Полицијски гласник

БРОЈ 3?

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 293

тим је у Паризу радио у Пастеровом институту, а у Италији код Ломброза. Доцније је примљен као бактериолог и патолог у СоНе^е оГ. Беп1;а1 Виг^егу у Чикагу, а затим је наименован за учитеља хистологије на ветеринарској школи у Чикагу. Али његово научно деловање није ни у колико ослабило његово интересовање за проблемом злочинаштва. Годинама је он заступао гледиште, да би нарочито законодавство могло да уреди односе злочиначког света, али данас већ није тога мишљења. Д-р Рајтман заступа данас мишљење, да је једина помоћ у новим социјалним односима и да су сви реФормни покрети само пролазнога значаја и утицања. »Друштво обраћа пажњу злочинцу само тада, када га по извршеном казнимом делу затвори. То није време када се може он упознати, и у ^оме се да појмити његово биће. То мора бити, када је он у слободи.® То је парола за злочиначки конгрес. Конгрес има да пружи прилике свету, да од самих злочинаца сазна, шта их је нагнало Да се огреше о закон и да прекрше ред, и коме циљу они греде. Полиција има да осигура учасницима конгреса слободан рад и провод за време трајања утврђенога дневнога реда. Читав низ познатих американских злочинаца пријавио се већ са разним предавањима: „0 иросечном иунходу злочинаца <( расправљаће »Во81;оп РгесЈоНе« (породична имена учесника конгреса одржаће се у највећој тајности). »Двадесет и једну годину злочинац и двадесет година затвореник" , тема је, коју ће третирати »Сшпста1;1 8Пт (< и којом намерава статистички да докаже, да баш и онај злочинац, коме је срећа наклоњена, највећи део свога живота проведе по казненим заводима. »0 жени и злочину « држаће предавање познати »СМса&о Ве88 <( један од најпознатијих крадљиваца Истока. »Дужности друштва ирема злочинцима а износи РШзћигЈЈ ВШу <( . Сем изложенога има маса тема, које требана томеконгресударасправе »стручњаци«. И познатим социолозима биће одобрено учествовање у дискусијама, под условом да говоре као »људи људима«, уздржавајући се сваких моралних придика. Д-р Рајтман нада се, да ће ова жива студија злочинаштва донети много интересантних практичних закључака за социјалну науку. Наравно, да још није решено, хоће ли полиција допустити слободу у кретању, коју захтевају учесници конгреса, али ни у ком случају неће забранити одржавање конгреса. Има још, дакле, само да се одлучи, хоће ли се конгрес одржати у тајности у или ван Њујорка. У току овог месеца конгрес ће бити и одржан. Статистика убистава у Пруској. У 1906. години пало је у Пруској као жртва убиства 696 особа, од кога броја

пада 491 на мушке, а 205 на женске, већином одрасле личности. Према односу броја становништва, највише убистава дешавало се овим редом: ВестФалија са 3,03на 1000 душа Хохенцолернске земље са2,93 » Шлезија » 2,26 » Западна Пруска » 2,25 » Рајнска Провинција » 1,86 » Хесен-Насау » 1,74 » Вранденбург » 1,67 » Саксонска » 1,91 » Померн » 1,60 » Источна Пруска » 1,53 » Позен » 1,51 » Хановер » 1,45 » Шлезвинг-Холштајн » 1,33 » Полициј. округ Берлин » 1,28 » У поменутој години погубљено је 13 лица. Немци су задовољни са тако малим процентом убистава у Берлину, закључујући, да тако велико нагомилавање људства у њему нема за последицу прираштај капиталних злочина. Број бердинских просјака. — У Берлину је у марту месецу 1907. године због просјачења приведено полицијским одељцима 1352 човека, 62 жене и 10 деце испод 12 година, дакле свега 1424 лица. Од тога је броја само опоменуто па пуштено у слободу 241 лице: за тим је 387 пуштено у слободу, али окривљено, и 796 њих задржато је да се полиција о њима стара. У Фебруару месецу ове године ухваћено је у просјачењу и предато полицијским одељцима 1806 људи, 55 жена и 10 деце испод 12 година, што износи свега 1871 лице. Од тога је броја 290 опоменуто и пуштено у слободу, 482 пуштено у слободу али кривично оптужено и 1099 задржато и предато полицијском старалаштву. Број ових просјака у лето се знатно смањује, пошто се просјаци у топлим данима размиле по друмовима и по околним местима. Д. В. Бакић.

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Милосав Којић, благајник општине братићске у срезу качерском, пита: „Молим уредништво, да у свом листу, апо могућству у првом наредном броју, изнесе своје објашњење на следеће питање: При самом концу прошле рачунске пореске године, управник пореског оделења среза качерског изда наређење свима општинским судовима у подручном срезу, у чији делокруг и ово-општински суд спада, да судови саставе спискове застареле порезе, те да управник исте спискове пошље и учини предлог Пореској Управи — односно Министру Финансија, да овај порез по чл. 126. зак. о непоср. по-

резу као застарео расходује, те да се исти не би за 1908. годину на дугу преводио. Судови општински, разуме се, одмах су послали тражене слискове оделењу. Одмах после неколико дана, улравник шаље овом суду послати му списак у препису с наређењем, да суд ове дужнике пореске, чији је порез застарио, ослободи по распореду бр. 2 и тако ову застарелу порезу да не преводи на дуг за 1908. год. а он ће, вели, подејствовати, да и министарско решење о ослобођењу стигне што пре, те да се унесе датум и № Министра у одређену рубрпку распореда. Према томе, суд је све тако и урадио и порески рачун за 1907. годину саставионе приЛоживши решење надлежне власти за ово ослобођење, која сума износи око 300—400 динара, већ само уз рачун спремљен акт пореског оделења, којим је наређено да се ова лица ослободе. Сад молим, уредништво да ми објасни: да ли ће пред месном хонтролом, која ове пореске рачуне буде расматрала, важити само ова наредба пореског оделења о ослобођењу ове застареле порезе, кад се застарелост ових сума види и у самој рубрици распореда бр. 2 или не, па ако неће важити, него ће се ставити на терет рачунополагачу, онда да ли би требао рачунополагач да пошаље решење министра о овом ослобођењу кад буде стигло, контроли, коју умолити, да ово придружи рачунима за ту годину, или најзад, шта у овом случају рачунополагач треба да ради те да не би невино држави штету накнађао?« — На ово питање одговарамо: Иеће контрола признати акт одељења као доказ о изостављеној суми пореза, јер по чл. 123. закона о непосредном посредном порезу, само Министар Финансија има права да расходује оне суме, које су застареле, или је утврђена немогућност наплате услед немаштине и отумаралости пореских обавезника. Према томе, нека општински суд непрекидно понавља захтеве одељењу, да издејствује решење министрово о расходовању оних сума, које су по његовом наређењу изостављене из распореда бр. 2. за 1908. годину, па кад то решење дође, онда да га пошље контроли, пошто су рачуни већ пред њом, те да га она придружи истима и при прегледу узме у обзир. Без овога, она би оптеретила рачунополагача целом изостављеном сумом, као год што је безброј оних рачунополагача, који су неправедно оптерећени оним сумама, које су 1897. године изостављене из распореда бр. 2. под I па пренесене на одговорне рачунополагаче, по познатом распису Пореске Управе. II. Суд олштине грачачке, актом својим Бр. 1824 и деловођа општине паланачке (ср. јасенички) питају : »Поједине општине неједнако наплаћују аренду на општинским и црквеним заветинама од псјединих продаваца пића, колачара, грнчара и других, а неке