Полицијски гласник
БРОЈ 46.
У БЕОГРАДУ НЕДЕЉЛ 16. НОВЕМВРА 1008.
ГОДИНА IV.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЈ1УЖБЕНИ ЛНСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према иотреби и више пута недељно. Претплата ое полаже у напред, и то најмање за пола године код овију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државпа и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За пностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицнјског Гласника" не продају се. Рукописи се пе враћају
СЛУЖБЕНИ ДЕО
Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, поставити: за начелника четврте класе округа смедеревског Благоја Барловца, јавног правозаступника из Београда. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, I. но ■ вембра 1908. године у Београду.
Његово Величаиство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела поставити: за секундарног лекара болнице за душевне болести д-р Душана И. Стојимировића, лекара среза грочанског, по молби; за секундарног лекара гинеколошког одељења бабичке школе д-р Петра Ђукића, лекара срезаморавског, округанишког, по молби ; за лекара среза грочанског д-р Милана Д. Стојановића, лекара среза моравичког, по молби, и за лекара среза моравичког Радиоава Јаковљевића, бившег среског лекара. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 5. новембра 1908. године у Београду.
Указом Његовога Величанства Краља Петра I, на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Благоју Барловцу, начелнику четврте класе округа смедеревског, уважи оставка коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 5. новембра 1908. године, у Београду.
Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, иоставити : за начелника четврте класе округа смедеревског Манојла Лазаревића, члана прве класе Управе вароши Београда. Из канцеларнје Министарства Унутрашњих Дела, 6. новембра 1908. годнпе у Београду.
Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела поставити: за секретара четврте класе антропометриско-полицијског одељења Министарства унутр&шњах дела у Београду, Добривоја В, Бакића, секретара пете класе истог Министарства и шеФа антропометриско-полицијског одељења у Пожаревцу;
за вршиоца дужности члана Управе вароши Београда, у рангу начелника среског треће класе, Шивојина Лазића, полициског иисара прве класе среза лужничког; за писарадруге класе антропометриско-полицијског одељења Министарства унутрашњих дела у Београду Милутина Т. Марковића, полициског писара исте класе Управе вароши Београда ; за писара треће класе Министарства унутрашњих дела и шеФ.ч антропометриско-полицисјког одељења у Пожаревцу, Стевана Д. Тодорића, писара исте класе антропометриско-полицијског одељења истога Министарства, у Београду, по службеној потреби, и за полициског писара прве класе Уираве вароши Београда, Миливоја Бели-Марковића, пређашњег нолициског писара. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 9. новембра 1908. године у Београду.
СТРУЧНИ ДЕО
ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
(НАСТАВАк) Без значаја је то, да ли је смрт последица кажњиве радње или је последица каквог другог узрока. — Закон. даље, тражи, да је повређени или оштећени оаредељено означио једно лице за учиниоца. То значи, да је ловређени или оштећени морао сам својим чулима непосредно опазити како извршење кривичног дела, тако и кривца, јер само тако може тачно и опредељено да означи једно лице за учиниоца. Из овога изилази да овога основа не би било, кад би повређени или оштећени по околностима или знацима изводили да је једно лице учинилац. Ако се утврди да је повређени или оштећени могао бити саслушан од иследника или суда, али да је он то намерно омео или пропустио, то ни изјава, коју би он учинио пред смрт, не би могла образовати овај основ подозрења. 4. Четврти и последњи ближи основ подозрења с полудоказном снагом јесте исказ саучесника који своју кривицу признаје и терети другога (т. 4 § 123). Да би исказ саучесника могао дати овај основ, мора он одговарати свима захтевима постављеним у § 231, — дакле, мора бити и суочец