Полицијски гласник

БРОЈ 45

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 359

а дочинац, који је потпуно тачно. знао ове покојникове животне навике огровао га ј е у његовој сопственој вили, уклонио све трагове дела и отпутовао за Лондон, да ое оданде јави као господпн Антоан, т е да на тај начив придигне сву заоставштииу која се налазила у државним хартијама у Француској Банци. ФотограФију братовљеву заменио је злочинац својом сопственом, не би ли на тај начин дошао до доказа о идеитификацији. Добри господин проФесор Менијер запао је у одговорност за гарантију суме од милион сто педесет хиљада динара, колико је Француска Банка на проФесорово јемство издала злочинцу. Правп брат Антоан дошао је, као што је раније био јавио из Њујорка, после три недеље дана — да нађе празно гнездо. Детектив X. утврдио је, да је се зјјочинац укрцао на лађу »Идуна" за Оиднеј, али земаљској правди није могао допасти шака, пошто је доказано, да је сам Бог ка-знио злочинца: „Идуна« се приликом изненадног тајфуна потопила код Суматре и нико живи са ње није изнео главе. превео Д. I ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Деловођа општине породинске пита: Паун Р. Васиљевић овд. осуђен је по трима извршним пресудама суда овоопштинског, а по разним грађанским споровима, да плати 130.40 дин. Паун има два теглећа вола и једну кобилу без ждребета. За извршење речених пресуда суд ово-општински узео је у попис Паунову кобилу, налазећи да по §.471.грађ. суд. пост. кббцлу може узети у попис и продати, јер је без ждребета. Иаунова жена изјавила је код власти среза моравског жалбу противу пописа, наводећи да је пописата кобила њена својина, а не дужника мужа јој Пауна. Начелник срески упутио је ову жалбу суду општ. породинске с питањем : на основу ког законског прописа је суд могао узети у попис кобилу. На ово питање општ. суд је актом Бр. 2941. одговорио : да је кобилу узео у попис на основу § 471. грађ. суд. пост. пошто дужник Паун, као земљоделац има још два теглећа вола. Начелник срески актом Бр. 16241 извештава општ. суд и вели : да се но § 471. грађ. суд. пост. кобила не може узети у попис, и ако је без ждребета. И тако је осујећена наплата. Молим за одговор. 1. Чије је гледиште у овом случају правилно и на закону основано да ли општ. суда или среског начелника. 2. Решење овога питања, спада ли у делокруг адмпппотративне власти, или је ово чисто судска ствар ? и 3. Има ли срески начелник право, да оваква нитања решава простим актом или наредбом ?

На ово питање одговарамо : По § 47!. грађанског судског поступка, изузета је од пописа, поред осталог, и кобила са ждребегом до године дана. Са свим је разумљиво, да се кобила не би могла узети у попис и ако нема ждребета, јер законодавац није имао намеру да кобиту задржи од пописа само у стучајевима кад она има ждребе и ради ждребета, него је хтео уз кобилу да сачува и ждребе, ако није старије од једне године, пошто оно до тога времена не преставља скоро никакву вредност. Према томе, гледиште среског начелника потпуно је правилно, јерсекобила није смела узети у попис. Кад је суд ипак то учинио, онда је начелник срески, поводом изјављене жалбе, био надлежан и дужан да овакав рад поништи, по праву које му даје чл. 33. закона о уређењу округа и срезова, пошто је овде заснован један административни спор, било да је кобила својнна жене Паунове, па да је она упућена на парницу по § 466. грађ. суд. поступка, било да се Паун узме као сопственик кобиле. Начелник срески ништи рад својим претпис-ом — актом. II Суд општине добрачке, актом својим Бр. 1462, пита: Почетком I 904. године, ова се општина одвојила од општине велико-шењске. До дана одвајања било је исплаћено особље општине шењске, а тако и школа шењска у свима њеним потраживањима, док је, међутим, школа добрачка остала неисплаћена, ма да је у то доба остало у В. Шењу на дугу око 500 дин. општ. приреза. Нешто у овом ненаплаћеном прирезу, нешто у уступљеним стварима. општина в. шењска остала је дужна овој општини, по коначном обрачуну 828 - 50 динара, са обвезом, да ову суму измири из буџета за 1904. год. Овакав обрачун и уговор потписали су сви часници са целим одборима обеју општина. Општина в. шењска није исплатила овај дуг ни у 1904. па ни у 1905. години. На захтев овога суда одговорила је актом својим од 6. априла 1906. год. да ће овај дуг измирити до краја 1906. године, али и то не учини. Из рачуна за 1905. год. види се, даје општина шењска по својим књигама показивала дуг овој општини у 828• 50 дин. а за даље године ову суму више није показивала, него је место ове општине дошао као поверилац Петроније Младеновић па и исплаћен, а општина остала све до сада неизмирена. Како је оваквим поступком нанесепа осетна штета овој општини, она моли за обавештење : да ли да подигне кривичну тужбу против оних часника општине шењске, који су из буџета за 1906. год. изоставили о«у општину као повериоца, за дело из § 147. кр. закона или даводи редован грађански спор.

Ово је прво питање, што га овај суд чини од како постоји П. Гласник, па моли да му се као претплатнику одговори? — На ово питање одговарамо : Не може се извести кривична одговорност из § 147. кр. закона за оне општ. часнике, који су из буџета за 1906. годину изоставили општину добрачску као поверица, па метнули Петронија, ако је и он имао да прима од исте општине извесну суму. Како се, међутим, дуг утврђује и нарочитим писменом, адоцније је признат и актом од 6. априла, то нека суд преко свога пуномоћника, тражи обезбеђење на покретна и непокретна добра оншт. шењске, ако их има, па за тим и осуду, и онда настане преко над.зорнпх власти, да се ова сума унесе у буџет као издатак за прву рачунску годипу. III Суд општине преображењске, актом својим Бр. 1216, пита : »Многи сопственици воденица из ове општине долазе овоме суду па се жале, како им суседи поред воденичких вода подривају и стешњавају воде. да они једва пролазе њима. Кад је од ових сопственика затражен доказ о томе, колико треба да су широке њихове воде они су одговорили: »па суд сам зна колико мора бити широка једна вода по закону. 11 Како, међутим, ни једним законом није предвиђено, колпка треба да буде ширина воденичне воде на поточарама, то со моли уредништво за што скорији одговор : како да поступи суд у овоме спору. ? — На ово питање одговарамо: Кад год је реч о количини воде, која се има употребити, или се породи питање о подизању грађевина на води, онда се то регулисава законом о водама. Међутим, кад је питање о заузећу земљишта, које служи за воду, онда се то расправља ио § 375. а. кр. закона. ако је заузеће скорашње и кривица није застарила иначе као редован грађански спор. Да ли је заузећо учињено или не, има да докаже тужилац било тапијом, било сведоцима и другим доказним средствима, јер ширина воде није стално одређена каквим законом, него дотични сопственици купују сами земљишта колико им за одговарајућу количину воде буде требало. IV Суд општине роћевачке, актом својим Бр. 2367, пита : Многа лица из ове општине задужена су са по 4 динара на име јошаничког и овчарског кулука у 1906. години, а међутим, у то доба била су ослобођена од плаћања личног пореза услед старости или неспоообности. Сада, пак, када је суд приступио наплати ове кулучке замене, иста се лица буне и веле да овај кулук (замену) не треба да плате, пошто су ослобођена од плаћања личног иореза.