Полицијски гласник

СТРАНА 340

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43

Под покушајем не треба овде разумети покушај у смислу казненог законика, већ у опште сваку радњу, којом се тражи могућност за извршење једног кривичног дела. Докле се радње у којима се неко вежбао ради извршења кривичног дела морају односити или на само извршено кривично дело или на њему подобна, т. ј. истога рода кривична дела, дотле се покушај мора односити само на оно кривично дело које је касније извршено. 7. Седма тачка § 121 садржи четири основа подозрења, који се састоје у томе, што се из ирисуств а једног лица на месту извршеног дела у времену извршења закључује, да је то лице и извршило кривично дело. Први од тих основа је непосредни, јер се непосредним доказима утврђује да једно лице било на месту извршења дела. Под местом извршења дела не треба разумети увек баш саму ону тачку на којој

је дело извршено, веК и најближу околину. Тако н. пр. ако је дело извргаено у соби или башти, и једно лице у времену извршења било у соби или башти, то се има узети да овај основ подозрења постоји и ако оно није било баш на оном месту на коме је дело извршено. Односно времена закон каже, да ја неко у времену извршења дела био на месту. Под тим не треба разумети оамо онај моменат у коме је дело извршено, већ може бити или мало пре или мало после тога момента, па да ипак постоји овај основ подозрења. Колико пре или колико после извршења дела треба да је осумњичени виђен зависи од нахођења судије. (наотавиће ое) Д-р Бож. В. Марковић

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ (ПАСТАВАк) Установа нове покретне полициједобра је, али њена организација није изведена како треба. Њени органи зависе од министарства унутрашњих дела, а то је незгодно, па чак и опасно, јер је министарство унутрашњих цела политичко министарство, и сасвим је природно да сви његови органи теже једном истом политичком циљу. Несумњиво је, да је поред судске потребна и политичка полиција, али оне не морају бити одвојене једна од друге. Помешати их, значи изложити опасности непопуларитета судску полицију и умножити тешкоће њеног задатка. Да би судска полиција имала успеха, она мора уливати поверење; мора се знати, да је њен једини задатак: заилтита грађана иротив убица и крадљиваца. Нова полиција, дакле, не треба никад да се употребљује за какве друге послове, сем за истраживање злочина и преступа. За жаљење је дуализам, који је створен тиме што је једна чисто судока установа сгављена под министарство унутрашњих дела. Било би много логичније, па и практичније, да нови полицијски органи зависе од оних, који им издају наредбе. Нова полиција треба увек да ради у сагласнооти са истражним судијама, и зар онда није опасно, дати јој готово аутономну организацију, и поставити јој за ше®а једног директора министарства унутрашњих дела. Шта гарантује, да ће нови чиновници, који не зависе од прокуратора републике, вршити увек њихове наредбе тачно и ревносно? Говорнику је добро познато, да они који су стварали нову полицију, нису имали намеру да је потчине окружним начелницима; он, такође, зна, да су у овом смислу издате и нарочите инструкције, али он зна и то, да »Факти имају своју логику«. Чим се политика умеша у једну судску истрагу, а то често бива, тешко је претпоставити да окружни начелник и Одељење Сигурности неће бити обавештени о току истраге, и да неће давати агентима инструкције и савете? То је наглавнији разлог због кога нову установу није требало стављати под ми-

нистарство унутрашњих дела. Овим је г. Гарсон у главноме завршио свој говор, после чега је узео реч г. Хонорат и изјавио: Правосуђе треба увек да остане на своме пиједесталу; оно је створено да суди, а не да истражује злочинце. Несумњиво је, да је полиција помоћник правосуђа, али она има засебну власт; то је социјални орган, састављен из разних елемената: не само од полицијских комесара, агената, жандармерије и пољских чувара, већ и од општинских прелседника и њихових помоћника и агената разних грана администрације, који имају за задатак истраживање злочиеа, преступа и њихових извршилаца. Каква је улога суда ? То показује само његово име: да суди људе, да чека, да му се они доведу, да их казни. Противно г. Гарсону, г. Хонорат налази да би са гледишта праксе било штетно, кад би нове жандармеријске бригаде стојале под судском влашћу. У овом случају нови агенти обављали би обичан чиновнички посао. Али, има још једна ствар. Генерални прокуратор, прокуратор републике и истражни судија нису у свако доба у својим кабинетима, а полицпја, међутим, мора бити стална, радити дању и ноћу и бити увек спремна за сваку евентуалност. Акција правосуђа умањила би се кад нова покретна полиција не би била остављена својим природним шефовима. Свој говор г. Хонорат је завршио овимречима: »Сваком треба оставити његов занат; полиција је установљена да истражује злочинце, а суд да их суди.« За овим је узео реч познати Француски криминалиста г. Хенри Жоли, и на основу статистичких података за последњих 20 год. (од 1885. до 1905.) доказао, да је у овом међувремену рад полицијских судија на ренресији злочина и преступа опао ; да је делатност општинских председника, њихових помоћника и пољских чувара у овом правцу остала стационарна; да су жандарми, полицијски комесари и агенти и приватни чувари показали знатан напредак, и да се број тужби и достава за ово време уве^ао за 105.000. Говорник на завршетку говора пледира за што распрострањенију установу приватних чувара и приватне полиције у опште, пошто и општи интерес

није ништа друго до скуп приватних интереса. Позивајући се, на своје практично искуство, бив. прокуратор републике г. Сотро изјавио је: Г. Гарсон је мало час поставио један апсолутан принцип, по коме би требало желети да правосуђе располаже свима елементима, који доприносе вршењу његовог задатка. Он је, у с.числу овога, тражио, да правосуђе има у својим ру«кама, не само агенте истраге, веК и агенте који извршују казну. По мишљењу говорниковом, судски органи не желе никако овај поклон. Добро је, да судови увек буду нешто мало ван — не изнад — детективских истрага, те да не навлаче на себе сумњу пристрасности. Али ово ипак не значи, да разни'полицијски органи, који обављају послове судске полиције, треба да буду потпуно независни од прокуратора републике. Напротив, желети је, да жандармеријски бригадири, полицијски комесари и агенти зависе од овога у толико, што би њихово напредовање у служби зависило и од његове оцене. Тако исто потребно је, да се приликом постављања и унапређења пољских чувара тражи мишљење и од прокуратора републике. У осталом, начин регрутовања ових органа треба потпуно изменити и створити од њих једну полужандармерију. После свега овога узео је реч г. Дриу да одговори на замерке, учињене његовом реФерату. Две су главне ствари које му се замерају : а) што је, не ценећи довољну улогу и праву вредност жандармерије, тражио њену модиФИкацију, б) што је тражио јединство судске и административне полиције. Г. Дриу признаје, да жандармерија због своје службе заслужује само похвалу, и смисао његова реФерата далеко је од тога да ремети њену организацију. Напротив, он налази, да она треба да остане онаква каква је данас, потчињена министру војном у свему што се односи на њену организацију, њено Функционисање, командовање и надзор свију врста њене службе. Али због овога не треба ићи толико далеко и гледати У жандармерији само једну фракцију војске, јавну силу, стављену на расиоло-