Полицијски гласник

СТРАНА2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 1

СТРУЧНИ ДЕО

ПАРЛАМЕНТАРНИ ИМУНИТЕТ

Потреба је, да се послови парламентарни обаве према задацима државе и народа ипрема споообности и савесности оних, који на тим пословима делају, а без утицаја каквих чињеница, које у овим пословима не треба, да имају удела. Тога ради предвиђа се читава серија момената, којима се даје строга Форма законска, како би бирачи под гарантованом слободом могли избор својих представника за парламенат по вољи учинити, као што се прописују и наређења, да би чланови парламента могли, једном слободно изабрани, слободно делати вршећи дужност овојих мандата. У циљу слободе и савесности делања чланова парламентарних тела историским правним развојем створен је и парламентарни имунитет. Чланове је потребно заштити од лажних оптужења, од политичког и др. гањања, како би они, предани својој дужности, могли ову отправљати под заштитом извесне слободе, као и од свега онога, што би им ометало користан рад. Имунитет парламентарни, који се састоји у томе, што се извесни прописи општега права не примењују на чланове законодавних домова онако, како се примењују према другим грађанима, јавља се обично у три вида: 1. или чланови парламента не одговарају никако за извесна дела, која су кажњива по општем кривичном закону; 2. или чланови одговарају за своје кривице, али им је одговорност суспендована за извесно време; 3". или, најзад, чланови одговарају за кривице увек, али под условом, да законодавни дом изда одобрење за то. Овај последњи вид парламентарног имунитета, који се огледа у резервисаном праву парламента за заштиту својих чланова, може се сматрати као један облик мешавине између законодавне и извршне власти — јер од дискреционарне моћи законодавног тела кочи се или наставља рад иследне или судске власти, пошто ова у извесним приликама не може предузимати ништа директно противу чланова законодавног тела по кривицама њиховим без претходног одобрења парламента. Парламентарни имунитет није дат као привилегија извесном реду људи, којом они имају да се користе, да би заштитили овоју личност као такову, већ је дат као право и дужност самом парламенту, који састављају његови чланови, да би овај могао своју задаћу како ваља извршивати — што значи, да је та прерогатива установљена у општем интересу. То и јесте главна одлика парламентарног имунитета. Без овога имунитета поли^гичка влаот би у довољној мери могла утицати на савесност чланова парламента, а могла би одстрањењем чланова од дужности укочити и сам рад парламента. Посланици оу пак, ваља приметити,

по своме положају изложенији гоњењу него други грађани. 0 пооланичком имунитету код нас говоре чл. 123. и 124. Устава од 5. јуна 1903. године и чл. 138. законао пословном реду у Народној Скупштини од 5. јуна 1903. са изменама и допунама ,од 11. децембра исте године у вези са чл. 137. истог пословника. * * * По члану 123. Устава, нико и нмкад не може узети посланика на одговор за глас, који је дао као члан Народне Скупштине, — а за своје говоре у Скупштини посланици не одговарају никоме другоме сем самој Скупштини, која их може казнити на предлог председника Скупштине дисциплинарним скупштинским казнама, одређеним у закону о пословном реду у Народној Скупштини. Ово уставно наређење довољно је јасно. За глас иосланик аисолутно никад не одговара, па ма он био дат и противу државе, противу морала, или ма чега. За говор у Скуиштини такође не одговара. Под говоре треба разумети и наиисе, које посланик у Скупштини по својој дужности учини, али не и дела, па и покрете тела; а под речју Скупштина, сва поједина тела — делове скупштинске — и то само докле је Скупштина, или њена тела, на дужности, на делању, у оедници. Ако посланик не одговара за глас и говор, одговара за све евентуалне кривице, које са гласом или говором стоје у вези, или које су узрок гласу или говору на пр. за мито, уцену, јер га Уотав и закон те одговорности није ослободио ; иследна власт по овим кривицама, као и по кривицама посланичким поменутим у члану137. закона о пословном реду у Народној Скупштини, поступа даље по закону као са обичним грађанима под ограничењем из члана 124. Устава и чл. 138. пом. пооловника. * * * Кад посланик изврши какво кривично дело у самој скупштинској згради, скупштински, предоедник по члану 137. пословника окупштинског, саслушаће дотичног посланика, па то саопштити надлежној иследној власти , која за тим поступа као да је дело извршено ван зграде скупштинске. Примена и тумачење овога не изазива тешкоће.- Потребно је, да је дело учињено за време рада скупштинског. Ако предоедник Скупштине не извести иследника, овај може и сам ислеђење отпочети и даље потпуно слободно радити по звапичној дужности или тужби приватног лица тражећи од Народне Скупштине у своје време потребно одобрење ирема члану 124. Устава. Ако председник извести иследну влаот, ова мора и поред тога према току истраге молити Народну Скупштину за дозволу из члана 124. Устава, јер испуњење ове дужнооти није изостављено чланом 137. ск. пословника сем ако дело носи обележје хватања на делу. Скупштина, извештавајући иследну власт о кривици, не сматра се као тужилац, нити може што наређивати исле-

днику, већ му само доставља дата на употрзбу. * * * Члан 124. Уотава гласи: »Без овлашћења Народне Скупштине посланици не могу се узимати на одговор, нити ставити у притвор за. какву кривицу или за дугове, од дана избора па за све време трајања њиховог посланичког мандата, ван случајакад се ухвате на самоме делу. Али и у том последњем случају скупштина се, ако је на окупу одмах извештава, и она даје или одриче овлашћење да се иотрага продужи за време сазива". А члан 138. закона о пословном реду у Народној Скупштини гласи: »Ако се народни посланик оптужује за какво кривично дело учињено ван зграде скупштинске, или за дугове, судска ће власт поступити према члану 124. Устава. Народна ће Скупштина на истој седници, на којој~ је саопштена тражња надлежне судске власти да се дотични пос.ланик узме на одговор, упутити ову тражњу одоецима окупштинским. Одсеци ће изабрати оваки по једнога члана у одбор за испитивање основаности ове тражбе истим начином којим ое бирају и одбори за проучавање законоких предлога. — Одбор је овај дужан поднети скупштини извештај у року од петнаест дана од кад је изабран. Извештај одборски ставиће окупштина на овој дневни ред одмах за прву идућу овоју седницу«. Кривнчна ироцедура, која ое односи директно на личност посланикову, не може се обавити према њему као окривљеном, у циљу гарантије политичке без претходног одобрења Народне Скупштине: то је требала да буде главна идеја спроведена у садапом. наређењима уставним и законским. Међу тим. због оокудице наших и страних правних термина при ислеђивању, а због тога што се оиравдано хтело, да се извесни делови процедуре кривичне обаве, у сваком случају, без икаквог одобрења, унет је у Устав израз: »не могу се узети на одговор нити ставити у притвор". Ми пак мислимо, да ое на слободу самоопредељивања и безобзирне акције посланичке може тако исто утицати претресом стана, претресом личности посланикове или другим, колико и његовим кривичним испитом, — јер изгледа, да нема довољно оправдања, да се посланик, роцимо, не можеузети на одговор због какве увреде, лаке телесне повреде, штампарске кривице, а да се може над њиме извршити претрес и пронаћи код њега нека крадена а подметнута му ствар, коју околност он не може да објасни докле год 4 га Народна Скупштина иследнику не екотрадира. Иоледников рад требао би да има границу у ма каквом додиру са личношћу посланиковом; ту би требало да се стане и очекује одобрење. Процедура не сме лично посланика да гони и узнемирује без одобрења, јер се истрага може водити оамо ван посланика. (нАОТАВИЋЕ Се) Алокс. Јов. Кузманови ћ .. ..