Полицијски гласник

СТРАНА 378

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 48

дишту, Она налазе, да је неоснован захтев, по коме се само кривица оптуженог може доказати правим основима подозрења. Она не праве никакву разлику између доказа о бићу кривичног дела и доказа о кривици оптуженог; према томе, допуштају да се и једно и друго доказује и правим основима подозрења. Ово је гледиште у свему тачно. .Тер има доста кривичних дела код којих се не може одвајати доказ о бићу кривичног дела од доказа о кривици оптуженог. 'Гако је н. пр. код кривичних дела кривоклетства, бигамије, родоскрвњења, банкротства и др. с доказом о делу уједно дат и доказ о кривици оптуженог, или се докази међу собом тако изукрштају, да се једним доказом доказује и једно и друго. Основима подозрења може се доказати биће кривичног дела' како у случају кад кривично дело оставља за собом трагове, тако и у случају кад оно не оставља никакве трагове, н. пр. увреда, Опасно би било по правни поредак, кад се не би могло основима подозрења доказивати биће кривичног дела, јер би многа кривична дела остала не утврђена, а то се не сме допустити. Из примера, који Мптермајер наводи, несумњиво се види, да је биће кривичног дела убиства доказано основима подозрења. Пример гласи ■ А се возио с Б у чамцу преко реке. Сведоци су чули да се А пре уласка у чамац повише свађао с Б, али се Б ипак умирио п ушао у чамац. Они су видели с обале, како је А, јако раздражен, ударио Б, а затим извукао и нож. Магла, која се наједаред појавила, спречила је, да сведоци виде шта је одмах затим било; они изјављују, како им изгледа да су приметили, да је А избацио Б из чамца. Утврђено је, међутим, да је А сам у чамцу дошао на другу обалу. Извесно је и то, да је у чамцу био велики камен кад је А с Б пошао с обале: камена у чамцу није било, кад је А дошао на другу обалу. Пошто леш Б-ов није нађен, то је вероватно да је А везао камен за Б и бацио га у воду. 3 ) У овом случају главна чињенпца, убиство Б од стране А, није доказана непосредним доказима, него се сматра истинитом услед стицаја свих ових околности или основа подозрења. Кад би закон забрањивао, да се биће кривичног дела доказује основима подозрења, онда би овај случај морао остати неизвиђен. Али, и ако је сасвим правилно, да не треба правити никакву разлику између доказа о бићу кривичног дела и доказа о кривици оптуженог, ипак се о тој разлици донекле мора водити рачуна. Ако је у питању кривично дело које према својој природи и према околностима оставља за собом трагове који се увиђајем или вештачењем даду утврдити, онда се они на тај начин имају опазити и констатовати. Непоузданијем доказном среству треба прибећи само • онда, ако поузданијег нема, и то с великом обазривошћу. Према томе, основима подозрења се може доказати биће кривичног дела само у случају, кад за то нема поузданијих доказа. Овде се може дотаћи још и питање о томе, да ли се у једном случају биће кривичног дела и кривица оптуженог може доказати истим основима подозрења? И ако су старија законодавста ово забрањивала, данас се као несумњиво узима, да се обоје може доказати истим основима подозрења. Било би неосновано, нелогично и бесмислено, кад би се узело да један доказ, који је по себи довољан да докаже једну чињеницу. недовољан само за то, што је њиме већ доказана једна друга чињеница. Сем тога, има случајева код којих се не да одвојити доказ о бићу кривичног дела од доказа о кривици оптуженог.

Настаје сад питање: како је све ово по нашем законику о кривичном поступку ? Како је глчва XVII нашег законика, у којој се говори 0 доказима, превод главе XI аустријског законика од 1853, то би се већ по томе имало узети, да се и по нашем законику не може правим основима подозрења доказивати биће кривичног дела, као што то узима и Д. Радовић, 4 ) а донекле и судска пракса. Али наш законик није ово питање онако јасно регулисао, као што је то учинио његов изворннк, те су отуд настала и супротна мишљења Та нејасност долази отуда, што је наш законодавац врло рђаво израдио § 236, који треба да регулише ово питањо. Јер, § 236 нашег законика садржи у себи и§ 278 и § 279 аустријског, који смо раније навели, и који, као што смо видели, предвиђају две сасвим различите ствари. Тачка 1 § 236 нашег законика одговара §-у 278 аустријског, и т. 2 §-а 236 одговара §-у 279 аустријског, јер се у њој говори о доказивању правим основима подозрења. Па ако се узме, да т. 1 и 2 §-а 236 иашег законика у свему одговарају §§-има 278 и 279 ауотријског, онда се по нашем законику не би могло узети, да се правим основима подозрења може доказивати биће кривичног дела, јер по томе, т. 2 §-а 236, која предвиђа доказ правпм основима подозрења, тицала би се само доказа кривице оптуженог а не и постојања дела. Али та нејасност не долази само отуд, што је законодавац у једно законско ^паређење, § 236, ставио две сасвим различиге ствари, него и отуд, што их је ставио тако, да ствара.ју забуну и допуштају различито тумачење. На првом месту, став први §-а 236 који је заједнички и тачци 1 и 2 гласи : »саставом околности или основа подозрења узима се дело да је доказано:" и онда наводи т. 1-у која говори о доказу непотпуним непосредним доказима, а за тим т. 2-у која предвиђа доказ правим Основима подозрења. Из овога се даје извести, да се и правим основима подозрења може доказати биће кривичног дела. На другом месту, и сама т. 2 §-а 236 није јасна, јер први став те тачке са ставом под а стоји у противречности. Став први т. 2 гласи: „у случају кад оптужени пориче дело, може се оно са ставом више основа подозрења који противу тога постоје, као доказано сматрати, кад се при том и следеће три околности скупа подударају«, а прва од тих околности, које се траже, јесте: »да је само дело са свима околностима доказано.® (наставиће ое) Д-р Бож, В. ИИарковм*.

Шта ее не може узети у попие за извршење еудеких одлука? (Објашњење § 471. судског поступка у грађанским парницама.) I. Општа послатрања. (НАСТАВАК) По чл. 19. Устава све признате ,вере стоје под заштитом закоеа, у колико вршење њихових обреда не вређа јавни ред или морал. Државна власт, дакле, у јавном интересу гарантује појединим верама, да ће моћи вршити своје религиозне обреде, и да ће забрањивати и сузбијати сваки по\ 3 ) Ни1(, Сотт®п4аг II 125.

4 ) Д. РадовиН, Теорнја Казненог Поступка 301.