Полицијски гласник

ВРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 307

нистративним агентима са чисто полилицијског гледишта, цемтралише све што се може цептралисати, и на овај начин осигурава вршење полицијске власти у Француској. Поред овога, директна улога министарства у полицији још је више појачана његовим специјалним комесарима, који су прави агенти државне полиције. Одељење министарства унутрашњих послова, које се стара о полицији, јесте Одељење Оаште Сигурности, које зависи једино од министра унутрашњих послова, и чија је организација деФинивно утврђена законом од 31. марта 1903. год. Директор овог одељења, као заступник министров у"полицијским пословима, врши своје дужности помоћу пет одсека, три генерална контролора, две бригаде активних агената и специјалних инспектора и контролора. Задатак је одсека да проучавају питања, која се појављују у обављању полицијске власти на целој територији, да израђују расписе и упуства и да воде кореспонденцију. Три главна контролора за спољну службу сигурностп имају дужност да контролишу полицијске чиновнике и органе, да решавају сукобе између њих и да воде дисциплинске истраге. Али се њихова улога не ограничава само на овоме. У извесним случајевима они, као заступници директора сигурности, врше нарочите мисије поред локалних власти. Ово поглавито онда, кад природа послова захтева директну измену погледа између ових власти и централне. Двема бригадама инспектора, којима стоје на челу специјални комесари, поверена су тражења и истраге, које непосредно предузима Одељење Сигурности, било због њихове природе било у циљу брзине. Што се тиче специјалних комесара, о њима ће се доцније детаљно говорити. Нолицијски чиновници и агенти Чиновници, којима су поверене полицијске атрибуције, јесу: окружни начелници (рг6[е1$) срески начелници (зоиирг&[е1&), и иредседници оиштина (таггез), а органи преко којих они ове атрибуције врше јесу: иолицијски комесари и нижи органи са разним именима : агенти, улични иозорници, чувари, жандарми и иољски чувари. Поред овога, шумски и приватни чувари, и ако не потпадају под власт окружних и среских начелника већ само ступају у службу по њиховом одобрењу — по самој природи својих функција помоћници су јавне силе, и с тога морају бити увршћени у ред њених органа. а) Окрумени и срески начелници Како по своме положају у административној јерархији тако и по својој огромној надлежности, окружни начелник први је чиновник, који под надзором министра унутрашњих послова обавља полицијску власт. Као делегат и представник извршне власти у округу, у коме има да осигура ред, окружни начелник предузима, с једне стране, све мере опште полиције, а с

друге, опет, надзирава и контролише општинске председнике, и у извесним случајевима, узима у своје руке њихову власт. У сенском округу, с обзиром на важност Париза, као столице владе, полицијске дужности поверене су специјалном чиновнику (1е рг6(е1 Ле роИсе). Исто тако и у департману Роне, атрибуције окружног начелника у нолицијској материји цредмет су посебних законских одредаба с обзиром на популацију и увећавање вароши Лиона. Срески ничелник је, пре свега. преФектов агент инструкција и посредник између овога и општина; он нема право издавања законодавних наредаба. У извесним случајевима, међутим, било да би се скратили рокови било да би се избегли премештаји, закон је доделио среским начелницима извесне атрибуције, које припадају окружпим начелницима. Не треба, најзад, заборавити, да и срески начелници долазе у ред оних цивилпих власти, које имају права на употребу оружане силе. б) Председници општина Председник општине први је општински чиновник и закон му је, као таквом, поверио полицију у атару општине. Према чл. 91. зак. од 5. априла 1884. год. »он се сгара, под надзором више аднинистрације, о општинској и пољској полицији, и извршује одлуке виших власти које се на ове односе. к Члан 97. истог закона побројао је објекте општинске полиције, а специјални закони развили су више атрибуција, обухваћених овим набрајањем, п прецизирали власт општинских председника у овим материјама. Помињемо нарочито закон од 21. јуна 1898. год, о пољима и закон од 15. Фебруара 1902. год. о јавном здрављу. Општински је председник још и представник цептралне власти у општини, и као такав има дужност да се стара о извршењу мера опште полиције у својој општини. Додајмо још и то, да је општински председник и оФицир судске полиције, и да има права на употребу оружане силе за одржање јавног реда и извршење закона. в) Кошесари и агенти полицијски Полицијски комесар — чиновник за одржање јавног реда и мира — стављен је под власт окружног начелника, а где нема овог под власт среског начелника, у свему што се односи на општу полицију, а под власт општинског председника за вршење општинске полиције. Власт његова простире се на целу територију општине за коју је постављен, и ако би ова у погледу полицијском била подељена на више јединица. Чак и онда, кад је полицијски комесар специјално наименован за једну од ових јединица, ипак се његова надлежност простире на целу општину. Ако у једној вароши има више комесара, макар само и двојица, један од њих — главни комесар — шеФ је осталих, и старији је

од њих за једну класу. Главни комесар одговоран је за целу нолицијску службу у општини и у сталном је односу са вишим властима. Комесари полицијски, као прости делегати преФекторалне и општинске власти, немају, са гледишта административне полиције, право издавањазаконодавнихнаредаба, али су зато оФицири судске полиције и помоћници прокуратора републике. Поред овога, комесари полиције врше дужност државног тужиоца у местима где постоје полицијски судови. Поред општинских комесара, постоји још једна категорија полицијских комесара, који стоје непосредно под министром унутрашњих дела; то су саециЈални железнички комесари. Комесари ови установљени су први пут краљевом уредбом о железницама од 25. новембра 1846. год , али је њихова организација дефинитивно утврђена декретом од 22. Фебруара 1855. год., који је и данас у важности. Према одредбама овог декрета, они имају исту власт коју и полицијски комесари. Члан 2. декрета 1855. год. допунио је организацију железничких комесара завођењем специјалних ииспектора, који се постављају решењем министра унутрашњих дела и врше дужност под управом железничких комесара. Круг атрибуција специјалних комесара и инспектора био је у почетку ограничен па железничку пругу за коју су били одређени, али је декрет од 20. децембра 1893. год. проширио јурисдикцију комесара и власт инспектора на цео департман њихове резиденције. Исто тако и њихов број, који је у почетку био веома скроман, увећавао се постепено, према приликама и са развитком железничке мреже, док најзад није у овом правцу достигао свој максимум 1893. год. услед учестаних анархистичких атентага. Од пре неколико год. број овај постепено се смањује, и смањиваће се све дотле, док не буде сведен на циФру која ће бити довољна за редовну и правилну службу., Атрибуције специјалних комесара и инспектора не ограничавају се само на репресију злочина и преступа, извршених на железничкој станици и прузи; њима је још поверена и служба против шпијунаже, од како је ова из министарства војног пренета у надлежност Одељења Опште Сигурности. Најзад, како се њихова акција може распрострти и на цео депатрман њихове резиденције, министар унутрашњих дела, од кога они искључиво зависе, налази у њпма драгоцене помоћнике опште полиције. У извесним варошима они још врше и дужност државних тужиоца пред полицијским судовима, али ово само по изузетку. Агенти полицијски, без обзира на име: улични позорници, чувари и т. д. општински су службеници, под влашћу полицијског комесара, а где овог нема, под непосредном влашћу председника општине. Кад су позвани да силом потпомогну извршење закона и законитих одлука, или кад имају да ухвате, притворе