Полицијски гласник

БРО.Т 42

(1СШШИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 333

Ма како у ооталом било не може се тврдити да је жандармерија напустила своје битне дужности. За време свога, готово сталног патролирања, жандарми хватају и затварају скитнице и просјаке, и конотатују иступе и преступе по законима о лову и риболову, а по тужбама и доставама предузимају истраге по најтежим злочинима и преступима. Ревност, којом они ово раде, за похвалу је. РеФерент је учинио извесне замерке и декрету о организацији службе жандармеријске, налазећи да је овај декрет препун разних ситница, којима никако није било места у једном законодавном акту. Противно овоме г. Гарсон налази да је било врло мудро скупити у једном истом тексту све што жандарм треба да зна. Прелиставајући га, он ће добро научити своја права и своје дужности, почев од најважнијих па до најнезнатијих. Само се овом прецизном и јасном декрету нма захвалити, што није било злоупотреба и невештине код људи са рудиментарним образовањем, који су обично остављени сами себи по удаљеним пољима, и принуђени дасами узму иницијативу у многим стварима. Завршујући говор о жандармерији, г. Гарсон још тражи да жандарми ни у ком случају не напуш тају своју униФорму, нити да врше улогу полицијских детектива, да увек остану војници, јер ће само под овим условом и у будуће бити ово што су данас — једна одлична установа којој се, у знатној мери, има захвалити за сигурност Француске. Организације општинске полиције по варошима у унутрашњости Француске захтева такође многе реформе, Тачно је, пре свега, да је ова полицпја бројно недовољна. Начелу њеном налази се обично комесар полиције, који је потчињен и окружном начелнику и општинском председнику и прокуратору републике. Тешко би*било тврдити, да ови чиновници своје дужности увек обављају са довољно искуства, спрема и такта, што се с правом може захтевати од једног ше®а полиције. У осталом, вима не достају и многа средства за ово, јер немају довољно кредита. Њихови су помоћници улични позорници, махом стари и немоћни, и бројно увек недовољни за службу. У најважнијим центрима по неколико агената пресвлаче се, с времена на време, у цивилно одело, да би постали детективи, али како их у једном малом месту сваки познаје, то врло брзо постају омешни и неспособни за какав озбиљни посао. Још је добро што се са оваквом полицијом може осигурати ред по улицама важнијих вароши и репресија дрских крађа. За откривање тежих и мистериозних злочина, а нарочито оиихкоје врше покретне зликовачке банде, она је потпуно немоћна. Са ових разлога говорник је увек тражио и тражи да се у унутрашњости Француске образује нарочита полиција, која ће се искључиво занимати истраживањем злочина и преступа. То је систем енглески — једини који је добар и користан. Не треба веровати све што се прича о макјавелистичким организацијама сувремених злочиначких банди, и о натпри-

родној моћи полиције. И на једној и на другој страни има више легенде него истине; много више романа но историје. Слична злочиначка удружења поглавито се виђају у позоришту. Тако, у кабинету осветљеном електричном светлошћу, шеФ злочиначке банде, прави светски човек, комбинује страховита убиства и крађе, од којих се човеку кожа јежи. Тамо се, исто тако може видети, како један Шерлок Холмс, захваљујући натприродној моћи својих дедукција, демаскира ова злочиначка предузећа и продире у најскривеније тајне злочинаца, хвата их и предаје суду, који их осуђује на заслужене казне. Све ово може се видети у позоришту, алије стварност друкчпја. Сувремени злочинци најћешће су прави глупаци. Њихове банде, о којима се толико говори у литератури и по новинама, обичпо су рђаво организоване и врло мало дисциплиноване. Поред овога, у погледу прогреса не само да су измакле, већ су далеко изостале од бапде класичних разбојника, а њихови смерови бледе пред Картушем и Мандринијем. Исто је тако и са полицијском свемоћи. Детективи нису чаробници. Неки од њих, који су писали своје мемоаре, признају искрено, да су поглавито хватали невеште злочинце, који су им се тако рећи сами предавали. Несумњиво је, међутим, да се полиција против извеЈних злочинаца може борити само једнаким оружјем, и да је она једино која се може користити њиховом невештииом. Треба продрти у сумњиве средине открити тајне и намере злочинаца, прибавити доказе за њихове кривице, пратити им трагове и задобити поверење ћутљивих сведока. За све ове послове полиција има своје нарочите нроцедуре, којима се не може ништа замерити — јер је потребно да се друштво заштити — али које истражни судија не може употребити. Тешко је и замислити Париз без полиције, а његове истражне судије без њене помоћи. Узрок због кога у провинцијама толики злочини остају некажњени лежи у томе, што истражне судије, лишени полнцијске помоћи, успевају да пронађу тек по неког злочинца. Ово даље не може трајати без опасности по државни ред. (НАСТАВИЂ.Е св) Д, Ђ. Алимпић. ВАРОШКА ЖАНДАРМЕРИЈА У ПРУСКОЈ (НАСТАВАК) Задатак и патрола и стража уједињује се у заштити публике од свију могућих опасности, у старању о одржању у важности свију издатих прописа који се односе на јаван ред и сигурност, у отклањању неисправности, у указивању брзе помоћи у несрећвим и другим потребним случајима и у брзом предузимању свију мера при тренутно наступелој опасности и потреби. На врло живим местима, као што је Лајпцишки плац, Александров плац и

више раскршћа у улицама »Испод Липа«, (Њгкег с1еп Гапс1еп), Фридриховој и Лајпцишкој, где је саобраћај огроман, 1 установљене су нарочите саобраКајне страже, од по четири шуцмана које се искључиво старају о регулпсању саобраћаја на тим местима. Сваки од та четири шуцмана стоји на по једној отрани раскршћа, заустављајући договорно дпзањем руке једну страну уличног саобраћаја док другапређе, или колски саобраћај док на једној страни нагомилани пешаци пређу на другу. За ту се службу бирају најбољи и најхладаокрвнији шуцмани, али и ако они не врше никакву другу службу, а и ову врше само дању, имајући после свака два часа службе четири часа слободна, ипак је она тако напорна, да људи постају обично брзо нервозни. У редовним лриликама шуцмани на свака 24 часа службе имају 24 часа слободна. Тако половина кварту додељеног људства врши службу једног, а друга половина другог дана, док се прва одмара. Овде, као и у свима већим немачким варошима установа ноћних стражара одавно је укинута, те и ноћну службу врше шуцмани у продужењу дневне. Она половина која је на служби дели се у погледу на дневну службу на два дела, како онп зову две »нумере«, од којих док једна врши уличну службу друга се одмара у кварту и сачињава квартовну стражу (Кеу1еглуасће) са које се без знања старешине кварта или његовог заступника не смеју удаљавати. У погледу на ноћну службу дели се иста половина на три нумере, тако. да док једна врши спољну службу, која се иоћу са малим изузетком састоји само из патрола, друге две се одмарају у кварту. Смена се врши свакога дана приликом „дневног збора" (Та^езарреН), у 1 час по подне, у кварту. И она половина што је нмала службу, изузев важних места која ни на краће време не могу остати без надзора, и она која је била слободна, тачно у означено време искуиљају се у кварту и у стражари постројавају у две врсте по сменама. Тада се старешина кварта у пратњи наредника појави у стражари, назове Бога, наре1)ујо нареднику да прочита нове наредбе и заповести команде или канетаније и евенту г алне потернице, за тим они што су били на служби јављају новости, и, пошто још старешина изда потребне налоге, нова смена ступа на службу, а стара иде својим кућама. Сем овога „дневнога збора« има и један јутарњи (Мог^епарра11), па коме узима учешћа само она половпна што има службу. Тај »збор,, почиње у 8 сати и траје 3 / 4 часа. Опет у присуству сгарепшне кварта наредник чита наредбе из команде, а по том старешина обучава и пропитује присутне из оног предмета, који је према унапред утврђеном распо-

1 Како је у Бердину у опште, а оообито на понеким меетима велики еаобраћај може се мислити по томе, што се и поред свију полициских предохрана деси годишње на 5000 несрећних случајева од саобраћ. средстава.