Полицијски гласник

и пред надлежни оуд изведу окрпвљеног, оптуженог или осуђеног, уподобшавају се агентима државне власти и оружане силе. Ово бива и у оним случајевима, кад по наредби општинске власти врше поверени им надзор. г) ЗКандаршерија Жандармерија је оружана сила за одржање јавне сигурности, осигурање реда и извршење закона; она се нарочито стара о сигурносги поља и путева за јавни саобраћај. По природи своје службе жандармерија је, и ако стоји под влашћу министра војног, стављена у атрибуције министра унутрашњих послова, правде, марине и колоније. Министар унутрашњих послова има права да издаје жандармима наређења, које се тичу опште полиције и сигурности државе; он исто тако може наредити, пошто претходно извести министра војног, да се жандармеријске бригаде, у случају изванредне службе, концентришу. Падзор, који жандарми врше над бив. осуђеницима, скитницама, просјацима и свима сумњивим личностима у опште, спада у ресор министарства унутрашњих послова. Жандармерија не може оперисати ван повереног јој реона, осим по специјалним наређењима и у случајима неодољиве потребе, као н. пр. приликом јурења за зликовцима. д) Пољеви, шумски и приватни чувари Пољски су чувари агенти , чија је поглавита дужност да чувају пољске усеве, плодове и сопственост сеоску сваке врсте, али су они у исто доба дужни и да припомажу одржању јавног мира. То је, с обзиром на ове њихове двогубе атрибуције, што је за њихов пријем у службу, који зависи од општинског председника, потребно одобрење среског начелника (у срезовима са окружним местима ово одобрење дају окружни начелници). Чл. 9. кривич. суд. поступка увргићује пољске чуваре у органе судске полиције. Шумски чувари агенти су за надзор над шумама и за репресију шумских преступа и иступа. 0 свему што интересује јавно спокојство дужни су извештавати комесаре који их, на случај изванредне потребе, могу употребити за полицијску службу. Приватног чувара може држати сваки појединац за заштиту своје домене, само што је за ступање у службу потребно одобрење среског начелника (или окружног ако је у срезу окружно место). Чувари ови полажу заклетву и стоје под надзором прокуратора републике и главног прокуратора, а имају, у принципу, иста права и дужности као и пољски чувари, у границама територије која је поверена њиховом надзору.* * * * Као што смо раније поменули, питање о реорганизацији Француске полиОви редови о организацији полиције у Француској узати еуиз дсла Ј^а роНее (ех1га1{с1игерег*01ге (1и <1гои а(1т1Ш81га1 ;Н'), Рат, 1905 год.

ције претреса се већ неколико месеци у ЗосШе ЈЈепегаЈе с1ев рпзопз. Претрес је отпочет читањем реФерата г. Дриуа, генералног прокуратора при апелационом С УДУ У Орлеану. Ми жалимо, штонамје немогућно, да у целости изнесемо овај исцрпни реферат г. Дриуов о данашњим манама и недостацима Француске полиције, јер нам простор листа то не допушта, али ћемо се заго потрудити да што тачније резимирамо његову суштину. Пошто је претходно констатовао важност и актуелност истакнутог питања, реФерент је, у главноме, казао ово: Од куда долази то, да се јавно мнење данас толико интересује за решење једног питања, ирема коме је толико дуго времена било равнодушно? Је ли се криминалитет толико модиФиковао и развио да је постао нова опасност за друштво ? Од извесног времена много се говори о умножавању злочина, а нарочито онихкоје немоћна полиција оставља без санкције, иовоје тачно, али не и довољно да објасни изненадно негодовање противу немоћи полиције. И ако изгледа, да је надмоћност преступа, у којима се маниФестују интелектуално развиће и прогрес цивилизације, један од најважнијих карактера модерног криминалитета, ипак бојазан јавног мнења не долази од ове стране. За његову пажњу према злочинима, а нарочито крвним, има се захвалити судској репортажи и ревносном публиковању сензационих а®ера. Утакмица појединих листова у овом правцу, у циљу задовољења радозналости читалаца, имала је за последицу, узгред буди речено срећну, да питање о реорганизацији полиције извуче из веома ограничене домене, у којој је до сада било. Оно је дошло на дневни ред, не само пред научна друштва, већ и пред ширу публику, која његово решење захтева од надлежних Фактора. Јесмо ли довољно заштићени ? —питање је које сваки грађанин има права да упути држави, не само кад је реч о заштити државне границе, већ и кад је реч о унутрашњој сигурности. Ова заштита је, пре свега, један од битних атрибута сваке владе, и најзад: грађани за њу плаћају. Нерачунајући општинске буџете, Француски грађани дају државној благајници око 53 милијуна динара за издржавање жандармерије и полиције.* Одговор на ово просто питање мора бити несумњиво аФирмативан с обзиром на број агената, који сепо дужности старају о заштити личности и имовине француских грађана. Пошто их има читав легијон, то их г. Дри-у и не набраја. (НАСТАВИЋЕ СЕ Д. Ђ. Алимпић.

* По буџету за 1908. год. жандармерија у Француској стаје 33,580.597 дин.; републиканска гарда 5,737,443 дин.; полицијски комесари 2,826.000 дин.; полиција сенског департмана 2,669.890 дин.; париска полиција (субвенција општинској полицији) 11,044.605 дин.; Лион са околином 2,037.836 дин. и тајни агенти опште полиције си1-урности 1 милион динара.

НОВО КАЗНЕНО ПРАВО ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ У АУСТРИЈИ. — 1)1-. јиг. АИгес! ОгГ088. I. Одредбе матерцјално-правног садржаја. (НАСТАВАк) При издржавању једне казне лишења слободе само од два месеца не може бити говора о поправци, а исто тако није истинит ни други моменат, да ће се условно отпуштеном олакшати прелаз из потпуне неслободе у неограничену слободу. Јер је ово интернирање, које је кратко време трајало, било у животу осуђенима само једна пролазна елизода: нису потребна тек нарочита средства, да се он понова навикне на слободу. Од једне тромесечне казне лишења слободе одузети накнадно један месец значи непознавати велику криминално-политичку идеју, која постоји код ове установе, и наивно подражавати туђе установе. Свакојако се да разумети, зашто је пројекат овако поступио ; он је имао пред очпма мисао, да код нас највећи део казна лишења слободе не прелази 3 месеца. Ако се дакле неће да највећи део просто лиши овог благодејања, то се веровало, да се мора узети овај минимум. Ипак је овакво мишљење погрешно. Управо условни отпуст могао би нас ослободити од погрешне праксе, да се у већини случаја изриче тромесечна казна лишења слободе. С тога треба услован отпуст зајемчити код казне лишења слободе чији је износ најмање 6 месеци. Истовремено с тим треба повисити рок за пробу на 1 годину најмање. Претпоставка је овог отпуштања, као што је поменуто, да се осуђениа за време свога интернирања добро владао и да се може очекивати, да се он без оаасности за друштво може иустити у слободу. Ово је једино тачно становиште. Не може издржати критику, кад се захтевају докази иоиравке у заводу, једно с тога, што би на тај начин онима »сталнпм гостима" завода, који су најлукавији најпре испало за руком, да се покажу заслужни условног отпуста, с друге стране, што се доказ, да ли се осуђеник у ствари поправио, може добити, тек кад он буде у слободи. Али ако треба да се одговори на ггитање, да ли ће се онај, који треба условно да се пусти, у слободи владати безпрекорно, то није довољно, да се има у виду само његово понашање за време издржавања осуде у заводу, већ се шта више мора водити рачун и о односима, у које се осуђеник враћа по своме отпуштању. Пошто се по пројекту ствар тиче само малолетника, то је код условног отпуста стало до тога, у какве се породичне односе враћа онај, што ће да се отпусти, да ли не постоји каква опасност за њега од стране његове околине и т. п. Од нарочите је важности, да ли ће отпуштени наћи стално занимање. О овој околности водио је пројекат особити рачун, што налаже власти, која извршује казну (суду, управи казненог завода), да