Полицијски гласник

БРОЈ 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 3

БЕРЈ1ИНСКА ПОЛИЦИЈА Берлин, престоница пруоке краљевине и у исто време немачке царевине, по величини својој долази одмах после Лондона и Париза. Он се помиње у историји први пут око половине XII века, али је све до краја XVIII века бројио једва неколико десетина хиљада становника. Уређењем друмова, укидањем принудних еснафа, подизањем железничких мрежа и т. д. он се у прошлом столећу почиње јаче развијати и губити карактер само чиновничке и гарнизонске вароши. Почетком прошлога века имао је око 150.000 становника, а 1860. год. тај се број попео на 496.000. Али тек од 1871. године, када је Берлин по проглашењу савеза свију немачких државица постао и престоница немачке царевине, бујан развитак трговине и индустрије увео га је врло брзо у ред великих светских вароши. 1871. године бројао је 826.000. 1888. године 1,500.000, а данас број његових становника, рачунајући ту и околна предграђа, прелази три милијона — један тако нагао напредак, какав у новије време могу да покажу само неке америчке вароши. Отуд је Берлин као варош новога постања веома лепо и модерно уређеи. Он има таквих улица и крајева као н. пр. улице : Испод Лииа, Курфирстендам, Берлинска улица, варошки крај око Тиргартена ит. д. какве се не могу видети ни у једној другој великој вароши, изузев, можда, такође веома лепу кружну улицу »Ринг« у Бечу. Због наглог прираштаја и развијања вароши земљиште је врло скупо, те се искоришћује до крајњих граница. Готово у свима крајевима на истом плацу налазе се куће и с лица, са улице, и позади. и побочно, дакле са све четири стране, а у среди остаје мало двориште. II свуда се зидају куће са највише дозвољеним бројем спратова — све петокатнице. Станови у зградама са улице скупи су, а они са стране и позади у дворишту су јевтинији, те отуда мешавина свију друштвених класа, изузев вила, које су грађевинским законом предвиђене у неким предграђима као и отменогкраја, где станују само богаташи, који и овде, по некој чудној својствености готово свију великих вароши, лежи западно, наслањајући се на чувени парк Тиргартен, велики 255 хектара, саванредно лепим алејамаи многобројним уметничким споменицима. Отуда су и куће и улице у Берлину доста једнообразне, те се не може наићи на разноликости као у другим варошима. Улице су махом са асФалтом, а само су споредне калдрмисане тврдим коцкастим гранитом. Махом су врло широке и у многим поред широког тротоара за пешачки саобраћај постоје нарочити улични делови засебни за трамвајски саобраћај, засебни за колски, засебни опет, за јахање. Све се свакодневно чисте. посипају водом иперу, те је чистоћа свуда јединствена. А већ та чистоћа и уредност спада у одлике немачког народа. И по кућама им влада примеран ред и чистоћа. Готово

сваки стан, и они најмањи, има своје купатило, те се и најсиромашнцји купају бар једаред недељно. Управо раднички крајеви изазивљу највише дивљења својом уредношћу, чистотом и хигијенском уређеношћу. Овде ће се узалуд тражити злочиначки крајеви на подобије оних у Паризу и Лондону. Као што ћемо видети кад будемо говорили о кривичној полицији и овде има локала где се злочиначки свет састаје и бави, алн они не чине дотични крај несигурним. Та уређеност и чистота Берлина, његове широке и лепе улице, монументалне јавне грађевине, прпватне палате и виле, многобројни споменици, паркови и т. д. привлачи путнике и чини га знаменитпм, иначе његова равна околина, прошарана шумом и водом, чини монотон и сентименталан утисак и изостаје иза околине других светских вароши. Ну и та околина у колнко оскудева у природним лепотама украшена је целисходним и укусним људским творевинама, у којима се огледа символ модерне Немачка. Како је Берлин све до почетка прошлога века био једна обична варош, то је полицијске послове у њему обављала општинска власт. Његов председник био је у исто време и шеФ полиције. Тек 1809. године, после чувеног Штајновог закона о самоуправним властима, полиција је издвојена из општинске власти и нарочитим статутом устројена као државна установа, као месна државна полиција за Берлин, којој је постављен за ше®а нарочнти државни службеник и овај је тада предузео вођење полнцијских послова под својом личном одговорношћу. Та тако установљена месна полиција добила је назив иолицијски арезидијум, а њен ше® аолицијски иредседник (РоНгеЈргавШеп!;). У току времена, са наглим рашћењем Берлина, појавила је се потреба, да се делатност берлинске полиције сигурности и кривичне полиције прошири и на његова предграђа и друга околна места, у којима се злочиначки свет прикривао од потера берлинске полиције. Тако је полицијски президијум добио поред Функција месне полицијеиповластицеуправне власти, па је издвојен из подздамског округа у засебан управни округ Берлинса околином, те од тада и управник берлинске полиције има ранг и права окружног начелника (Кедчегип^аргабШеп!). Надлежност и права полицијског президијума регулисани су статутом од 1822. године, који са извесним изменама и данас важи, а унутрашњу организацију и поделу послова у појединостима регулише министар унутр. дела и управник полиције, према развићу послова, и према потреби новодонесеним законима који се односе и на полицију. Садање стање полицијске организације у главноме је овако: Све гране месне и више управне полиције за варош Берлин, изузев једино грађевинску и школску полицију, које су пренете у надлежност општинске власти стоје под једнообразном управом полицијскога президента — управника поли-

ције. Управник је даље надзорна полиц. власт над иначе самосталним полицијским дирекцијама у варошким предграђима Берлина: Шарлотенбургу, Шенебергу и Риксдор®у. Осим тога његова месно-полицијска и управно-полицијска надлежност у погледу кривичне полиције и полиције за надзор над јавним моралом и још неким другим полицијским Функцијама, које са предње две гране стоје у вези, простнре се и на известан број места око Берлина. Он стоји непосредно, а у дисциплинарном погледу искључиво под министром унутрашњих дела, а у пословном погледу потчињен је у неколико шефу провинције (ОћегргазШеп!;) Бранденбург, у коју Берлин спада. Ради обављања канцеларијских послова управнику полиције су потчињени осам једно према другом равноправних одељења: I, II а, II б, III, IV, V, VI и VII, којима се има још да дода пожарно одељење, које стоји под засебном управом и чије трошкове, истина, сноси само општина, али његове службенике иоставља државна власт и ови стоје под надзором управника полиције. У одељењу I су искључиво виши управни чиновници и стручњаци (инжињери, лекари, банкарски инспектор и ревизори за осигуравајућа друштва и заводе) и оно по превасходству врши управне Функције полицијског президента. Као пододељак овог одељења је позоришно одељење, које води једнообразан надзор над позориштима и представама. Одељење II а обрађује поглавито санитетско-полицијске и ветеринарско-полицијске, као и социјално политичке послове, даље удружења, у колнко ова не спадају у политичку полицију, срећке и лутрије. Одељењу припадају један виши владин саветник (Оћег-Ке^егап^вгађ као шеф, два виша управна чиновника, један виши лекар, окружни марвени лекар, као и девет полицијских саветника и асесора. Као један нарочити самосталан орган за поједине здравствено-полицијске послове придодата је одељењу санитетска комисија и њен стални одбор. < Делокруг одељења II б обухвата послове управне и месне полиције у погледу на уличне послове, саобраћајне послове и полиције за надзор над радиношћу. Одељењем управља један виши владин саветник, а придодата су му два виша управна чиновника, један занатлијски инспектор и шест полицијских саветника и асесора. Одељење III испуњава месна грађевинска полиција, под управом једнога вишег владиног саветника, уз припомоћ три грађевинска саветника и једнога грађевинског инспектора као шеФова пододељења. Надлежност одељења IV распростире се на полицију сигурности, кривичну полнцију и полицију јавнога морала. Одељењем управља један виши владин саветник, а свака од поменуте три гране овог одељења има своје подшеФове, са потребним бројем осгалога особља. Одељење V стара се о издавању пасоша и контроли над странцима. Стоји под управом једнога полицијскога савет-