Полицијски гласник

БРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 32

За убиства оптужено је 1906. године у цедокупној немачкој царевини свега 312 лица, и од њих је осуђено 261 за 264 дела. Од тих осуђених било је 229 мушких и 32 женске. У старости од дванаесте до осамнаесте године осуђено је 31 лице. Од целокупног броја осуђених, њих 149 било је веК раније осуђивано. За разбојништва и насилне изнуде оп тужено је свега 663 лица, и од њих је осуђено 564 за 454 дела. Од осуђених било је 548 мушких и 16 женских. У старости од дванаесте до осамнаесте године осуђено је 148 лица. Од свију осуђених, њих 368 било је већ раније осуђивано. За оссасне телесне аовреде оптужено је 124.187 лица. Као опасну телесну повреду § 223. а) казненог законика немачке царевине квалификовао је ону телесну повреду која је нанесена: ножем или каквим другим опасним оруђем, мучким на падом, заједничким нападом више њих, или повреду извршену другом каквом радњом опасном по живот. За таква дела почетна је казна два месеца затвора. Од поменутог броја оптужених осуђено је 97.943 личности за 80.645 дела. Од осуђених било је 90.694 мушких и 7.249 женских. У старости од дванаесте до осамнаесте године осуђено је за оваква дела 7.764 лица. Од свију осуђених, њих 42.384 било је већ раније осуђивано. — Ради бољег разумевања да напоменемо још и то, да је у 1906. години осуђено 509 лица за тешке телесне аовреде из §§ 224 — 226 казненог законика немачке царевине. Ту спадају повреде, које су имале за последицу смрт повређенога, осакаћење, губитак кога дела тела или чула, или оне које су извршене з шнамерно. За крађе је оптужено свега 127.670 лица, и од њих је осуђено 104.255 личности за 123.128 дела. Од осуђених било је 81.109 мушких и 23.146 женских. У старости од дванаесте до осамнаесте године осуђено је 27.443 лица. Од целокупног броја осуђених, њих 49.091 било је веК раније осуђивано. * * * Проценаг осуђених лица за злочине и преступе противу закона немачке царевине пада 84, > на мушке и 15,5 на женске осуђенике. На малолетнике од дванаесте до осамнаесте године долази проценат од 10,4, а на аовратнике 43,9. Тај се проценот овако дели: За дела аротиву државе, јавног реда и вере: оптужених 16,3; осуђених 18,1: дела 16.9. На 100 осуђених долази 86,7 мушких; 13,3 женских; 2,6 малолетника и 41,9 повратника. За дела противу личности: оптужених 42,7 ; осуђених 41,7; дела 39, 4. На 100 осуђених долази 86,2 мушких; 13,8 женских; 6,0 малолетника, и 41,2 повратника. За дела аротиву имаовине: онтужених 40,08; осуђених 40,0; дела 43,4. На 100 осуђених долази 81,8 мушких; 18,2 женских; 18,5 малолетника, и 47,8 повратника. За злочине и преступе у званичној дужности: огггужених 0,2; осуђених 0,2;

дела 0,3. На 100 осуђених долази 94,3 мушких; 5,7 женских; 1,1 малолетник, и 20,0 повратник. Од процента целокупног броја извршених дела на убиство пада 0,05 оптужених; 0,05 осуђених за 0,04 дела. Од 100 лица осуђених за убиства пада 87,7 на мушке; 12,3 на женске; 11,9 на малолетнике, и 57,1 на повратнике. Код разбојништава. и насилних изнуда стоји тај однос овако: 0,1 оптужених; 0,01 осуђених за 0,07 дела. Од 100 лица осуђених за ова дела пада 97,2 на мушке; 2,08 на женске; 26,2 на малолетнике, и 65,2 на повратнике. Код оиасних иовреда тел а поменути проценат износи 18,3 оптуженнх; 18,3 осуђених за 12,8 дела. Од 100 лица осуђених за опасне повреде пада 92,6 на мушке; 7,4 на женске; 7,9 на малолетнике и 43,3 на повратнике. Од процента целокупног броја извршених казнимих дела на крађе пада: 18,9 оптужених; 19,5 осуђених за 19,5 дела. Од 100 осуђених крадљиваца пада 77,8 на мушке, 22,2 на женске; 26,3 на малолетнике, 47,1 на повратнике. У број крађа који је извршен, рачунате су само оне крађе, које би се код нас квалификовале као опасне или као преступне крађе. Ваља имати и то на уму, да је код свију наведених циФара извршених злочина и преступа свуда урачунат и иокушај, иодстрек и саучешКе. Износимо у кратко ове интересантне службене податке за криминалитет у немачкој царевини, не бисмо ли пружили прилике за корисна упоређења са нашом криминалном статистиком. Берлин 10, септембра, 1908. год. Д. В Баиић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине крушевачке, актом својим Бр. 9053, пита: »Законом о панађурима и недељним пазарним данима од 1. априла 1902. год. прописано је у чл. 1. у којима се местима могу држати панађури, а у чл. 17. у којима недељни пазарни дани. У чл. 10. прописане су таксе на панађуру, а у чл. 13. таксе на тргу недељног пазарног дана, које општине имају право наплаћивати у корист своје касе. По изменама и допунама напред поменутог законаод18. Фебруара 1904. год. остао је у важгтости чл. 1.. а у последњем одељку истога члана казато је која места могу имати недељне пазарне дане. У чл. 10. преиначене су таксе на панађурима, а чл. 13, укинут је. Дакле, укинуте су таксе које су општине наплаћивале на тргу недељних пазарних дана, а остале су само оне таксе, које со наплаћују на панађурима.

Расписима Г. Министра Унутрашњих Дела од 7. Фебруара 1905. г. ПБр. 3490. и од 2. августа 1908. г. ПБр. 14.031 забрањено је општинама наплаћивање такса пијачних, па и оних из чл. 13. закона о панађурима и недељним пазнрним данима, пошто је тај члан укинут. Нема дужности без права. Кад општинска власт мора сваког недељног пазарног дана да гпаље кмета, писара и по неколико служитеља на сточни трг за одржање реда и преноса сточних пасоша, као и на панађуру, право је да наплаћује н таксе панађурске у корист своје касе, а такав је и дух самога закона, и тако неке општине већ и поступају. Па кад је поменути закон нејасан, а поменутим расписима није објашњен, Суд моли уредништво за објашњење: »Имају ли праве општине, којима је одобрено држање недељних пазарних дана, да наплаћују на тргу недељног пазарног дана таксе означене у чл. 10. закона о панађурима и недељ. пазарним данима, у корист своје касе. или не? к — На ово питање одговарамо : Члан 13. закона о панађурима и недељннм пазарним данима, у коме су општине имале ослонца за наплату пијачних такса, укинут је изменама од 18. Фебруара 1904. године. Ни у овоме ни у коме другом закону није речено, да ће се недељних пазарних дана моћи наплаћивати таксе проиисане за панађуре у чл. 10. закона о панађурима. Кад је, дакле, законодавац нарочито укинуо таксу из чл. 13. а није прописао другу, онда значи да је нарочито хтео обуставити наплату ове. Према томе и по распису г. Министра Унутрашњих Дела од 7. Фебруара 1905 г. ПБр. 3490; оном од 14. јуна 1907. год. ПБр. 11325 и оном од 2. августа ове године ПБр. 14031, општине не смеју наплаћивати никакву пијачну таксу на тргу недељних иазарних дана. Ако би часници које општине вршили ову наплату и преко ове забране, они би чинили повреду чл. 4. Финансиског закона и били кривично одговорни. Ако та општина има штете од недељних пазарних дана вршењем дужностп из чл. 12. поменутог закона, она може тражити од г. Министра Народне Привреде, да је ослободи даљег држања лазарног дана. Ако би, у осталом, правда захтевала, да општине наплаћују неку таксу као накнадну за трошкове, које подносе око подизања зграда, кантара, одељења за смештај стоке и т. д. то нека се обрате са молбом г. Министру Привреде, да ово питање регулише законодавним путем, јер овај закон о папађурима и иначе потребује ревизију, пошто је незгодном редакцијом измене чл. 14. истакнуто питање: да ли у опште још стоје у важности његова наређења из чл. 14, 15, 16, 17 и 18, пошто садашњи члан 14 постаје чл. 13. и гласи: »овај закон важи од дана, кад га Краљ погпише" и т. д.