Полицијски гласник

ВРОЈ 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТ1»АНА 301

01Е УЕВВВЕСНЕНЗВЕУУЕ61ЈМ0 1М 05ТИСНЕН Е1Ж0РА 1 Ваив. — ВЈе СпшшаШа! Нег Ва1кап1ат1ег. уоп Бг. Агпо1с1 Шас11ег. (ОВРШВТАК) У Србији осуђена лица деле се према свом имовном стању. Криминална статистика разликује три групе: имућне, средњег стања и сиромашне. Службени материјал не даје никаквих података о томе, према чему је учињена ова деоба и шта је био критериум за ову деобу. То је прва мана, која искључује научну контролу. Друга много важнија мана је, што нема података о величини дотичних маса у укупном становништву. Не зна се, дакле, који се део становништва има сматрати као имућан или сиромашан, а који се део има убројати као средњега стања. Али ова мана не налази се само у српској статистици; она се може сматрати као општа. Према привредним приликама у Србији, у њој број имућних није претерано велики; још мање може бити речи о класи пролетера, пошто је подела имања до крајности равномерно изведена у сравнењу са другим, нарочито индустриским земљама. Уз то долази и изванредна заштита, коју закон даје малој сопствености институцијом незадужљивог остатка земље. Међутим службени матиријал, у колико служи као подлога криминалној статистици, очевидно једва се придржавао ових мерила, бар не у периоду 1888—'1896. год. Јер у овоме добу удео »имућних® у кривич. делима достигао је просечно 16°/ 0 , на лица средњега стања дошло је више од 50°/ о , а на сиромашне око 30% од укупног броја осуђених. У последњој десетини наступило је знатно скретање. Број имућних деликвената спао је више од половине (око 70°/ о ), док је напротив ред средњега стања врло јако порастао; удео сиромашних је — бар у последњој петини — такође нешто спао. Што се тиче динамичне промене кривичности, то имућни показују највећу оптерећеност у 1895. год. Привредна криза далеко је више захватила класу сиромашних. У овој години достигао је број осуђених, који припадају овој имовинској групи, са циФром 2041, највишу тачку у целом периоду и њен релативни удео попео се на 42 - 36°/ 0 , тако да је готово половина криваца регрутована из те групе. Напротив и број деликвената, који припадају средњем имовном стању, апсолутно је у неколико порастао 1895. године (1916), али није у тој години достигао највишу тачку у погледу кретања кривичности ове групе. 1892-га година показује једну в-ећу цифру осуђених (2007), аод 1897. иремаша циФра осуђених, који су средњег имовног стања, са више од 2000 редовно онај број из критичне 1895-те год. Имућни показују најјачег учешћа у кривич. делима противу државе и противу личности, а напротив мање у деликтима противу имовине (у овој врсти деликата највеће је учешће ове групе у

шумским кривицама). Сем тога мање је њихово учешће у насилним деликтима (умишљајно и неумишљајно убиство) него у другим деликтима исте категорије (увреда). Средња имовинска класа оптерећена је претежно у деликтима повреда, а нешто мање у кривич. делима противу својине. Уза све то у последње доба опао је специФични криминалитет ове класе. Сиромашни најчешће су учествовали у крив. делима противу својине, мање у насилним кривич. делима и повредама. Само у критичној 189Г. години попео се знатно њихов удео и у овим делима. У сваком случају, пак, мора се скренути пажња на то, да ове резултате, у оскудици знања колику масу сачињава свака од ових група, треба примати опрезно и не чинити никакве даље закључке. Питање, дали шчолско образовање стоји и у каквом односу према злочину, понајвише је спорно у криминалној статистици. Једни су мишљења, да злочин и незнање иду напоредо у корак и да „свака школа уштеђује подизање казненог завода". Други опет, прбма резултатима криминалне статистике, дошли су до уверења, да образовање само потпомаже злочине, а и сам Ломброзо изјаснио се као противник школа по казненим заводима. И један и други екстрем овога питања погрешан је. Ако би хтео овај проблем да се испита помоћу појединих криминално - статистичких резултата у земљама са различним школским образовањем, ондатаквим покушајима стају на пут исте тешкоће, које су до сада сметале сваком интернационалном упоређивању и свако такво упоређење чиниле управо немогућним. Уз то долази, што је баш најважније, да просвета као таква нема никаква спољна обележја, које би омогућило статистичко обухватање тога момента и да смо услед тога ограничени на то, да знамење школовања, тј. успешно посећивање извесних школа, употребљавамо као сурогат. Где влада принудно школовање, ту је примарно школовање свакоме слободно и пристуиачно без обзира на социјалну принадлежност. Где није уведена општа обавезна настава, ту већ у неколико играју улогу и економски моменти код овог питања. То, пак, нарочито важи за више школско образовање, при коме економске прилике чине да моменат просвете може играти само секундарну улогу. На Балкану је у опште релативно висок проценат неписмених, ма да њихов број са културним напретком стално опада. У Србији износио је број оних, који нису знали ни читати ни писати, 1890 год. 85 - 83°/ 0 од укупног становништва, 1895: 82*71°/о а 1900: 78-97°/ 0 ; при том деца испод 6 година из статистичко техничких разлога нису узета у обзир. Ако се град и село узму особено, онда је на селу 1900 било 84 - 99°/ 0 неписмених, док је у градовима тај проценат износио само нешто више од 45°/ 0 . У Србији је наравно учешће аналФабета у криминалитету апсолутно и релативно највеће. На ову групу падало је у периоду 1888—1905 скоро две трећине осуђених. Кретање релативног у-

чешћа показује, пак, тенденцију ка енергичном опадању. У опште криминална оптерећеност неписмених у сравњењу са одговарајућим њиховим уделом у укупном становништву јавља се као врло повољна, јер просечни проценат учешћа обе групе у злочину за 10° о је мањи од процента ове групе у укупном становништву. На школоване укупно (рачунајући и оне са вишим школовањем) долази у опште више од трећине осуђених. Учешће ове групе креће се у правцу пењања, њен специФичан криминалитет је у опште претеран. Ну ипак растење релативне квоте криминалитета, која на њу пада, није тако сумњиво, као што би то у први мах изгледало, јер број школованих, који увек расте, обухвата нарочито личности у тако доба живота, које у криминал. статистици у опште важи као критично. Што се тиче »образованих« злочинаца (са вишим школским образовањем) нема података о броју лица са вишим образовањем у укупном становништву, те је за то немогућно егзактпо одредити њихов специфични криминалнтет. У опште је њихово учешће у злочину апсолутно и релативно врло незнатно (до 1896 год. 0*5°/ о а п0 том 1% тоталитета). Код динамичног посматрања вредно је пажње то, да Р1еписмени у привредно критичним годинама показују појачано учешће у злочину, а школовани напротив умањено. Ово долази поглавито можда отуда, П1 то се нешколовани регрутују претежно из таквих кругова, које највише погађа промена у имовинским приликама. У погледу на екстензивно учешће у злочину у опште узев нема сувише велике разлике између разних школованих класа. Где се таква разлика и утврди, ту у исто време очевидно има и утицаја економских и других момената. Питање школовања и његовог значаја за криминалитет у исто доба је у ширем смислу и питање о утицају цивилизације на злочин. Било је људи, који су из циФара хтели да утврде као да са напредовањем културе расте и склоност ка злочину. То је међутим погрешно. Истина је, да са корачањеМ културе расту у опште преступи, али злочина дела опадају. И на Балкану са цивилизацијом расте број преступа, али ова појава по себи није ништа сумњива. Она је у неку руку природна реакција становништва противу процеса друштвеног развитка, у колико она није баш условљена тобож напретком културе. Однос између вероисиовести и злочина никако се не да статистички обухватити, у колико се код момента конФесије, као што неки чине, мисли на религиозитет. Погрешно јепрема разном учешћу у криминалитету закључивати о каквом већем или мањем моралном дејству неке вере, као што је погрешно и статистички доказивати, да лица без вероисповести показују незнатнији специФични криминалитет него лица са ма каквом конФесијом. Иза обележја вероисповести крију се многи други моменти, који имају утицаја на криминалитет, као што су раса, народност и разлика у имовном стању и занимању међу члановима једне исте вероисповести У извесним случајевима