Полицијски гласник

СТРАНА 314

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 40

као што је раније речено, основ подозрења или индиција. Кад се сад овај основ подозрења подведе под горњу премису, онда долазимо до закључка, да је оптужени украо нађене ствари, а то је оно што је требало доказати, т. ј. што је Шета ргоћапсН. Несумњиво је, дакле, да су и основи подозрења доказано срество, којим се може да утврди истинитост једне важне чињеницеЧ. Доказ основима подозрења зове се још и иосрсдни доказ, јер се код њега непосредним доказнпм срествима најпре утврђује истинатост основа подозрења, и тек од тога основа иодозрења, извођењем закључка, долази се до истинитости оне чињеиице, која има да се докаже (раније с. 125, 126). Противно новим законодавствима, наш је законодавац, као и сви старији, дао деФИницију основа подозрења у § 118. По томе наређењу »основ је подозрења свака она околност која између извесног лица и казнимог дела стоји у тако тесној свези да се, беспристрасно судеКи, по њој као вероватно узети може. да је исто лице учинило казнимо дело или учествовало у казнимом делу, за које се обвињује 11 . И по овој деФиницији је јасно, да је основ подозрења доказана околност т. ј. чињеница, из које се извођењем закључка може да дође до друге чињенице која има да се докаже, овде до кривичне одговорности оптуженог, јер та доказана околност с кривичном одговорности оптуженог стоји у тесној логичкој вези. Основ подозрења је околност нли чињеница која не улази у биће кривичног дела, већ стоји ван њега. Сем тога, основ подозрења по правилу не даје онај степен извесности који ми зовемо доказом, већ само један незнатнији степен вероватноће, који се означава као иодозрење, сумња, вероватноКа. И у § 118 каже се, да је основ подозрења околност, по којој се као вероватно узети може, да је оптужени учинио кривично дело. Због свега овога важи за сва законодавства, како с теоријом законских принудних доказа тако и с теоријом слободног уверења, правило да један основ подозрења не може дати доказ, јер се из тако усамљеног могу разни закључци изводити, већ да је потребно да двђу или да се стеку више њих па да се добије доказ, т. ј. да се чињеница која је предмет доказа узме доказаном. Стога се овакав доказ и зове доказ основима ссодозрења или саставни доказ. II. Питање о значају и вредности доказа основима подозрења било је једно од најспорнијих питања у кривичном *) Противно овоме тврде 1.би>е и V Кггез. Поеледњи (1лећг1)исћ 333) сматра да је логичка погрешка називати основе подозрења доказним среством' јер су и они предмет доказа.

поступку. Тај је спор свршен и оно за данашњу науку и за нова законодавства нема више вредности. Но ми ћемо ипак додирнути ово питање из два разлога: прво због његове историјске вредности, и друго стога, што је оно за наш законик још и данас од значаја. Колики значај има доказ основима подозрења поглавито зависи од организације самог кривичног поступка, т. ј. од тога далиКривични Поступак организован на оптужном или на инквизиторском начелу. Много већи значај има он у оптужном него ли у инквизиторском поступку. У инквизиторском поступку средњега века све до краја XVIII столећа доказ основима подозрења по својој вредности изостајао је иза непосредних доказа, нарочито иза признања и сведоџбе сведока. То се огледало у томе, што се осуда на казну није могла изрећи само по основима подозрења, па ма их колико било на броју. Из овога опет не. треба извести, да су основи подозрења били без икаквог значаја. Они су били од значаја у толико, што се на основу њих могла отворити истрага, наредити притвор и, нарочито, тортура. Како је тортура готово увек доводила до признања, то се није ни осетила толика потреба да се и само по основима подозрења изриче осуда за све време док је употреба тортуре била допуштена. С укидањем тортуре, као законског срества за добијање признања, осетила се велика празнина у законодавству. Природни или непосредни докази бпли су недовољни, а на основима подозрења није се могла засновати никаква осуда, те је услед тога правни поредак био јако доведен упитање. Излаз овоме морао се тражити, и у прво време нашао се у томе, што се и даље остало при забрани изрицања редовне казне, а допустило се изрицање изванредне казне, кад противу оптуженога има само основа подозрења. Но и ово је остало само као привремено решење овога питања. Почетком прошлога столећа и у теорији и у пракси отворила се једна од највећих дискусија о доказу основима подозрења. У главноме су била два питања око којих се водио најглавнији спор: 1ј да ли основи подозрења могу дати * ону извесност која је у поступку потреона за осуду, или боље: да ли се они у опште могу уврстити у ред доказа? и 2) да ли доказ основима подозрења треба да има исту доказну снагу као и непосредни докази ? (наставиће ое) Д-р Бож. В. Марковић,

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ

(НАСТАВАК) Јесу ли ови агенти довољни; имају ли потребне способности за обављање своје дужности и да ли су добро организовани ? Неопходно је потребно ово испитати пре него што се пређе на говор о реФормама, које ће, у ствари, бити само логичан закључак овог излагања. Пошто је изјавио, да намерно неће делити судску полицију од административне, и ако је законодавац то учинио, већ да ће у кратко говорити о њиховој вредности као једне полицијске целине,г. Дриу се зауставља на лоследњој свесци суд-

ске статистике у Француској за 1905. г., у којој се налазе два табеларна прегледа: .један о свима органима репресије, а други о њиховом раду за ову год. и вели: „Табеларни преглед с леве стране улива нам толико поверења, да би требало да постанемо потпуне оптимисте. Како сумњати о моћи толике војске, у служби честитих људи, која се бори против војске злочинаца ? Ту су вам све могуће униФорме, сви чинови, све надлежности: жандарми, полицијски комесари и агенти, председници општина, пољски, шумски и приватни чувари, чувари мостова и друмова и царински стражари. Има их свега 185.982, и сви имају дужност да истраЖ УЈУ и гоне злочине и преступе. Њима треба још додати и број Официра судске

полиције у провинцијама: 709 прокуратора републике и њихових помоћника, 420 истражних судија и 2843 полицијских (кантоналних) судија. Зар ово у истини није права војска са својим трупама н старешинама ? На жалост, ова утешна слика брзо је уништена табеларним прегледом с десне стране, који нам пружа цифру свију кривичних дела, класиФицираних по своме пореклу, која су дошла до суда. Човек се мора изненадити кад види, да приватни стражари нису послали суду више од 75 19 записника, од којих се већина односи на кривице по закону о лову, док број ових кривица, који је био предмет трагања, износи 20.330. Скоро је овако исто и са општинским председницима и