Полицијски гласник

СТРАНА 330

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42

логичкој вези да се из прве даје извести закључак на истинитост или неистинитост друге. Ова је подела без практичног значаја, јер у доказној снази између основа подозрења које је закон предвидео и које није предвидео нема никакве разлике. 6. Ближи и удаљенији основи иодозрења (тсИша ргохгта и тс1. гето1;а). Ова је подела учињена према степену јачине логичке везе која постоји између основа подозрења и чињенице која је предмет доказа. Према томе, ближи су основи подозрења они, који показују јачу ову логичку везу, а удаљенији они, из којих се. даје извести слабија логичка веза. Оваку је поделу учинио и наш законодавац што се види из § 120, само што се он није задржао на тој општој одредби, него је. да би показао пут у одређивању ближих и удаљенијих основа иодозрења, наводио примере и за једне и за друге. Тако је у §§ 121, 122 и 123 навео нримера ради ближе а У §§ 125 и 126 удаљеније основе подозрења. Међутим овако у напред законско одређивање ближих и удаљенијих основа нодозрења неоправдано је, јер је немогуће поставити једну сталну границу између једних и других и казати за један основ подозрења да ће у свима конкретним случајевима бити ближи, па по томе и јачи, а за други да ће увек бити удаљенији па онда и слабији. Мора се оставити судији, да он у сваком конкретном случају оцењује јачину логичке везе између основа подозрења и предмета доказа, па да према томе одређује и доказну вредност сваком основу подозрења, као што су то учинила законодавства с теоријом слободног с,'дијског уверења. Јачина ове логичке везе или закључка, опет, у првом реду зависи од поузданости горње премисе. У колико је правило, узето за горњу премису, више засновано на законима мишљења, у колико се оно више искуством потврђује као тачно и у колико је мање оно у примени показало изузетке, у толико ће и јачи бнти основ подозрења који на том правилу почива. Сем тога, јачина основа подозрења зависи још и од тога, да ли се он у конкретном случају што потпуније може подвести под горњу премису или не. 7. Прави и неирави основи подозрења. Основи подозрења о којима је до сад било речи јееу прави основи. Међутим у основе подозрења рачунају се и непотпуни непосредни докази ито: ваисудско признање или непотпуно иризнање; исказ једног заклетог или два незаклета сведока; исказ једног сакривцакоји за себе кривицу признаје и терети другог с којим је суочен, или исказ више сакриваца, који нису суочени; исказ повређеног или оштећеног на самртном часу (§ 123). Ови се основи подозрења зову неправим стога, што се не могу да подведу под појам правих основа подозрења, јер се код њих до чињенице која је предмет доказа не долази извођењем закључка из друге чињенице, већ они непосредно потврђују оно што има да се докаже. Законодавац је хтео, дакле, у основе иодозрења да уврсти све што се може употребити за доказ, али што не може да да потпун доказ. Прави основи подозрења могли би се још назвати основи у ужем, а неправи основи у ширем смислу. § 43. Ближи општи основи подозрења. У § 121 закон је навео ближе опште основе подозрења, т. ј. такве који су заједнички свима или већини кривичних дела. То навођење је примера ради, што значи да ближих општих основа подозрења може бити сем наведених у § 121. Да би се што боље видело у чему се састоје ти

основи подозрења, навешћу сваки пона^соб с малим објашњењем.') 1. Прва тачка §-а 121 садржи три основа подозрења, који ♦ се састоје у томе, што се из својине или државине оруђа или срестава, којима је кривично дело извршено или је могло бити учињено, закључује, да је власник или притежалац у исто време и учинилац тога дела. Први је од ова три основа подозрења непосредан, а друга два су посредна. а) Први основ налази се у првој реченмци т. 1. § 121, Ч и састоји се у томе, што се из својине или државине оруђа или средстава којима је кривично дело извршено, непосредно закључује да је притежалац извршио то дело. Закон тражи да је неко само имао таква оруђа или срества што значи да се овде државина има разумети у обичном и најширем смислу, т. ј. држалац не мора имати воље да оруђе држи као своје. Државина мора постојати у време учињеног дела, што значи баш за време, или мало пре, или мало по делу јер се из тога изводи да је имао и за време учињеног дела. * Али ако би се доказало, да је држалац дошао до оруђа мало после по извршењу дела, или да је напустио државину мало пре извршења то се не би могао допустити закључак, да је он у време учињеног дела и.мао оруђа или срества. Та оруђа или срества по каквоКи или особинама морају се показати да су она иста којима је кривично дело извршено. Овамо долазе како оруђа, којима се дело непосредно извршује, н. пр. нож, отров и др., тако и оруђа којима се олакшава извршење, н. пр. мердевине којима се лопов послужп за извршење крађе. б) Другн основ подозрења, у другој реченици ове тачке. састоји се у томе, да је неко оруђа или срества, која могу_ аослужити за извршење дотичног дела, имао. начинио, набавио, или наручио, или се трудио да набави, а, међутим, су она њему по његовом позиву непотребна или је необично да се виде код људи његовог положаја. Овај основ подозрења је посредан стога, што се најпре закључује, да је кривпчно дело извршено оруђима и срествима које уопште могу нослужитп за извршење, а из овога се даље изводи закључак, да је онај, који је таква оруђа пмао, начинио и т. д., сам истим и извршио кривичио дело. За постојање овога основа подозрења није довољно само то, да је неко оруђа илп срества, подобна за извршење тога дела, имао, начинио и т. д., већ уз то мора доћи ј ош и то, да су она притежаоцу по његовом позиву излишна, или да су необична код људи његовог положаја. Та излишност и необичност баш упућује на закључак да је притежалац до тих оруђа дошао ради извршења дела. Тако н. пр. ако би сељак набавио справе за обијање касе, или распрскавајуће материје, или матрице за хартије од вредности. то би се у таквом случају узело да постоји овај основ подозрења, јер су ова оруђа сељаку по његовом позиву излишна а и необична су за сељаке. Али се за једно извршено убиство тај основ не би могао извести из тога, што је један сељак набавио пушку, т. ј. оруђе које може иослужити за извршење убиства, јер пушка сељаку није излишна нити је необично да је он има. (наотавиће ое) Д-р Бож. В. Маркови*.

1) За објашн.ење ових основа подозрења: КИћа, Ве\*е1з1ећге 305 и даље; КиК, Соттеп1аг I 241 и даље, јер је § 12! нашег законика воран превод § 138 аЈстријскот поступка од 1853.