Полицијски гласник

СТРАНА 414

ПОЈШЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51 и 52

пресно месо докле не плате прописану аренду. 2. По чл. 11. н 34. ове уредбе о касапницама општине имају и право и дужност да подигну зграде где ће се месо крчмити, па да од касапа наплаћују кирију у корист своје касе. Из санитарних обзира може.се одредити и пре подизања ових зграда место где се месо може крчмити. II Суд општине бољетинске, актом својим Бр. 1426 пита: 1. Ова општина има своју механу у селу, коју даје под кирију. Кирајџија овогодишњи неће да плаћа акцис, јер вели : кад опгатина прима кирију на своју механу, онда нема права на акцис. Пошто је рачунска година већ на измаку, а механџија неће да плати акцис, то се моли уредништво за обавештење: да ли ирема измени уредбе од 7. марта мора овај кирајџија да плати акцис и ако је зграда општинска или не ? — На ово питање одговарамо : И закупци општинских и сеоских механа као и сви остали, морају да плаћају на пме акциса по 6°/ 0 од годишње механске кирије, без обзира на то што општине примају и кирију механску. III Суд општпне вар. Вруса актом Бр. 3506, пита: »Колико треба да се плати таксе код среске власти, на препис који врши само приватно лице, кад препис износи четири табака и кад се препис оверава од стране власти ?* — На ово питање одговарамо: Такса за препис акта — копирање наплаћује се: кад је са оверавањем истих по тач. 15 таксене тариФе, а кад је без оверавања, онда по тач. 20. поменуте тарифе. Како је истакнути случај везан за оверавање, онда има да се наплати такса по тачци 15. Према томе, прорачун би био овакав: за први табак (узимајући увек по оригиналу) са оверавањем 2 динара. За осталих шест полутабака по 0.50 дип. — 3 динара, свега 5 дпнара. Како препису треба да претходи и молба, то би укупна такса била 5.50 динара. IV Председнпк општипе затоњске, нита: По члану 18. а. закона о таксама, дато је право пољопривредницима, да у случају где се размена добара врши у цељи арондирања (то је састављање уједно са другом земљом истог господара у привредном интересу) не ллаћају таксу по вредности, но само за просто потврђење. Међутим, судови наплаћују таксу из таксене тарифе Бр. 204. и 205. на вредност и за убаштињење, без обзира што се земља групише.

Моли се уредништво за обавештење: која је, управо та такса, о којој говори чл. 18. а. зак. о таксама. — На ово питање одговамо: Један од битних услова за напредовање пољопривреде, јесу груписана имања. Да би се ово грунисање извело и омогућило, држава је нашла разлога, да размене које се у ово име врше, ослободи плаћања таксе и сведе ову на таксу са просто потврђење. Према овоме, кад год се надлежно утврди, да се размена врши у цељи арондирања; неће се и не сме се наплаћивати такса из тачке 204. таксене тариФе, него само она из тачке 205, која говори о потврди за убаштињења. Ако се од кога наплатн већа такса, он има права да тражи повраћај у року од 15 дана, рачунајући од кад му је такса наплаћена, у смислу чл. 20. зак. о таксама. V. Деловођа општине азањске, пита: »Учтнво се овим обраћам уреднпштву и молим да мп изволе датп следећа обавештења: 1. У мојој општини постоји један новчани акционарски завод. под именом »Привредна Банка". Циљ је овога завода да даје зајмове лицима која. траже, почев од 20 динара па навише. Ова је општина сеоска и тако се у оном заводу не задужује ни један трговац, но само сељаци, који потписују менице и ставл>ају занимање да су трговци. Како по § § 77. и 78. трговачког закона, за сељака не вреди меница као менична обавеза но као проста грађанска обавеза, то да ли вреди меница за сељака онда, кад се на истој потпише као трговац, и да ли при вршењу забране једном сељаку за рачун мепичног дуга мора извршит; љ имати у виду § 471. грађ. суд. пост. или не. Да ,ли овај завод може тражити наплату од ових лица као од трговаца или не, кад су они истом издали менице и потписали као трговци, и 2. У § 149. трговачког закона јасно је казано. ко иротествује менице због непријема или неисплате, и кад то стоји, онда ко је надлежан за протест меница у месту где један завод лостоји а ту нема ни полицијске власти ни окружног суда, ако је надлежан општински суд, онда до колике је вредности за протест меница надлежан?« — На ово питлње одговарамо: 1. У извесна друштвена занимања не улази се само по једностраној п произвол.ној вољи и жељи поједииаца, него се претходно морају испунити условп, које су поставили земаљски закони. Тако, да неко буде трговац, мора прво да положи исппт, прописан § 61. еснаФСке уредбе, а за тим да протоколише и објави Фирму у смислу § 5. и 7. трговачког закона. Тек кад једно лице испуни све ове услове, улази у ред трговаца и по закону се признаје за таквог.

Према томе, ништа не вреди то, што се неко на меници потпише као трговац, ако је он иначе земљорадник, јер тада меница пема менична преимућства, него има значај обичне обвезе. Наравно, да се сељаци не користе паређењима чл. 71. и 78. тргов. законика, јер су лажним потписом свога отатуса извршили криминал, али су власти дужне да пазе, при извршењу забрана и пописа, по званичној дужности, на наређења § 471. грађ. суд. поступка, и да осујећавају продају земљорадничке имовине у границама законског благодејања, без обзира на то, што ће дотични одговарити кривично, јер ће се само тако сузбити самоубиствено задуживање сељака; 2.У § 149. трговачког законика стоји да се протести због ненријсма или неисплате морају подићи код првостепених судова, а где ових нема онда код полицијске власти или судских извршитеља, али како ови последњи не постоје више, онда значи само код првостепених судова и полиције. Према овоме изгледало би, да општ. судови не могу издавати ове протесте, јер се у поменутој законској одредби у опште не помињу. Али кад се узме у обзир то, да је трговачки закон од26. јануара 1860. године, дакле из времена, код општински судови у опште нису могли судити по меницама, без обзира на вредност ових, јер им то није било дато чак ни § 6. грађ. пост. од 20. Фебруара 1865. године, а да им је, међутим, доцнијим изменама поменуте законске одредбе дато право су!,ења по меницама до 100 дин., онда се мора узети, да им је самим тим признато и право протеста, јер свакој акцији суда по овоме нретходи протест. Истина ми признајемо, да је до сада протест редовно изискиван од првостепених судова, или полиције, али ми налазимо да то право могу изводити за себе и општински судови из оног општег нрава о суђењу меница у опште. VI Суд општине рујишке, актом евојим бр. 1861, пита: „Село Рујиште припада школи николиначкој, која је удаљена на 2'Д сата. Долазак до школе веома је незгодан, јер се прелази преко ветшких планина и газе две реке, које су непрелазне кад вода надолази, те се прекида саобраћај за по неколико дана, и ђаци из Рујишта или по неколико дана ие могу отићи у школу, или по неколико дана не долазе из ове, кад је вода голема. Ова незгода определила је Рујиштане, да се одвоје од школе николиначке и подигну школу у своме селу. Али, како је ова година неродна то се не може подићи школа по ллану, него би сељани били ради да им прнвремено за школу послужи општинска судница, која је у средини села, лепо ограђена и има четири простране собе и кујну. Моли се уредништво за обавештење: шта треба да уради суд па да се дозволи отварање ове школе у опште и да то