Полицијски гласник

СТРАНА 348

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 44

истих овим лицима, допустиће да се утврди идентитет украдених ствари. У другом случају т. ј. кад се тиче какве суме новца, који нема никакав особени знак биће теже, ну, ипак је погребно да се утврди композиција т. ј. у чему се састоји украђена сума. Увек је од интереса да се сазна вредност, природа, лик новца, по могућству и године из које је, јер проналазак сличног новца у домицилу оптуженог или код њега, може конституисати против њега више или мање важан основ за његову кривичну одговорност, према прилпкама. Ако је на пример, у украђеној суми новца, украђен какав комад новца који је редак, и у вези са каквим оригиналним типом, који је одавно повучен из циркулације, очевидно је да неће бити узалудан труд, ако се у притежању оптуженог нађу новци такве природе, и да ће се против њега добити важан основ, ако се објашњења која он буде дао у овоме погл.еду покажу као лажна или недовољна. Ако је више или мање тачно утврђена композиција, стање украђене суме, треба такође питати оптуженог кад је код истог нађена каква сума новца, да покаже од куда му је. Истина, он ће моћи лако да измисли какав лажан одговор, али ће се ова његова лаж преобратити против њега у прави основ, ако истрага успе да је обелодани. (овршиће ое) Милош М. СтанојевиЋ. судија. РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ (наставак) ★ * * На трећој седници друштва, која је била 29. априла ове год., по жељи већине чланова продужена је дискусија о реорганизацији полиције у Француској, а нарочито о реорганизацији иољске иолиције, за коју су сви говорници изјавили да је скоро ништавна. Први предлог о њеној реорганизацији потекао је од г. А. Ривијера, пређ. истражног чиновника. Између становника по варошима и селима — изјавио је г. Ривијер — у погледу сигурности постоји огромка разлика. Први никад не осећају страх од усамљености, и знају врло добро да ће их, на случај напада, бранити и суседи, и полицијски агенти, и жандарми. Ни у ком случају дакле, ови становници нису остављени сами себи, као што је то случај са становницима по селима и пољима, који станују дуж великих путева или по шумама, и који су сваког часа изложени нападима зликоваца и професијоналних скитница. Овакво стање ствари недостојно је једне велике земље, и врћ је крајње време да му се потражи лека. Постоје два предлога. По првом треба из основа реорганизовати пољске чуваре, и довести их у што тешњу везу са жандармеријом, а по дру-

гом ове чуваре треба сасвим укинути, и са новцем, који се до сада на њих трошио, створити у сваком округу по једну покретну жандармеријску бригаду, састављену од људи младих, активних и за службу способних. Г. Ривијер је за први предлог, т. ј. за реорганизовање пољских чувара. Идеја о покретним жандармеријским бригадама поникла је у мозговима парижана, који су резоновали : „Покретљивости модерних злочинаца, који се служе телеграфом, телеФоном и аутомобилима, треба на супрот ставити покретљивост агенатарепрсије. Савршени »трикови« дрских крадљиваца, варалица, ФалсиФикатора лажног новца и т. д. могу се открити само помоћу веома способних, умешних агената за истраживање, и хитрих за гонење«. За велике вароши ово је тачно, али је грдна заблуда кад је реч о селима, која се одликују специјалним криминалитетом. За репресију овог криминалитета није потребан компликован и у Паризу уображен организам, већ су довољни и пољски чувари, ну под условом да друкчије буду регрутовани и организовани. Француска у овом погледу треба да се угледа на Белгију, која је приступила реФорми својих пољских чувара. Према новом пројекту, који је влада поднела законодавном телу децембра месеца прошле године, пољске чуваре у Белгији постављаће и отпуштаће гувернер. Кандидате предлаже општински председник (увек 2— 3), али о њима даје своје мишљење и краљевски прокуратор. Ако предложени кандидати не дају довољно гарантије, гувернер може, у сагласности са генералним нрокуратором, поставити и лица ван предложених кандитата. Пројект даље садржи одредбе, по којима плата пољских чувара не може бити мања од 500 динара на год., а после 65 год. старости добијају пенсију, равну половини почетне плате ; за пољске чуваре не могу се поставити лица преко 40 год. старости. У Француској, по закону од 1884. год. свака општина може имати једног пољског чувара, али их велики број немају, док у Белгији, по новом пројекту, свака општина мора имати једног или више њих, према томе да ли је популација испод или преко 500 становника. Пољски чувари у Француској не стоје ни у каквој вези међу собом, а за жандармерију су веома лабаво везани. Противно овом, белгијски пољски чувари подељени су на бригаде, од којих свака има свога бригадира. Бригадири ови контролишу службу пољских чувара и о резултату подносе свака три месеца извештаје надлежним среским начелницима и судским властима. Плата ових бригадира не може бити мања од 1000 дин. на годину. Ништа не смета, да се и у Француској усвоји ова проста и практична организација пољских чувара. После овога, а по нарочитом позиву друштвеног председника, узео је реч бив. окружни начелник г. Алберт Жиго, и изјавио :

У Француској има тако малих општина, да није ни мислити на неку озбиљну организацију пољске полиције помоћу њих, а још мање помоћу пољских чувара, које бирају општински председници, с тога проблем треба решити на други начин. Покретна полиција, о којој се толико говорило, не би, судећи по свему, дала у пракси повољне резултате. Много је боље имати у сваком округу по једно добро организовано ијерархизовано тело агената пољске полиције. Потребна је таква организација полиције, која би имала за ше®а окружног начелника, а не општинског председника. Споредна је ствар како ће се звати ови агенти; главио је да они буду организовани, и да зависе од окружног начелника. Организовање пољске полиције ван оквира ових идеја, била би сал;ообмана. За овим је узео реч г. Гриманели , почасни директор у министарству унутрашњих дела и пређашњи окружни начелник, и казао у главноме ово: Сви смо сложни у томе, да у Француској, управ рећи, и не постоји организована пољска полиција, већ само поједини њени делови, који се тешко могу саставити. То су, на првом месту, пољски чувари, о којима је толиво говорено, и који су играчке у рукама општинских председника. За овим долазе жандарми, који су у исто доба и полицијско и војничко тело, и најзад полицијски комесари, чија је ситуација веома парадоксална. То су чиновници које поставља централна администрација, а плаћају општине. Ови хетерогени елементи стављени су донекле под власт окружног начелника, али у ствари они не зависе од њега у оноликој мери, у коликој би требало, и ако је он одговоран за рад у своме округу. То су све различити елементи, чија је међусобна веза скоро никаква, који сачињавају оно што ми називамо пољском полицијом у Француској. Пре него што се почне говор о реФорми полиције, потребно је исправити једну велику заблуду. Одавно се мисли — само што је ово мишљење погрешно — да је полиција ствар општинска. Данашња сеоска општина недовољна је да послужи као база административне децентрализације. То је веома слаба и немоћна ћелија, и као таква није у стању да у административну организацију унесе довољно живота. Ако се у администрацији жели децентрализација, у полицијској материји потребна је централизација, јер је сигурност ствар општег а не локалног интерса. Захваљујући брзини и лакоћи данашњег саобраћаја, поље полицијског делања постаје све више и више, не само национално, већ и интернационало. Било би илузорно, па чак и опасно, мислити и даље на општинску полицију. ПолазеНи са овог гледишта говорник тражи, да сви полицијски органи на свакој административној територији буду под централном влашћу, односно под њеним представницима, и да поред жан-