Полицијски гласник

СТРАНА 294

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 37

општине то даЈу под закуп, па закупци наплаћују колико хоће. Овај приход негде се уноси у општинску, а негде у црквену односно манастирску касу. Моли се уредништво за обавештење: 1. По ком се закону и колика аренда наплаћује на заветинама општинским и црквеним и на који артикал; 2. Ако законом није одређена аренда, онда ко је надлежан да одређује величину ове, и 3. Имају ли право општине и цркве да издају ово укупно под аренду, па даарендатори дају под закуп. и да ли приход иде у општинску или црквену касу ?« — На ово питање одговарамо: Не постоји закон, који би регулисавао ово питање о аренди, јер се одредбе из закона о панађурима и пазарним данима не могу применити на ове случајеве. Према томе, за све заветине и саборе, који се држе на општинском земљишту, општина има ираво да наплаћује аренду од оних, који ма каквом робом или иначе закрче њено земљиште. Колика ће бити ова аренда за механе, каФане, колачарнице, и т. д. треба да одреди општински одбор. Он може решити да се ово издаје и путем лицитације, било једном било разним лицима. Овиприходиод заветино општинских припадају општинској каси. Што се тиче оних заветина и сабора, који се држе око цркава и манастира и на земљишту ових, ту таксу одређују црквени тутори и манастирске управе, и приходи иду у црквену односно манастирску касу. III. Суд општине равно-дубравске, актом својим Бр. 1173. пита: »По члану 1. закона о осигурању стоке, право на накнаду имају они сопственици, чија стока угине од болести или случајно." У вашем листу објашњено је, да на накнаду имају право и они, чија стока угине од грома. Да ли имају ирава на накнаду они сопственици, чија стока буде убијена стоком других сопственика, као што је случај у овој општини, да је во једнога лица убио вола другог сопственика®. — На ово питање одговарамо: И по прецизном наређењу чл. 1. закона о осигурању стоке, и по намери која се хтела да постигпе овим законом, види се, да накнада припада само онда, кад се ова за угинулу стоку не може тражити ни с које друге стране. У овом истакнутом случају, ако се утврди да је во оштећеног погинуо небрежењем сопственика другог вола, онда он има право на накнаду од овога сопственика, а никако по закону о осигурању стоке. IV. Деловођа општине барајевске, пита: 1. »Одбор општине барајевске, у седници својој од 8. јула т. г. бр. 1178, а на

основу § 391. тач. в. каз. зак. и § 4. полицијске" уредбе, ставио је под полицијски надзор извесна лица, на која се сумњало да у општици чине казнима дела и разне крађе. Решење ово одобрио је начелник среза посавског окр. београдског на основу чл. 152. закона о општинама. Кад је суд општински саопштио лицима, која су под надзор стављена, горње одборско решење и приступио извршењу истог, поједина лица изјавила су жалбу Првост. београд. суду окр. београдског, који је иста решења суда општинског ништио, позивајући се на чл. 9. Устава земаљског. наводећи да лица под надзор стављена нису претходно саслушана, ма да у чл. 9. Устава, не стоји да лица морају бити претходно саслушана, већ да не могу бити притворена и слободе лишена без писменог и разлозима поткрепљеног решења. Како су решења првостепених судова извршна и за' општинске судове у овим случајевима обавезна, то је осујећено решење одборско о стављању сумњивих лица под полицијски надзор а у општини се чине разне крађе. Моли се уредништво за објашњење по овом предмету; 2. Одбору школе барајевске, који је изабрат 1906. год. на две године, истекао је рок у јуну месецу ове 1908. год. и према овоме у почетку школске године одбор политичке општине барајевске, којој општини припада и школа барајевска, изабрао је друга лица за чланове школског одбора за наступајуће 2 године. Кад је ово решење достављено управнтељу школе барајевске, он је исто вратио суду општинском наводећи: да је избор противан закону о народним школама, тражећи дачланове школског одбора бира збор политичке општине а не одбор. Како политичку општину представља њен одбор у свима пословима, суд је мислио да има права и бирања чланова школ. одбора, а како управитељ на ово не пристаје, већ тражи да исте бира збор што у чл. 55 закона о народним школама не стоји изречно, већ стоји политичка општина, то се моли уредништво за објашнење, је ли надлежан одбор политичке општине да бира чланове школ. одбора, или збор, па ако је надлежан збор онда на који начин, да ли у смислу чл. 33. или чл. 53. в. закона о општинама, у овом случају да ли треба да се подносе кандидатске листе за чланове школ. одбора и гласање врши куглицама или на који начин ? с< V. На ова питања одговарамо: Полпцијски надзор или се досуђује као казна (§ 12. кр. закона) на начин прописан § 37. а, б и в и § 320. а и 6 кр. закона, или се под исти стављају сумњива лица на начин прописан § 4. полицијске уредбе и § 391. б кр. закона. Кад год је први случај, онда осуду о надзору цене оне власти, које су надлежне за расматрање главне казне. Тако, ако је надзор досудио првостепени суд, онда умесност овога цени виши

суд уз оцену главне осуде, а ако је казну изрекла полицијска власт или општински суд, онда и умесност надзора оцењују првостепени судови, као надлежни по § 15 и 10. полицијске уредбе. Исто тако умесност стављања под полицијски надзор по § 391. б кр. закона. цене првостепени судови, пошто и те одлуке произлазе из примене III части кривичнога закона. Што се тиче надзора, под који се стављају сумњива лица на основу § 4. полиц. уредбе, кад год не иде уз другу казну, него се само узима као превентивна мера за одржавање реда и безбедности и сузбијање рђавпх дела у опште, жалба се подноси неаосредној државној власти, на начин и за време оно, како је прогшсано овом уредбом. Прва, опет, непосредна државна власт општинским судовима јесте за сеоске општине среска власт, а за општине окружних градова окружна начелства (чл. 142, 143, 146 и 147. зак. о општинама). Да ова надлежност није пренесена на првостепене судове види се отуда, што је и пети став §. 4. полицијске уредбе, мењан законом од 17. јануара 1904. год. своде.ћи време надзора од 4 на 3 месеца, кад и § 15. и 16. по којима је надлежност расматрања пресуда и решења за дела из III части крив. закона пренесена на првостепене судове, па су одредбе о надзору нарочито остављене онакве, какве су и дотле биле — т. ј. подношај ж лаба остављен и даље непосредној државној власти. Према овоме, првостепени суд није требао да прима жалбе њему упућене и но њима доноси своје одлуке, него их је требао послати непосредној државној власти као надлежној на оцену. Како је, он, међутим, већ поништио решења општ. суда и одбора, то нека општ. суд преко среске власти учини потребан корак, да се о овоме донесе начелна одлука Касационог Суда, како се у будуће не би догађала забуна и пометња. VI. Члан 55. закона о народним школама поставља правило, да чланове школског одбора бира она политичка општина, у којој је школа. Које баш општинско представништво врши овај избор, т. ј. да ли то чини сам општински суд, или одбор или збор, о томе закон не вели ништа. Према томе расправа овогапитања има да се наслони на закон о општинама. По овоме, пак, закону, ова дужност никако не може да припадне збору, јер је чл. 33. није предвидео. Она најприродније припада општинском одбору, који према тачци 18. чл. 86. закона о општинама решава о свима оним предметима, за које по закону о општинама или другом ком закону, није изречно предвиђена надлежност суда или збора, а треба да их уради или реши општина.