Полицијски гласник

ОТРАНА 334

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42

реду тога дана на реду. Том се приликом ко.чентаришу поједини практични случајеви. који су се тога или претходнога дапа десили и старешина кварта даје обавештења и упустпа на питања појединих. У ФраикФурту на Мајни ш-уцмани врше два дана службу, а трећег су слободни, тако да јп увек 2 /з на служби. Овде онај део што је будуКи на служои, слободан, т. ј. који тога дана има службу, али је са исте смењен јер на улици врши ол-ужбу друга половина, не мора бити при стражи у кварту, већ може ићп кући или вршити друге послове, нпр. сваки шуцман у своме реону, док не дође време (после два часај да опет ступи на уличну службу, а за стражу се одре1)ује сваког дана по један шуцман, коме се још по један придаје од онпх што су одређени за спољну службу. Приликом сваке смене, која сеуФранкФурту врши на 2 сата, а у Берлину свака 2'/ 2 сата, и они што одлазе на службу и онн п1то се враћају јавл>ају се старешини кварта или његовом заступнику, јављајући новости нли примајући могуће налоге. Тачан распоред о раду свакога шуцмана саставља се за два дана унапред, а стварпа служба бележи се у нарочиту књигу истог дана, онако, како се вршила, те се увек може знати кад је који шуцман или наредник у које време и кпкву службу вршио. Кад врше уличну службу не морају никога поздрављати, особито при поредцима, када ни самог цара не поздрављају, кад то интереси сигурности ијавног саобраћаја захтевају. Иначе поздрављају у Берлину владаоца и чланове влад. дома, њихове ађутанте, гонерале и своје претпостављене, а у унутрашњости махом н све оФицире и друге виђеније личностн. Сем уличне службе шуцмани пмају и тако ав. секциону службу (у ФранкФурту реонску). Свакп кварт подељен је на впше мањих делова, реона или секцпја, тако да на сваког шуцмана или на сваког из обе половине по једна секција дође. Секциону службу врше шуцмани или ириликом редовног патролирања или се за то одређују нарочити часови. Сваки шуцман има у својој секцији да се стара о реду, сигурности, здрављу, сигурности од пожара и т. д. и го не само по улицама већ и по двориштима, степеницама и подрумима. При овој служби шуцмани се немају толико да баве са пролазницима на улици колико са становништвом дотичне секције, а на првом месту са сопственицима зграда или њиховим заступницима, као и закупцима, са којима обављају масу послова. Због тако живе делатпости у једном одређеном крају и са његовим становништвом шуцман је и при малој окретности у стању да се убрзо информише о свима месним и личним односима, тако да му никаква промена не може остати неопажена и да старешини кварта може увек прибавиги и дати потребна обавештења. Кад су шуцмани на служби морају пооити калпак, иначе носе округлу капу — шапку. Од оружја дању носе само сабљу, мало новијену и средње величине, врло подерну као ладно оружје. Од ватреног оружја имају револвере систем Бровнинг, али их носе само ноћу и у особатим приликама. Ти се револвери не уручују шуцманима једном за свагда, већ се ио известан број истих налази у кварту под наредниковим руковањем и шуцманима се даје само по потреби, после које их одмах враћају. Без издате наредбе шуцмани могу употребити оружје: 1) у случају насилног напада на њпх саме при вршењу службе; 2) када при кривичном делу затечена лица неће без опирања да следују њиховнм позивима и узапћење понетих предмета или њнхово хапшење насилно или опасним претњама спречавају, и 3) кад не могу на други начин поверено им место и дужност одржати или поверена им лица заштитити. (евршиће се) Жив. А. Лазић

МОЖЕ ЛИ НАПАДНУТИ ПОЗНАТИ НАПАДАЧА НОЋУ ПРИ СВЕТЛОСТИ ОД ПУШЧАНЕ ВАТРЕ?

0 овом интересантном и важном питању није све до скора било речи у судскомедицинској литератури. Тек у месецу августу, ове године, наишли смо на један повећи и добро обрађен рад д-р Ромари-а, санитетскога мајора, који је ово питање третирао до ситница у Архиву за криминалну антропологију и судску медицину, тс с тога ћемо се потрудити да резимнрамо закључке, до којих је дошао д-р Ромари после многобројних опита. И оиити, које је вршио д-р Ромари, а и закључци, до којпх је дошао врло су интересантни и они ће моћи корисно да послуже нарочито нашим иследницима — полицијским чиновницима. Ноћу, у 1905. години у Орану опасно је рањен један урођеник из пушке, и пред смрт изјави, да је познао убицу и нменује га. Истрагом и секцијом утврди се да је убиство извршено на одстојању од 4—5 м.. и д-р Ромари-у буде стављено питање: да ли је жртва доиста могла познати свога убицу? Питање, које му је било постављено, нагнало га је својом замашношћу, да га свестрано простудира и да изврши многобројнс опите. Требало је утврдити ово двоје: а) да ли је светлост произведена за време ноћи од пушчаног пуцња довољно јака, да жртва може познати убицу ? и б) ако је га светлост довољно јака, да жртва може познати убицу, на коме га одстојању може нознати ? Одговор на ова питања зависи у главноме од јачпне и величине пламена, од атмосФерских прилика, од многих физиолошких услова, као што су оштрина вида и светлосна осетљивост и од психичних услова, као што су страх изненађење, узбуђеност.

Да би дао одговор на оба питања д-р Ромари је извршио уз суделовање официра, а за време тихих мартовских ноћи неколико опита. Пуцање је вршено из пушака калибра 12 м.м., а метцима, који су пуњени финим , црним барутом и оловом у тежини од 35 гр. Посматрачи су били на одстојању од 1, 2, 3, 4, 5, 7 - 50, 10, 15 и 20 м. од гађача. Ево ресултата, који су добијени тим опитима: 1. Ноћу, при светлости од пушчане ватре може се познати увек пуцач ако је на одстојању од 5 м. од посматрача; 2. На одстојању од 5—-10 м., могуће је познати нуцача, али има и заблуда, и 3. На одстојању већем од 10 м. пуцач се може познати али врло ретко. Приликом ових опита запажено је још и то, да нуцач може познати онога на кога пуца само тако, ако гађа у његове доње делове тела. Као што мало пре поменух ови су ресултати добијени пуцањем из пушака калибра 12 м.м., и парочито напуњеним метцима. Но од утицаја, по ове ресултате, није само калибар пушке из које се пуца, количина барута и тежина олова којпма« се пуне метци, већ и врста барута, који се употребљује за пуњење метака, па и атмосферске прилике. Из свега овога види се да је ово питање комплпкованије, но што се то чини човеку у први мах, те стога д-р Ромари и сам признаје, да је далеко од тога да се иохвали, да га је простуднрао до ситница, али ипак држи, да ће ово што је о њему радио довољно послужити иследницима бар у почетку ислеђења, а уједно им ирепоручује, да у појединим случајевима врше сами опите, по могућотву из пушака обвињених. С. Д. Т.

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине трубаревачке , актом својим Бр. 802, нита: »Село Трубарево одвојило се од општине врбовачке 18. Фебруара ове годипе и као засебна општина изабрала 10 одборника н 5 заменика, колико по закону треба да има. У месецу августу ове године извештена је среска власт, ,да су Цеторица одборника у 1894. години били под полицијским надзором због сумње, и она их разреши од дужности одборника, налазећи да они не могу бити по закону одборници, и нареди да се на њихова места изберу друга лица. Према овој наредби суд је наредио, нов избор, али је настала та незгода, што ниједан од оних, који могу бити одборници, неће да да свој пристанак у смислу чл. 53. под д. закона о општинама, те да може бити биран за одборника. Сад, акоразрешени одборници не могу бити кандидати, јер су одиста 1894. год. стављени под полицијски надзор по § 4.