Полицијски гласник

БРОЈ 40.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 5. ОКТОБРА 1908.

ГОДИНА IV.

ШШИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" излази једаппут, а према потреби и више пута недељно. Иретплата се иолаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицијских властп, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 162. закона о уређењу округа и срезова поставити: за начелника друге класе округа пожаревачког Љубомира РомановиКа, начелника треће класе истога округа, по старом закону. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 26. сепгембра 1908. год. у Београду.

КАЖЊЕНИ ЧИНОВНИДИ За разне с,дужбене неисправности ^ажњени су: Г. Јован Спиридоновић, начелник среза поречког губитком плате за 10 дана , регпењем Господина Министра Унутрашњих Дела НБр. 16681 од 24. пр. месеца, а за кривицу из § 43. тач. 10-а закона о чиновницима грађанског реда, и Г. Живота Спасојевић, писар начелства округа, пожаревачког, губитком плате за 10 дана, решењем Господина Министра Унутрашњих Дела ПБр. 17156., од 26. пр. месеца, а за кривицу из § 43. тач. 10-а закона о чиновницима грађанског реда.

СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАк) 4. Исправа може садржати вештачко мишљење, и оно се има оцењивати по правилима о вештачењу. На главном претресу вештаци дају своје мишљење усмено. ХоКе ли вештак у генералној истрази моћи дати мишљење писмено, зависи од оцене иследника. Лекарске сведоџбе о узроку смрти и о телесним повредама узимају се за потпун доказ и у писменој Форми. 5. Исправа, најзад, може садржати какав индии, илп основ аодозрења, т. ј. чињеницу која стоји у вези с кривичним делом и окривљеним и по којој се може закључити да је окривљени извршио кривично дело, н. пр. писмо које садржи признање окривљеног, или сумњива преписка између двојице која се односи н. пр. на кривично дело велеиздаје и т.д.

ГДАВА ШЕСТА

СДСТДВНИ ДОКДЗ ИЛИ ДОКДЗ ОСНОВНМН ЛОДОЗРЕЦзН

§ 41. Појам и значај доказа основима подозрења. I. Саставни доказ јесте такав доказ, који се добнја из основа аодозрења или индиција. Отуд му и име саставни доказ. Основи иодозрења или индиције јесу, опет, такве доказане истините чињенице, из којих се може извести закључак да је једна друга чињеница, која има да се докаже, истинита или неистинита, јер оне ирве с овом другом стоје у тесној логичкој вези. Н. пр. код А су нађене покрађене ствари; из ове познате, доказане, истините чињенице суд може извести закључак да је А извршио ту крађу. До оваког закључка може се доћи стога, што здрав разум и искуство не само допуштају него и упућују на такав логички закључак, јер она прва истинита чињеница: код А су нађене покрађене ствари, стоји у тесној логичкој вези с овом другом: А је извршио ту крађу, која је и предмет доказа; ова се друга, дакле, изводи из оне прве, или она прва доказ је за ову другу. Основ подозрења или индиција је овде чињеница: код А су нађене покрађене ствари. Према овоме, да би једна чињеница могла бити основ подозрења, погребно је двоје: 1) да је та чињеница истинита или доказана. Ово је сасвим појмљиво, јер ако из једне чињенице треба да се изведе истинитост друге, онда то може да буде само тако, ако је доказано да прва несумњиво постоји. 2) На другом месту потребно је, да та чињеница буде таква, да се из ње даје извести заклучак за истинитост друге чињенице која је предмет доказа. Доказ основима подозрења, према свему почива на закључку , који се из доказане чињенице изводи на другу која је предмет доказа. За тај закључак потребне су две аремисе: горња и доња. У горњу премису овога закључка улази једно правило које почива на законима разума или искуства, н. пр. да је притежалац покрађених ствари понајчешће сам извршио крађу. У доњу премису закључка улази једна доказана, истинита чињеница такве врсте, која се горњом премисом претпоставља; у нашем примеру то би била чињеница, да су код оптуженог нађене покрађене ствари. Ова јо чињеница,