пореског одељења; за начелника треће класе среза крајинског, Борислава Милосављевића, јавног правозаступника из Пожаревца; за начелника треће класе среза посавотамнавског, Николу Ђуричнћа, пређашљег начелника среског; за начелника треће класе среза хомољског, Михајла С. Илића, начелника среског у пензији; за начелника треће класе среза црногорског, Косту Ђорђевића, начелника среског у пензији, и за начелника треће класе среза косаничког, Радомира Васиљевића, писара друге класе првостепеног суда књажевачког: за секретара прве кл. начелства округа тимочког, Јована Ђ. Јовановића, начелника исте класе среза прокупачког, по службеној потреби; за секретара прве кл. начелства округа пиротског, Јована Л. Илића, порезника трстеничког иореског одељења; за секрегара друге кл. начелства округа чачанског, Божидара Ђурића, секретара исте класе начелства округа крушевачког, — по службеној потреби;

за секретара друге кл. начелства округа ваљевског, Михаила Гудовића, секретара начелства у пенсији; за секретара друге кл. начелства округа крушевачког, Михаила Протића, начелника исте класе среза љубићског, — по службеној потреби; за секретара друге кл. начелства округа пожаревачког, Драгутина Пантелића, секретара исте класе начелства округа тимочког, — по службеној потреби. за секретара друге кл. начелства округа ужичког Милана Ј. Анђелковића, начелника исте класе среза жупског, — по молби; за секретара треће кл. начелства округа топличког, Димитрија Протића, начелника исте класе среза трстеничког. по службеној потреби; и за секретара треће кл. начелства округа рудничког, Симу Вучковића, писара прве класе јагодинског првостепеног суда.

за комесара железничке полиције у Пироту, у рангу начелника среског друге класе, Михаила Стојковића, комесара иолиције у Сењском Руднику у рангу начелника среског исте класе, по службеној потреби ; за комесара полицијског у Сењском Руднику у рангу начелника среског треће класе, Вељка Рамадановића, начелника исте класе среза голубачког, по службеној потреби; за комесара железничке полиције у Нишу, у рангу начелника среског треће класе, Јована Сјеницког, комесара железничке полиције у Пироту, у рангу начелника среског исте класе, по службеној потреби ; и за полицијског писара прве класе среза параћинског, Петра Протића, комесара

железничке полиције у Нишу, у рангу полицијског писара друге класе.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 34 закона о пословном реду у Државном Савету. одобрено је решење Државног Савета, донето на основу чл. 144 тач. 9 Устава које гласп: »Да се Стеван Биљетина, учитељ у Негбини, родом из Карловца у Хрватокој и поданик угарски, прими у српско поданство по својој молби, заједно са евојом женом Теодором, изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег садашњег поданства. к Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 5. септембра 1908. године у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, одобрити решење Државног Савета од 28. августа ове год., које гласи : „Одобрава се Министру унутрашњих дела, да на оправке и доправке зграда Државне Хемијске Лаборагорије по ревидисаном предрачуну и одобреној лицитацији може утрошити суму од 2.769 динара и овај издатак показати у расходу на терет ванредних расхода Министарства унутрашњих дела, санитетско одељење, одређене у санитетском буџету за ову годину, на оправке и доправке постојећих болничких и осталих санитетских зграда (с . Из канцеларије Министарства Унуњих Дела, 6. септембра 1908. год. у Београду. СТРУЧНИ ДЕО

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАК) д) Искази саучесника о околностима, које им се стављају на терет, морају се и другим доказима потврђивати, тако да ничега нема, по чему би се могло закључити на њихов ранији договор о томе, или по чему би се могло посумњати у истинитост њиховог исказа (§ 231 т. в). Није, дакле, довољно да саучесници признају за себе кривицу и да се њихови искази слажу, него се тражи, да то њихово признање буде и другим доказима поткрепљено. На тај се начин добија још већа вероватноћа да су њихови искази одиста истинити, н. пр. два саучесника изјав« да су с трећим, који не признаје, убили А на тај начин што је један на њега пуцао, а за тим су сва тројица леш однели на једно место и закопали. Ако се сад увиђајем нађе леш, а лекарским мишљењем на основу секције нађе да је смрт наступила услед ловреде нанееене пушчаним зрном, онда се тим доказима потврђују искази саучесника, и пре ће се узети за истините. Није довољно да се само отежавајуће околности, које против саучесника постоје, поткрепљују другим доказима

или основима, већ је за доказну вредност њихових исказа потребно, да има и таквих околности, којима се њихови искази и у свему другом поткрепљују (§ 231 т. г).

ГЛАБА ПЕТА ЦСЦРДВЕЧ § 38. Појаи и подела исправа. 1. Исправом у најширем смислу зове се сваки мртав предмет, из кога се може извести да једна чињеница постоји. Под исправом у ширем смислу , међутим, разумемо мртве предмете које је човек начинио, и из којих се може извести да је каква чињеница истинита. И најзад, под исправом у ужем смислу разумемо иисмено које је кадро уверити судију о извесности или каквоКи чињенице која је предмет доказа и која је важна за решење кривично-правног спора. Исправе у најширем и ширем смислу нису самостална доказна срества ни с погледом на њихов садржај ни с по-

') Јепи1, Бав овЈег. Сг1т1па1геоћ4 IV 97 ; КИћа, Тћа11)ез!;апс1 254 ; МШегтаГег, Ве\\'е1а1ећге 378 ; Ки1{, Соттеп1аг II 115; 2асћапае, НашИтсћ II 447; V. Кпез, 1_,оћгћисћ 412 ; Шгћтеуег, Еећгћисћ 459.