Полицијски гласник

БРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 349

дармерије — који је важан, потребан али у исто доба и недовољан елеменат пољске полиције — постоје и полицијски комесари, као искључиви органи централне власти, т. ј. као и остали државни чиновници који примају плату по државном буџету. Потребно је, дакле, у целој земљи, а према већој или мањој насељености појединих крајева, створити једну мрежу од цивилних чиновника, који Ке одговарати за сигурност, зависити од вишег државног представника и моћи, у границама закона, располагати са жандармеријом и локалним полицијским агентима. Ови агенти били би двојаки : обични полицијски агенти и пољски чувари. Последње не треба укидати, већ само реформисати по предлогу г. Ривијера. Противно изложеном тврђењу, а у прилог локалне полиције, говорио је бив. истражни чиновник г. Фрережуан ди Сент. Интересантно је његово тврђење, да Бугарска помоћу локалне полиције, и са, скромним буџетом, поотиже одличне ресултате на пољу штићења сеоске личне и имовне безбедности. По закону од 16. марта 1905. год.,* у Бугарској је председник општине шеФ општинске полиције, и као такав има сву потребну власт за истраживање и констатовање злочина и преступа. У сваком селу, удаљеном од главног општинског места, постоје специјални помоћници општинских председника са овим истим правима. Под управом општинских лредседаика и њихових помоћника стоје : 1. Полицијски агенти ;** 2. Пољски чувари; 3. Чувари шума; 4. Чувари стоке (говедари и старешине чобана), и 5. Ноћни стражари. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Д. Ђ. АлимпчЋ.

МОДЕРНИ АМЕРИКАНСКИ СИСТЕМ ПОПРАВКЕ ОСУБЕНИКА

У Немачкој се последњих година неуморно ради на реФорми кривичнога законодавства, и то је дало повода многим стручњацима да студирају модерна законодавства и установе других држава Европе и Америке. Податке, које је на таквоме научноме путу прикупио Бг. Раи1 Негг оштампао је у засебну књигу: »Баз тос1егпе атепкатвће Веввегип ^звуб ^ет«, као прилог ка реФорми немачкога казненога законодавства. Да бисмо нашим читаоцима дали прегледну слику, те да виде у чему се састоји тај Тће КеЉгта1;огу 8ув1;ет, изнећемо овде у изводу увод тога дела д-ра Хера. Кад бисте запитали каквога старијега злочинца, који је у низу својих богатих

Закон за полицијата в селските општине. У закону, који нам је у рукама, стоји : «општинските стражари».

искустава имао прилике да уиозна казнене заводе звропских земаља и американских република, где би радије издржавао будућу казну, он би увек изабрао казнени завод с оне страна океана. То није само из тих разлога, што су тамо много угоднија уређења завода, што је храна боља, што је време рада краће и што нису искључена чак и задовољства и забаве. Пре свега је поступање чиновника, па и самог директора завода према осуђенику са свим друкчије. С осуђеником се поступа принципијелно као са равноправним суграђанином и чиновник се понаша према њему мирно и учтиво, избегавајући сваки осорни тон командовања. У том погледу влада у Америци велики хуманитет, и то већ више десетина година. На конгресу у Цинцинати-у, који је 1870. године одржан у циљу поправке казнених завода, дато је горњој идеји највише маха. Ту је донесено много важних одлука, међу којима је једна захтевала, да се са осуђеником не поступа као са изметом друштва, већ да се он очинским старалаштвом васпитава у врлини. Друга је једна одлука овако гласила: „Нарочито ваљанеговати самопоштовање осуђеника и свом снагом потрудити се, да му се поврати храброст. У дисциплини казнених заводи нема веће грешке него што је примењивање недостојног понижавања као дела казне. То баш квари сваку бољу побуду и наклоност. Слабога угњетава, јакога раздражује, а мало кога доводи до тога да буде наклоњен послушности и поправци. Потискује се тамо где треба да се уздиже; у принципу је то тако исто нехришћански, као што је у пракси непаметно.« Основне идеје ових двеју одлука постале су основице за даљи рад у томе правцу, па су и данас признате као са свим тачне. Самопоштовање осуђеника не треба потискивати, већ уздизати. Ту ваља напоменути једну врло важну околност, да се у Америци не зна за класну разлику. Великој американској демократији ушло је готово са свим у крв мисао, да је сваки човек за се потпуно једнак с другим, и да има иста права као и сваки други. Томе општем духу равноправности нису се могли отргнути ни казнени заводи. У потпуном извођењу демократских принципа, Америка гледа и у осуђенику равноправнога суграђанина, који се из обзира према општности, мора ради поправке држати извесно време у казненом заводу и повиновати се његовом домаћем реду. Остављајући то на страну, с њим се не поступа на начин који понижава. 0 осуђениковом деликту мало се кад говори, па га чак често чиновници казненога завода и не знају. Чиновници не владају осуђеником заповедним тоном, већ изражавају своје захтеве исто као и према другим људима, тако да ту више влада другарски тон. Чиновници, па и сам директор, забављају се са осуђеницима, а у прилици се чак и шале са њима. Енглез Груб бавио се 1904. године у Америци, походећи казнене заводе, и у једној се прилици овако изразио:

»Карактеристика американскога живота јесте, да су одноои између чиновника и осуђеника по правилу хуманији него у Енглеској. У многим тамошњим местима влада оскудица у спољашњим знацима респектовања и готово другарски тон у разговору осуђеника са појединим чиновницима, па и са самим директором, тако да се т<> обоје може сматрати као знак рђаве дисциплине. Али то није случај, и мени изгледа да се само могу пожелети ти више хумани односи, у колико се њима може на висини одржати дисциплина. У сваком случају не постоји никаква потреба за претерано марцијалним поступањем, какво налазимо код понеких енглеских директора казнених завода. нарочито ако су то пређашњи официри. У Америци се ретко узимају за таква места војна лица, па баш да је који директор припадао раније војсци, ваља знати то, да тамо није тако јасно изражена разлика између војске и грађанства, као што је случај у Енглеској. Ради бољег схватања тамошњих прилика напоменућемо, да осуђеници имају готово увек приступа код директора и чланова управних власти. Ко хоће да говори са директором, баци само цедуљицу у приватно директорово сандуче за писма, и моли да га позове к себи. У првој прилици директор га призива к себи. И управне или државне надзорне власти имају своје сандучиће за писма у заводу, и само оне имају кључеве од њих; у такав сандучић спуштају осуђеници у свако доба цедуље којима се жале или моле. У првој прилици кад надлежни чиновник обилази завод, расправљају се те молбе или жалбе. Осуђеници чине у велико употребу од тога права. Новији казнени заводи у Сједињеним Државама — нарочито у појединим богатијим државама — наличе у многоме палатама. Вентидација и канализација у заводима за сваку су похвалу. Електрично осветљење, огрев паром, купатила и нужници саображени су напретку најновије технике, која је у том погледу у Америци врло много развијена. У заводским болницама нримењују се сви најновији проналасци медицине, те се и о њима може само с похвалом говорити. Храна је добра и обилна. Свакодневно има јела са месом и добрим, белим хлебом — колико коме треба. Школска настава предаје се уз припомоћ обилних очигледних средстава американских основних школа, а богате библиотеке старају се и за духовну забаву осу1)еникову. Често може осуђеник да држи и новине, а часописе увек. У многим заводима излазе заводске новине са поучном и забавном садржином, у којима но оскудевају ни шале и вицеви. У множини казнених завода постаје осуђеничка удружења, а о великим празницима изводе се позоришне представе или друге забаве. * * * Значај поправних завода за американско извршење казни може само онај