Полицијски гласник

БРОЈ 3.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 18. ЈАНУАРА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈТАСНИК" излази једанпут, а према по.треби и више пута недељио. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола годино код овију полицијскпх власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претпдатнике у опште 12 динара годишње. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" пе продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Драгомир Арнаутовић, полициски писар треће класе среза посавског, округа ваљевског, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпустп из државне службе с тим, да му се на име помоћи издаје из државне касе 30°/ о од његове досадашње плате. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 13. јануара 1909. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског • Савета, решено је: да се Милан Кузмановић, полициски писар друге класе среза посаво-тамнавског, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусти из државне службе у интересу исте. Из канцеларије Министарства унутраш• њих дела, 13. јануара 1909. г. у Београду.

Р А С П И С Свима окружним начелствима и Управи града Београда.

На основу § 7. устројства централне државне управе, позван да се старам о извршењу закона и законских одредаба, нашао сам за потребно да дам ово упуство свима полицијским властима: Према чл. 5. правила о односима слугу и њихових газда, од 12. септембра 1904. год. ИБр. 25867 ■служитељску исправу не морају иматн келнери, тако звани: гастпединтери, шпајзтрегери и каве-кувари како по хотелима и гостионицама, тако механама и каФанама, ако имају легитимациону карту њиховог удружења — син-

диката, пошто се они сматрају као квалификовани стручни раденици, који нису под сталном месечном платом. Овим се ни у колико не искључује обавеза пријаве по § 344. крив. зак. ГТрепоручујем, свима властима да се по овој наредби од сада управљају. ПБр. 251Ж 30. децембра 1908. год. у Београду. Мииистар уиутрашњих дела, Св. МилосављевиЋ с. р.

Р А С П И С Свима окружним начедствима иУправи града Београда. Ради правилнијег и тачнијег извршења закона о регулисању и употреби вода од 18. децембра 1905. год. и закона о водама и њиховој употреби од26. децембра 1878. године, господин Министар Народне Привреде изволео ми је у своме писму од 5. децембра 1908. године ПБр. 334 учинити ову представку : »Хидротехничком одељењу подручног ми Министарства долазе многе жалбе од појединаца, од општинских, среских и окружних власти, као и од окружних одбора, на штете које поједине реке чине сопственицима имања, а поглавито су учеотале жалбе на штете, које појединци трпе од Мораве. Да бих извидео у колико су те жалбе оправдане и шта је узрок штети, ја сам одређивао стручна лица из хидротехничког одељења и из Управе Вода, да прегледају поједине реке и да сазнаду узроке штети коју те реке чине. Из реФерата њихових излази да је поред других узрока штети, које чине наше реке, поглавити узрок у томе, што се од стране полицијских и општинских власти нико не стара, да се у погледу река тачно испуњавају прописи закона о водама и њиховој употреби од 1878. год., као и закона

о регулисању и употреби вода од 1905. године. Пре свега нико не стаје на пут самовласним радовима појединаца у кориту речном, тако да сваки, без претходног тражења дозволе од надлежне власти, одводи воду из реке и подиже поред обале и у самоме кориту разне грађевине, које не само ометају правилан ток воде, него су често повод да се корито заспе, а вода прокрчи себи други пут и односи здраву и: зиратну земљу. Исто тако увиђајем на лицу места од стране мојих изасланика, а и према прикупљеним извештајима од окружних власти, утврђено је, да и данас после 30 година, од како је ступио у живот закон о водама и њиховој употреби, постоји у свима окрузима врло велики број воденица, које нису задобиле право онако, како то закон прописује. Такве воденице које су појединци нодизали по својој вољи, јесу такође један од главних узрока штети коју наше реке чине, а која штета сваке године далеко надмаша вредност свих тих воденица. Исто тако многи самовласно одвраћају воду из реке на своја имања противно законским прописима. Крајње је време, Господине Министре, да се од стране државне власти предузму све мере, које ће отклонити све узроке штети, коју наше реке из године у годину чине нашој привреди, као и да се стане на пут самовласној употреби воде и речних корита. Позван законом о регулисању и употреби вода, да се старам о регулисању и одржавању текућих вода и о спречавању поплава, ја вас молим, Господине Министре, да једном наредбом затражите од полицијских власти, да у своме подручју обрате особиту пажњу на испуњавање одредаба нрописаних законом о водама и љиховој употреби, и да енергично стану на пут самовлашћу појединаца у погледу употребе воде и употребе корита текућих вода. Тога ради полицијске власти треба: