Полицијски гласник

СТРАНА 380

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 49

ском, нишком, алексиначком, јадранском, рамском, млавском, орашком, тимочком, косаничком, добричком, ужичком, црногорском, драгачевском, трнавском и у вароши Пожаревцу (пронађена). Вредност свих ових паљевина. износи око 31.315 динара. Опасне крађе извршене су : -у срезу пожаревачком 16 (1 пронађена), у срезу ресавском 13 (2 пронађене), у вароши Београду 13 (4 пронађене), у вароши Нишу 9 (1 пронађееа), у срезу лепеничком 7, у срезу косаничком 7, у срезу голубачком 6 (2 пронађене), у срезу орашком 6 (3 пронађене), у срезу јасегшчком округа смедеревског 6 (1 пронађена), у орезу бољевачком 6, у срезу грочанском 5^ у срезу космајском б (2 пронађене), у срезу нишком 5 (1 пронађена), у вароши Пироту 5 (све пронађене), у срезу поцерском 5, у вароши Пожаревцу 5, у срезу рамском 5 (1 пронађена). у сргзу љуоићском 5 (2 пронађене), у срезу ваљевском 4 (1 пронађена), у вароши Крушевцу 4 (2 пронађене), у срезу беличком 4 (1 пронађена), у срезу посаво-тамнавском 4 (све пронађене), у срезу хомољском 4, у срезу моравском округа пожаревачког 4 (2 пронађене), у срезу зајечарском 4 (1 пронађена), у срезу моравичком 4, у срезу јасеничком округа крагујевачког 3, у срезу крајинском 3, у срезу ражањском 3, у срезу јадранском 3 (2 пронађене), у срезу звишком 3, у срезу члавском 3, у срезу тимочком 3, у срезу жичком 3 (2 пронађене), у срезу власотиначком 2, у срезу пољаничком 2, у срезу гружанском 2 (1 пронађена), у варошн Крагујевцу 2, у срезу темнићском 2 (1 пронађена), у срезу моравском округа нишког 2, у срезу нишавском 2, у срезу мачванском 2, у срезу заглавском 2, у срезу пожешком 2 и по 1 у срезовима: врачарском (пронађена), колубарском округа ваљевског, пчињском (пронађена), јабланичком, неготинском, брзопаланачком (пронађена), расинском (проиађена!, параћинском (пронађена), сврљишком, бањском (пронађена), лужничком, таковском (пронађена), подунавском, златиборском (пронађена), црногорском, драгачевском (пронађена) и у варошима: Ћуприји, Зајечару (пронађена) и Чачку,

Вредност свих ових крађа износи око 20.525 динара. Злонамерних попиштаја туђих ствари било је: у срезу расинском 4, у вароши Пожаревцу 1, у срезу нишавском 3, у срезу љубићском 3, у срезу трстеничком 2, у срезу сврљишком 2 (! пронађен), у срезу моравском округа пожаревачког 2 и по 1 у срезовима: врачарском, нараћинском, беличком, левачком, белопаланачком, лужннчком (пронађеп), иосавотамнавском (пронађен), таковском, бољевачком (пронађен) и зајечарском (пронађен). Вредност уништених ствари износи око 2610 динара. Поред изложених дела у току месеца октобра извршено је. још у Србији и 10

самоубистава и то по 1 у срезовима : расинском, нишком, јадранском, хомољском, орашком, јасеничком округа смедеревског, студеничком и у варошима: Врањи, Пожаревцу и Ужицу. Ова самоубиства извршена су : вешањем 7, ватреним оружјем 2 и дављењем у води 1, а узроци њиховом извршењу леже: у дугој болести за 2 случаја, у душевном растројству за 2, у страху од казне за 1 и у грижи савести за 1 случај. За четири случаја узроци су непознати. Један покушај салоубиства извршзн је у срезу подунавском . вешањем , а узрок му је непознат. Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

О К Р У 3 I!

Округ београдски ваљевски врањски • • крагујевачки крајински крушевачки моравски нишки • • пиротски подрински • пожаревачки руднички смедеревски тимочки • • топлички ужички чачански зава града Београда

Свега:

° 3

оЗ а м з о 3 а 5 \о

140

224-

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Одељења Министарства Унутрашњмх Дела, 1. децембра 1908. године АБр. 1359, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 «+• ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАК) Сва ова збрка и нејасност, међутим, објашњива је. Она долази услед незнања и неразумевања законодавчевог. Законодавац нпје уочио разлику између §-а 278 и §-а 279 аустријског законика, те их је стога спојио уједно. Сем тога, он је рКаво превео § 279 аустријског законика, што се одмах види из његовог поређења с т. 2 §-а 236 нашег закона. Али баш та нејасност, по моме мишљењу, има да послужи као разлог са кога се и правим основима подозрења може доказати биће кривичног дела, Наш законодавац није омако

јасно изразио своју вољу, као што је то учинио аустријски. т. ј. он није изречно забранио да се биће кривичног дела ; доказује и правим основима подозрења. Шта више, као што смо видели, из § 236 даје се извести да он то баш допушта, јер се противречност између првог става т. 2 § 236 и става под а исте тачке има решити у прилог првог става. Те стога, код нејасности закона, за такве случајеве треба судска пракса да буде закон, а ова опет треба да се ствара на основу принципа постављечах у науци. Из свега, дакле, изилази, да и у нас не треба забрањпвати, да се правим основима подозрења доказује биће кривичног дела. Разуме се, да то треба допустити у случајевима у којима нема поузданијег доказног срества, па и тада треба бити врло опрезан. Ма да је наша судска пракса односно овога питања колебљива, ипак се може рећи да се она већ дефинитпвно држи овога гледишта, што потврђују и две одлуке опште оеднице Касационог Суда, и