Полицијски гласник

СТРАНА 370

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 47

(обе пронађене), у срезу лепеничком 2, у срезу бањском 2, у срезу посаво-тамнавском 2, у срезу орашком 2, у срезу жичком 2, у срезу моравичком 2 и по 1 у срезовима: посавском округа београдског, тамнавском, масуричком (пронађена), јасеничком округа крагујевачког, неготинском, поречком, крајинском, ресавском, беличком, левачком, алексиначком (пронађена), сврљишком, белопаланачком, нишком, поцерском, хомољском ^пронађена), голубачком (пронађена) млавском, љубићском, подунавском, зајечарском, добричком, косаничком, ужичком (пронађена), црногорском, рачаноком, драгачевском, трнавском и у вароши Ножаревцу. Вредност свих ових паљевина, износи око 26.050 динара. Опасне крађе извршене су: у вароши Београду 6 (3 пронађенеу срезу космајском 5, у срезу параћинском 5, у вароши Нишу 5 ("2 пронађене), у срезу бољевачком 5, у срезу бањском 4, у срезу белопаланачком 4, у вароши Пожаревцу 4 , у срезу орашком 4 (2 пронађене), у срезу јасеничком округа смедеревског 4 (2 пронађене), у срезу зајечарском 4^ у срезу грочанском 3 (2 пронађене), у срезу крајинском 3, у срезу брзопаланачком 3, у срезу трстеничком 3, у срезу копаоничком 3 (1 провађена), у срезу ресавском 3, у срезу голубачком 3, у срезу пожаревачком 3 (1 пронађена), у срезу косаничком 3, у срезу жичком 3 (1 пронађена), у срезу јабланичком 2 (1 пронађена), у срезу крагујевачком 2 (1 про-

нађена), у срезу лепеничком

у срезу

беличком 2 (обе пронађене), у срезу мачванском 2, у срезу златиборском 2 (обе пронађене) и по 1 у срезовима: тамнавском, лесковачком (пронађена), пољаничком, пчињском, јасеничком округа крагујевачког (пронађена), поречком, расинском, моравском округа нишког, сврљишком, јадранском (пронађена), посавотамнавском, хомољском, рамском, таковском (пронађена), качерском (пронађена), заглавском, моравичком и у варошима: Врањи (пронађена), Ваљеву и Прокупљу (пронађена).

Вредност свих ових крађа износи око 12.390 динара. Злоналерних ноништаја туђих ствари било је: у срезу расинском 6, у срезу орашком 3, у срезу крагујевачком 2, у срезу лепеничком 2 (1 пронађен), у срезу сврљишком 2 и по 1 у срезовима: тамнавском, трстеничком, параћинском, бољевачком, црногорском и златиборском. Поред изложених дела у току месеца септембра извршено је још у С^бији и 13 самоубистава ито: у вароши Крагујевцу 2, у срезу подунавском 2 и по 1 у с.резовима: тамнавском, бањском, лужничком, поцерском, посаво-тамнавском, качерском, тимочком, студеничком н жичком.

Ова самоубиства извршена су: вешањем 5, ватрсним оружјем 5, тровањем 1, оштрим оружјем 1 и сканањем у аровалију 1, а узроци њиховом извршењу лел^е: у дугој болести за 3 случаја, у рђавом материјалном дтању за 1, у душевном растројству за 1, у дома.&ој расари за 1 и у старости за 1 случај. За шест случаја узроци су непознати. Покушаји саноубиства извршени су по 1 у срезовима : лепеничком (тровањем) и рамском (оштрим оружјем). За први случај узрок је домаћа распра, а другом је узрок непознат, Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

0 К Р У 3 II

Округ београдски ваљевеки врањски • • крагујевачки крајински • крушевачки моравски нишки * • пиротски подрински • иожаревачки руднички емедеревски тимочки = • топлички ужички чачански Управа града Београда

Свега:

46 —

2 § !т?

со а

84 112 21

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 17. новембра 1908. године АБр. 1300, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАк) в) Трећи изузетак јесте основ подозрења из т. 5 § 121. За доказ тога основа подозрења довољна је сведоџба једног сведока или исказ повређеног. Кад је реч о доказивању основа подозрења, онда је потребно дотаћи се још једног питања. То питање јесте: да ли се више основа иодозрења могу доказати једним истим доказним среством, или се сваки од њих мора утврђииати засебним и рчзличитим доказним срествима? На овоме се питању морам задржати више но што оно само по себи изискује због његовог рђавог решења од стране Касационог Суда.

Поводом једног конкретног случаја Апелациони и Касациони Суд су се разишли у гледиштима односно овога питања, јер докле је Апелациони Суд налазио да се једним доказним среством може доказати више основа подозрења, дотло је Касациони Суд и у својој општој седници од 3 јануара 1906 тврдио обратно. 1 ) Касациони Суд је своју одлуку о томе, да се једним доказним среством (у конкретном случају признањем) не може доказивати више основа подозрења базирао на другом одељку § 237 налазећи, да би се другача одлука противила наведеном закону. Мотивишући оваку одлуку, Касациони Суд је даље резоновао: »да се признање извесних околности од стране оптуженог не може цепати на више делова и од сваког појединог дела стварати докази о засебним основима подозрења него се оно може само једанпут ставити на терет оптуженом за једну од околности које га терете.®

А ) Бранич год. XII. 518.