Полицијски гласник

СТРАНА 300

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

№ОЈ 38

СТРУЧНИ ДЕО ф+« ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАк) Да би добављена исправа могла послужити као доказ, мора она још и с погледом на облик и садржај испунити извесне захтеве 2 ), 1. Односно одблика исправа мора а) у оригиналу бити поднета, јер је код простог преписа немогуће оценити праву особину исправе, а сем тога, услед поткрадених грешака, може не одговарати оргиналу. По правилу не треба примити ни јавне исправе у овереном препису, а нарочито не онда кад која од странака тражи исправу у оргиналу. Из овога се, опет, не може извести да препис исправе увек нема доказне вредности. Под претпоставком да се препис слаже с оргиналом, може садржај преписа бити од исте доказне вредности као и садржај оргинала. б) Добављена исправа треба да буде у целини. Ако су делови исправе исцепани или одвојени, да се не могу добавити, то та непотпуност може исправи или сасвим или делимице одузети доказну снагу, што ће зависити од тога, да ли се на исцепаном или одвојеном делу налазила каква важна чињеница. Разуме се, да ће и исправа, која није у целини, имати потпуну доказну снагу, ако су њени исцепани делови без важности. в) Исправа не сме садржати недоауштена и-реиначавања као: прецртавања, радирања, дометања, по којима би се могло ^посумњати да је права исправа ФалсиФикована, Према томе, неће свако прецртавање или додавање бити знак да је исправа ФалсиФикована, то неће бити н. пр. кад је онај, који је писао приватно писмо, сам прецртавао, радирао или поправљао Кад је радирање или попр&вљање недопуштено, иа неко ипак то учини, онда оно може исправи одузети доказну снагу само тада, ако се баш тај радирани или поправљанп део односи на важне чињенице. 2. Односно садржине добављена исправа мора бити а) јасна. Али и нејасне исправе могу послужити као индиц или основ подозрења, но само такве, код којих се баш из те нејасности може да изведе закључак да је издавач те исправе извршио или учествовао у извршењу каквог кривичног дела, као н. пр. нејасна сумњива преписка кад је реч о кривичном делу велеиздаје. б) Исправа не сме садржати иротивречја у толико, у колико се због њих не може да зна, шта се хтело рећи исправом. II. Доказивање истинитости исправе. Погодба за доказну снагу исправе јесте њена истинитост, под којом разумемо околност, да она одиста ондко, како је поднета, долази од онога, који је означен као њен издавач. Кад је реч о доказивању истинитости исирава, закон разликује исправе на јавне и ириватне. 1. Јавне исараве. Код јавних исправа није нотребан нарочити поступак ради доказивања њихове истинитости, јер се из извесних законских захтева, које јавна исправа мора у себи садржати, изводи да је истинита. Тако н. пр. ако је исправа написана у законом прописаној Форми, ако је снабдевена печатом и потребним потписима, онда постоји законска претпоставка да је и истинита. Код ових исправа, дакле, а МШегтагег, Ве№е181ећге 338; КиЏ, Соттоп1аг II 119; КИћа, Тћа*Бе»4апс1 274.

потребно је само извршити увиђај о томе, да ли и оне садрже све законске захтеве, и ако то стоји, онда, без икаквог даљег доказивања истинитости, јавне се исправе по § 234 сматрају као потпун доказ о ономе о чему гласе. Само код исправа које су туђинске власти издале потребан је извесан поступак да би се утврдило, да је поднета исправа издата у Форми коју прописује закон земље у којој је издата, или да се утврди да су потписи на њој истинити. или да је издата од надлежне власти. Овај поступак се свршава у Министарству Спољних Послова. Ма да постоји законска претпоставка, да су јавне исправе истините, ипак то никако не значи, да је противу њих искључен противдоказ. И противу њихове вероватноће и истинитости може се војевати, а ова ће по § 234 бити уздрмана: а) ако се издавач из службене радње, којом је издао исправу, имч, надати каквој користи или се имао бојати какве штете; или бј ако би иначе противу истинитости какве исправе било основане сумње. Према томе, странке имају права да војују противу истинитости јавне исправе износећи ма који од ових основа, а на њих има и суд по слуљбеној дужности да пази. Не да се поставити опште правило, по коме би се имало ценити, да ли је један основ у стању да истинитост исправе доведе у сумњу или не. Због многостручности основа све је то остављено слободној оцени суда, и ако суд нађе да изнети основ у конкретном случају доводи истинитост исправе у сумњу, таква исправа неће имати доказне вредности све док та сумња не буде отклоњена. Исто вреди и за протоколе иследних власти и за судске протоколе, т. ј. и они су по другом одељку § 234 јавне исправе, и потпун су доказ о ономе, што је у м^ма записано, сем ако иследник или судија, с погледом на ту радњу коју је вршио и која је забележена у протоко, не би требао бити искључен по службеној дужности, или ако иначе противу вероватности или истинитости тих протокола не би било основане сумње. Таква сумња постојала би нарочито тада, кад протоко не би био начињен на онај начин и у оној Форми, коју закон прописује, н. пр. кад сваки табак не би био потписан од стране окривљеног, кад испиту не би присуствовала два грађанина и т. д. Различите су од јавних исправа сведоџбе појединих службеника или чиновника о службеном раду, или о околностима које су се за време ислеђења или претреса судског појавиле. Ове сведоџбе по § 235 у снему се изједначавају са сведоџбама других сведока. 2. Приватне исираве. Код приватних исправа мора се истинитост потпуно доказати, ако се њима ма шта хоће да докаже. Истинитост приватне исправе утврђује се: а) Признањем (гећодпШоп ) онога, који се сматра као издавач. Пошто та изјава садржи у себи признање, то оно мора бити судско; вансудско признање створило би вероватноћу а не и извесност о истинитости исираве, те би служило само као ближи основ подозрења. Као год што се ћутање не сматра за признање, тако се исто из ћутања не може извести ни истинитост исправе. (наотавиће се) Д-р Бож. В. Марковић.