Полицијски гласник

БРОЈ 51 и 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

буде у згради, која није по плану и од тврдог материјала?« — На ово питање одговарамо: Ако су тергнске прилике одиста тако незгодне, да је немогућан даљи онстанак у заједници са школом николиначком, онда нека се та општина обрати са молбом г. Мипистру просвете и црквених послова, па Ке он у смислу чл. 1 2. и 15. закона о народним школама одлучиги: има ли места том издвајању или не. Ако се прегледом зграде, која сада постоји, нађе, да одговара хигијенским и педагошким правилима, он ће вероватно одобрити да она привремено послужи за школу, докле општина не буде у положају да нову подигне. Како у овоме послу мора имати знатно суделовање и окружни школски одбор, то гЈека суд и њему преставп своју жељу и намеру, па ће и он припомоћи да се подигне једна школа више. Са овим пптањем могао се суд обратити и својој претпостављепој власти и она би ту дала упута. VII Суд општине драгосиљачке, актом својим Бр. 1419, пита: »По пропису чл. 74. под ж. закона о непосредном порезу ослобођавају се од плаћања пореза на личност сва она потпуно за рад неспособеа лица, која плаћају мање од 20 динара непосредног Лореза. У овој општини постоји једна задруга од два брата, од којих је старији брат потпуно нзспособан за рад, а плаћају на име непосредног пореза без личности и приреза 27.47 днн. Старији брат не задужује се личним порезом већ само биром и мостарином, али он стално протествује и против ових дажбина. Суд опет мисли да греши што га не задужује чак и личним порезом, кад задруга плаћа преко 20 дин. непосредног пореза, па да не би било штете за државну касу, моли уредништво да му да потребно обавештење/ 1 — На ово питање одговарамо: Тачка ж. чл. 74. зак о непосредном порезу јасна је, и по њој плаћају порез на личност и она неспособна лица, чији је остали непосредни порез изнад 20 динара. Како се, међутим, из питања види, да је дотичнп ослобођен раније од пореза на личност, то пека га суд не принавља докле о томе не добије наредбу од пореског одељења, пошто је он могао бити ослобођен по коме другом основу. На питање под 2. о наолати пореза, наћи ће су т д одговор у бр. 42. и 47. »Полицијског Гласника® .за ову годину.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Будући међународни конгрес за казнене заводе. Први међународаи когрес за казнене заводе одржан је у Лондону (1872.), други у Стокхолму (1878.), трећи у

Риму (1885.), четврти у Петрограду (1890.), | пету у Паризу (1895.), :аести у Брислу (1900.ј, седми у Б. Пешти (1905.), а осми ће се одржатн у Вашингтону (1910. год.). Нарочита међународна комисија утврдила је програм овог последњег конгреса, који по свему заслужује и пажњу наших читалаца. Тај програм гласи: I Кривично законодавство 1. Под претпоставком да постоји рационални однос између принципа осуда са неодређеним роком трајања и основних принципа кривичног законодавства, одговорити: а) на коју врсту преступника треба примењивати осуде са неодређеним роком трајања, или који преступници треба да буду нзузети од ових осуда? б) на коЈ1Г* се начин може, без опасности по издивидуалну слободу, применити осуда овог рода, без минималног или максималног ограничења ? Ако се однос, о коме је реч, не може претпоставити, има ли места предвидети у осуди са одређеним роком крајње ограничење, као казнену допуну, и ако има, у којим случајевима и како? 2. Може ли се, и на који начин, признативажност кривичним пресудама страних држава, нарочито у погледу поврата и нуерачунљивости? 3. Не би ли било целисходно, у циљу спречавања злочиначких удружења, да се свако учешће у овим удружењима, или сваки злочиначки договор, сматра као засебан преступ, или бар да се узима као отежавна околност? 4. Каква је улога смртне казне у разним земљама ? II Казнени систем 1. Који су битни приципи и рационална метода на којима треба да почива модерни, реФормни казнени систем, и треба ли, у примени овог система, утврдити границе доба старости, или усвојити другу класиФикацију ? Ако треба, које су ове границе ? Специјално, не би ли требало усвојити принцип нарочитог поступања са малолетним злочинцима и повратницима (од 16. до 21. или до 23. год.), за које би постојало уверење, да се њихови рђави инстикти могу излечити специјалним физичким, моралним и интелектуалним методама ? Не би ли било умесно, за ове случајеве, дати судовима власт, да могу досудити специјалну казну, чија би карактеристака била: а) да, у погледу трајања, буде довољна за употребу свију средстава поправке, и б) да допушта слободну г примену условног ослобођења. 2. Која би побољшања требало унети у систем условиог ослобођења., који су су усвојила извесна законодавства (извештаји о владању, начин надзора, продужење рока за оиозивање, и т. д.) ? На који се начин може осигурати СФективан и сталан посао осуђеницима у мањим затворима?

III Превентивна средства 1. Како су утицале на криминалитет законодавне мере (закон о условној осуди опомени, проби и т. д.), које су усвојене у појединим државама, да би се избегло затварање, а с оозиром на доба старости. карактер и прошлост окривљених, и треба ли тежити широј примени ових и овима спичних мера? 2. Које мере треба предузети, са гледишта модерне теа;ње криминалиста, у циљу репресије скитничења и просјаштва, и према којим правилпма треба организовати заводе с принудним радом за екгттнице и просјаке? 3. На који се начин може најлакше ублажити Фамилија, чпји су шеФови осуђени на затвор, организујући и прпмењујући на последње бољи поправни систем ? 4. Је ли досадање искуство у појединим земљама оправдало целисходност специјалних стаблисмана, у које се затварају на дуже време (две или три год.) злочинци, пијанци, па и сами повратнпци ? 17 Детињство и малолетници 1. Да ли и на младе преступнике треба примењивати исту процедуру као и на одрасле ? Ако не. који принципи треба да доминирају у процедури и према једним и прома другим? 2. Треба ли створитп специјалне заводе за пенормалну, код које се показују опасне моралне склоности? 3. Које мере треба предузети за сузбијање лености и скптничења код деце у великим градовима? и 4. Јели потребно предузимати нарочите мере за заштиту ванбрачие деце, и ако је иотребно, онда које су то мере? СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ А Л Б У М А Међу људе којп хоће да лепо живе о туђем зноју и на туђ рачун онада и овај Милан РадивојевиК , који ее радо издаје за новинара. Оп је родом из Вуковара у Славзнији, а са београдском полицијом ступио је у ближе познанотво још 1 9 02. годиае, када је због учињене преваре према овдашњој Фирмп Слуцки и Комп дошао у затвор. На претресу код оуда Фирма је одустала од тужбе и он је пуштен, ади је одмах ио том побег ао у Аустро-Угарску, бојећи со других тужби. И одиста по његовом беготву појавило се било више лице из разних места у Србији са представкама о преварама, које је Милан према њима учшшо, махом куиећи претплату и вршећн наилату од новинарских продаваца за рачун цојединих београд. листова Али он је тада био ван домашаја сриских закона, а као аустро-угарски поданнк нпје могао бити тражен да ое изда срп. властима. Сада, када је мислио да оу се његова рапија дола код нас заборавила, почео је ноново из Земуна да прелазп у Бооград, опет пе добрим поодом, већ под изговором да би хтео да ое „лечи" код паших докара, јер му земунски нису довољно опремпи. Пошто београдска иолиција такво „пацијенте," који кадкад хоће да играју и по какву по-