Полицијски гласник

ВРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 379

ступак, ма од кога долазио. који би ишао на то, да се вршење религијских обреда спречава или да се углед вере поткопава (§ 207. н "290. казн. зак.). Несумњиво је да би пописивање и јавна продаја црквених утвари, по њиховом посвећивању и за време док оне одређеном циљу служе, отежавало вршење религиозних обреда и поткопавало углед иери, те таке поступке, законом забрањене, не би представник егзекутивне власти смео предузимати. Најзад и по црквеним канонима (Ап. прав. 73. и прво-другог 10.) те ствари долазе у гез ех1;га соттегсшш, у ствари изузете из правнога саобраћаја, докле су вршењу божје службе и других религиозних обреда намењене, и кад држава даје своју заштпту свима нризнатпм религијама, онда та заштита обухвата и признање важностп религијским прописима, по којима су те ствари искључене из правног саобраћаја, те не могу бити узимане у попис. То важи не само за православну цркву, него за све признате религије у Србији. Са ових истих разлога није допуштен ни попис домаћих икона, у цркви освећених и верској употреби намењених. Међутим ако слика каквог светитеља служи само као украс, онда се може у попис узети. Можда ће се коме учинити, да се изузимање од пописа извесних државних ствари (бр. 8. ове расправе) и црквених утвари, и ако о томе у § 471. нема спомена, противи правном начелу: да се изузеци од правила (у овом случају да сва, изрично законом неизузета имовина, подлежи егзекуцији) најстроже тумаче. Међу тим то у свари не стоји. Истина је да ове ствари по § 471. нису изузете од пописа. Али за питање: да ли оне подлеже егзекуцији, није овај законски пропис ни меродаван. За дотичне државне ствари азнетп су горе (в. бр. 8. ове расправе) разлози, са којих се, по моме мишљењу, оне не могу узети у попис. Што се тиче црквених утвари ваља имати на уму, да би пописивање њихово било противно и јавном моралу, о коме сваки законодавац, у овима својим прописима, води рачуна. 'Гврдити да и те ствари подлеже попису; да је законодавац хтео допустити, да се поверилац и њиховом јавном продајом може измирити, значи : претпостављати, да је законодавац хтео нешто неморално. Истина појам неморалности врло је растегљив, те неки поступак, по субјективном схватању, може бити и моралан и неморалан, али ипак бар то је јасно, да је јавна продаја црквених утвари за дуг, неморалан поступак за свакога онога, који признаје религију и хоће да је штити, а такав је и наш законодавац. Да се пак и неморалност извеснога поступка, баш и код питања о изузимању извесних ствари од пописа, мора узети у обзир, доказује и овај случај, који је врло редак у животу, те га и нисам нарочито расматрао, аего га само мимогред спомињем. Потач. 12. § 811. немачког грађан. суд. поступка не подлеже попису вештачки делови тела {на пр. код сакатих људи вештачка нога или рука или штака, перика, вештачко око, наочари, вештачки зуби). У аустријској уредби о извршењима нису ове ствари изузете од пописа. Ипак аустријски писци мисле, да ове ствари не подлеже попису, »јер оне због свога особитога опредељења стоје у најтешњој вези са самом личношћу дужниковом« 13 ). И по нашем § 471. нису ове ствари изрично изузете од пописа, али ипак је њихово пописивање и јавна продаја несумњиво неморалан поступак тако, да се с правом може узети, да су оне и по нашем праву изузете од пописа. Већ се то не може рећи о венчаној бурми (прстену), о породичним сликама,

13 ) в. Иеитапп 8ув1ет Јег Е. О. стр. 66.

и списима обвезанога, што се ни по аустријском ни по немачком законику не може узеги у попис, међутим по нашем може. Пописивање ових ствари одиста је неморално по схватању људи финијих осећаја, али извршна власт мора се ставити и на то становиште. да попис ових ствари није фла.трантна повреда јавнога морала; она мора, с обзиром на правило да целокупна имовина дужникова. сем сломенутих пзузетака, подлежи егзекуцији, усвојити и гледиште повериоца, човека без скрупула, који има иред очима само свој интерес. 10. Кад полицијска власт ипак узме у попис ствари дужникове, које су по §471. изузете од пописа, онда су могућни ови случајеви: а.) да противно закону пописана ствар још није продата и б.) да је продата. а.) Ако пописана ствар није још продата, онда се дужник може жалити вишој полицијској власти и тражити, да се попис незаконито пописане ствари уништи, те да се она ослободи пописа. б.) Ако је пак незаконито пописана ствар продата, онда је од важности да ли је она неаокретна или аокретна. У првом случају јавна продаја такве ствари неуредна је према § 501. тач. 1. грађ. суд. пост., и против дотичног органа извршне власти може дужник поднети тужбу суду ради уништаја продаје (§§ 502. и 503.), који ће ствар извидети и решити (§ 504.), и у случају умесности дужниковог тврђења продају и попис дотичне непокретности уништити и из интабулац. књиге избрисаги 14 ) У другом пак случају има се поступити по § 506. прва алинеја. Према томе неправилно пописана и продата ствар дужникова остаје у својини купца на јавној продаји, али дотични извршни орган одговоран је за накнаду штете, т. ј. мора дужнику накнадити вредност продате ствари. 15 ) Међу тим ако је било при продаји злоупотребе и непоштења од стране и извршитеља и купца, онда се и продаја покретне ствари може уништити судским пугем (§ 506.) и ствар на тај начин вратити дужнику. Сем тога санкција. прописа § 471.састоји се и у дисциплинској (§ 500. а грађ. суд. пост.) одговорности извршног органа, који може од стране Министра Унутрашњих дела бити кажњен губитком плате од 15 дана до 3 месеца, а и у његовој казнено-правној одговорности (гл. XI. казненог закона нарочито § 116.). (наставиће св) Д-р Драг. АранђеловиЂ

и ) Само у случају ако је јавно продата непокретна ствар «у руке другог купца законим начином прешла" (§ 506. ал. 2), и ако је овај купац био савестан, т. ј. није знао за неуредност јавне продаје нити је знао за несавесност јавног купца, може дужник остати без своје непокретне ствари. Али у овом случају он има право тражити накнаду штете за дотичну незаконито пописану и продату ствар и то од дотичног органа извршне власти (§ 500. а. ал. 2.). 1о ) Сума добивена као накнада за продату ствар не подлежи попису нити се на њу може ставити забрана, пошто дужник за њу има да набави ствар, која му је противно закону пописана и продана. Наравно да дужник са набавком те ствари мора похитати, јер ако је код себе држи, полицијска ће власт, на захтев поверилаца, њу узети у попис чим стекне убеђење, да дужник не мисли ствар набавл>ати, пошто по нашем законику готов новац дужников није од пописа изузет.