Полицијски гласник

СТРАНА 358

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 45

слика од пре петнаест година из Чиле — но, ту је истина нешто мршаи; али клима тамо доле, та грдно истроши човека.« ИдуКег вечера затекли су га пријатељи нешто нерасположеног; впно није нешто годило његовом иначе одличном стомаку; к томе му је још била дошла вест од брата, Антоана, да ће доћи осам дана доцније но што је обећао, јер је у Њујорку морао остати дуже код својих пријатеља Пемброка и Гибсона, да би довршили неке своје трговачке послове, што није било могуће учинити у Хуаску. »Тако сам се радовао, да буде овде баш о моме рођен-дану«. Идућега вечера не до^е Пелисвјер у своје друштво, прва пут после дванаест година. Пријатељи се решише да му учине посету у случају да га и сутра у вече не буде било. Како његово место за резервисаним столом и сутра дан у вече остаде празно, један од нријатеља, Менијер, отиде сутра дан по подне у Разву, где је Пелисијер становао. Зазвони на капији, али се нико не јави. Кроз отвор на сандучету за писма могло се само видети да у њему леже неколико писама. Како ГЈелисијер није имао вратара, као што је то иначе обичај у Француској, па чак ни сталне кућевне послуге Менијер отиде старој госпођи Барбети, која је становала у једној кућици до виле. Менијер је знао, да госпођа Барбети врши покућарску службу код Пелисијера, те се надао да ће од ње сазнати шта је са његовим пријател^ем. Госпођа Барбети налазила се у највећем узбуђењу. Баш је намеравала да отиде у полицију и јави да господин ГЈелисијер никако не отвара свој стан. Полиција је убрзо дошла са браваром те отворише стан господина Пелисијера. У првој соби било је све у добром реду, али у другој је соби лежао у своме кревету господин Пелисијер мртав. Одмах буду дозвани судски лекар и истражни комесар, те све околности буду испитане и увиђај учињен. Све се налазило у своме реду; у лампи је било мало гаса изгорело; на столићу поред кревета налазило се неколико кутија и Флашица са разним лекаријама у њима, а у поштанском сандучићу било је једно писмо и један телеграм. Прво је било отказ једнога стана, а друго од брата покојниковог и то већ из ЈГондона. Писмо је гласило : »Отказујем вам свој стан од 1. априла, пошто се пећи пуше. — М. Лосрет, столар.« У телеграму је стојало: »Драги брате, ја сам већ овде, пошто су послови већ посвршавани ; усмено опширније. Очекуј ме ових дана. ЈГондон, Шанигрос Хотел. — Антоан.® Менијер и остали пријатељи покојникови били су тешко потресени; телеграФисали су одмах у Лондон и истога вечера још добише одговор: »Дубоко сам ојађен! Долазим одмах преко Довера. Хвала! — Антоан Пелисијер." »Обичним паробродом и брзим возом може већ у пола осам бити овде, рече Седан од иријатеља. Ја мислим да би га

неко од нас требало да дочека. Сиромах човек! Двадесет и пет година како странствује и враћа се баш да сахрани брата." »То је истина, ја бих врло радо ишао на станицу, али како ћу да га познам?« »Пелисијер је говорио о некој братовљевој слици." »Заиста — идем одмах тога ради у Паси.« Кроз један сат већ се вратио Менијер са једном ФотограФијом, која је представљала једног великог смеЈ)ег господина; на полеђини је било написано: »Своме драгом брату — Антоан.® Уз припомоћ те, истина мало већ отрцане, ФотограФије, Менијеру је заиста пошло за руком да на станици по доласку воза уиозна брата Пелисијера. »Извините, ако се не варам, господин Антоан Пелиеијер ? (( »Да, тако је моје име! А с ким имам част говорити ? (( »Аугуст Менијер, пријатељ ваптегапокојнога брата; примите моје искрено саучешће." »Хвала вам од срца. А шта је то било. Зна ли се већ што год? с< »ЈГекар је мишљења да је капља у срцу; Фердинанд је имао доста кратко дисање.« »А како сте ме то одмах познали?" »Спомоћу ове старе ФотограФије! (( »Господин Пелисијер посматраше дирнуто слику и метнује у џеп са речима: »Чини ми се, да сам му је послао отприлике пре дванаест година. (( »Причао нам је о томе добри Фердинанд. (( »Хоћете ли ме пратити до Паси?« »Ако допустите". »Ја сам истина постао већ готово са свим стран у Европи и бићу вам веома захвалан, ако бисте ми се нашли у помоћи. (( »Са задовољством, врло радо ! (( Сахрана покојнога Фердинанда Пелисијера извршена је већ идућега дана. Секцијом је утврђено, да је смрт наступила пре најмање седамдесет сати, а као узрок узето је капља у срцу. У стомаку је нађена прилична количина отрова, али се за њега морало узети да потиче из једне медицине, која је истог отрова садржавала; за ту је медицину опет утврђено, да ју је сам Пелисијер купио у једној апотеци баш пред Вожић. Како никакав тестамент није био нађен, то је се Антоан Пелисијер појавио као законити наследник све Фердинандове заоставштине. * * * »И за ово се морам опет обратити за вашу помоћ, рече Антоан Пелисијер сутра дан Менијеру, коме је за успомену поклоњио један скупоцен сат и један бриљантскн прстен покојников; »колико је управо имао мој брат готовине ? Ја знам само то, да је он био врло чуваран, а и ја сам му пре неколико година вратио дуг од две стотине хиљада ФранакаЛ Менијер се мало распитао и још је истога дана утврдио, да је целокупна имовина покојникова у готовини један милпон и сто педесет хиљада дипара, и

да се налази у државним хартијама код једне бапке у депозиту. Сем тога господин Пенисијер је имао још и огромне непокретности у Паризу, које смо горе већ поменули. »За те бих непокретности хтео да узмем за управитеља једнога адвоката — да ли бисте ми ви могли кога препоручити?« »Ако би вам био можда мој брат погодан?« »Ваш брат? То је изврсно, господине Менијеру! Ваш брат може бити уверен да ће у мени им^ти либералног властодавца. — Пардон, господине Менијеру, у овој забуни заборавио сам и да питам: јесте ли и ви правник? 8 »Не, не, ја сам проФесор па лицеју Карла Великога.« »Ах тако. на државном лицеју. Смем ли вас молити да ме легитимирате код Француске Ванке? Моје хартиЈе долазе тек преко Валнараиза — ја нисам ни слутио да ћу их требати, а ко зна када ће лаЈ)а стићи. »Са задовољством, господине Пелисијеру! Главни благајник Француске Банке мој је присни пријатељ«.... Једног од идућих дана извести господин Антоан Пелисијер свога новога познаника, да ће услед разних послова отпутовати у ЈГондон на неколико недеља, молећи га да за време његовога одсуства добро припази еа све имање. * * !»* Од тШ је прошло четрнаест дана. Било је право јануарско хладно јутро, када су пред Пелисијерову вилу у Раззу застала једна кола и из њих изашао један дебели господпн. Чим је сишао зазвони на капији, где се мало по том јави стара госпођа Варбети, отворивши капију. »Је ли гос-подин Пелисијер код куће? С( »На жалост — отпутовао је." »Та шта велите —■ отпутовао. А куда то ? (< »То не знам. А с киме имам част говорити ? к »Моје је име ЈГелисијер — ја сам брат господинов«. »Та није могуће! Господин Антоан никада о томе није ништа говорио, да има брата. (< »Антоан се зовем ја, госпођо. Мој брат Фердинанд. — « »Господин Фердинанд? Па он је умро!" »Који вам је ђаво, госпођо ? Та не рекосте ми мало час да је отпутовао ? (( »Да, али отпутовао је господин Антоан Пелисијер. Господин Фердинанд је умро почетком јануара.® Дебељко је стајао неколико трену•гака запрепашћен; за тим се прибра и отрча одмах у полицијски комесаријат. Сада се цела превара обелодани. Комесар извести криминалну полицију и она да налог детективу X. (из чијих су забележака ови редови) да пође трагом злочинчевим, не би ли се могао предати законској правди. Резултат детективовог трагања био је овај: Покојни господин Фердинанд пао је као жртва злочина. .'рдан раФинирани