Полицијски гласник

СТРАНА 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3.

спису скренути пажњу полицијским властима, да ме непосредно извештавају о Свакој тешкоКи, на коју наиђу, па евентуазпЈО да ми учине и предлоге о начину, како би се те тешкоће могле отклонити и тиме да допринесу, да се и код нас уведе правилно газдовање водом. Ако би извесне законске одредбе биле нејасне, или, ако би постојеће законе требало новим допунити или исправити, могу полицијске власти и у томе погледу подносити ми предлоге, који ће се узети у обзир при ревизији постојећих закона. Сматрајући питање о одржавању корита текућих вода у исиравном стању, као и питање о тачном исиуњавању одредаба закона о водама и њиховој употреби и закона о регулисању и употреби вода, као врло важна питања за народну привреду, уверен сам, Господине Министре, да ћете што скорије изаћи на сусрет овом моме предлогу«. Извештавајући о овоме начелство управу препоручујем им: да се у будуће са својим грађевинским одељењем тачно придржавају изложених правила у предњој представци Господина Министра Народне Привреде и расписа мог претходника од 1 6. Фебруара 1906. г. ПБр. 2691.. да у смислу напред изложеног изда нолицијским и општинским властима потребне наредбе и о извршењу тога да се стара. За неизвршење ове наредбе биће одговорни начелник окружни, ше® грађевинског одељења и срески начелници.

1., да строго пазе на то, да нико ништа не предузима ни у кориту речном, ни поред обала, а поглавито да се не смеју у кориту речиом градити супови, гатови, вршке и преграде ма какве врсте и у ма каквом циљу, нити да се сме самовласно давати потоку или реци други правац тока или ушћа ; 2.) све преграде које постоје и које су подигнуте без дозволе власти, наредити да се у року од најдаље месец дана имају уклонити из корита речног; а ако их не уклони онај који их је саградио, да то власт изврши о његовом трошку ; 3.) оне преграде и грађевине, за које постоји одобрење власти, а које нису обухваћене чланом 18. закона о водама, и њиховој употреби, наредити да се дигну у што краћем року, ако прече природан ток воде и изазивају штете, што треба окружни инжињер да утврди на лицу мес.та: 4.) на рекама, на којима постоје пловеће воденице (моравке, дунавке итд.) забранити рад таквих воденица, јер чине знатно већу штету него што је добит од њиховог рада, а осим тога, давање дозволе за рад таквих воденица није регулисано ни једним завоном,; ,1 5.) не допустити да ради ни једна ( зоденица, која није испунила све оно. што се тражи законом о водама и њихововој употреби; поглавито пак обратити пажњу од кад ради свака воденица и тражити да се, према чл. 48. тога закона, <зви који нису испунили законом тражене прописе, казне, а осим тога оставити им рок о,д 50 дана, да изврше све оно што закон прописује. Ко то не изврши одмах му спречити сваки даљи рад ; 6.) никоме не давати права на упо,ере.бу воде, нити у опште да може иредузиатти

ма какве радове у кориту речном, докле се не добије пристанак од министарства народне привреде; поглавито обратити| пажњу да нико самовласно не одвраћа воду ван њеног природног корита, 7.) старати се да се што савесније и тачније врши чишћење корита потока, речица и река, према расписима које буде издало министарство народне привреде; а исто тако да се редовно чисте ваде (јаруге, јазеви) којима се вода одводи ради какве употребе, и 8) обратити поглавиту иажњу да се при давању дозволе за употребу воде, !у свему испуне одредбе, које су прописане законом о водама и њиховој употреби, као и одредбе прописа и правила, издатих на основу чл. 30., 31. и 32. тога закона и унуства, издатих ка чл. 22. и 23. истог закона, Дозволе не издавати докле се у смислу расписа минИстарства унутрашњих дела од 10. Фебруара 1906. год. ИБр. 2.691 не добија решење министарјства народне привреде. Да полицијске власти не би пренебреглелршење побројаних дужности, молим вас, Господине Министре, да у распису нарочито нагласите, како ће Министар Народне Привреде, преко својих стручних органа од времена на време, водити контролу о извршењу тога расииса и да ће ,се свака неисправност у томе погледу вама, саопштавати. Како пак извршење неких од горе означених наредаба. може наићи на извесне тешкоће, јер извесне законске одредбе нису ни за пуних 30 година примењиване, као и о тога што ће извршење истих бити скопчано са повредом приватних интереса, то треба у истом ра-

СТРУЧНИ ДЕ0 .*>■ т Шта ее не може узетм у попие за извршење еудених одлука? (Објашњење § 471. судског поступка у грађанским парницама.) II. Поједине од пописа изузете ствари и нотразкивања. (НАСТАВАК) д. Пошто земљоделац законом заштићено му непокретно имање не може ни сам продати нити ма којим начином отуђити, то се онда појавило питање, може ли земљоделац то од пописа изузето имање издати под закуп? Издавање имања под закуп није отуђење, пошто под закуп издато имање остаје у својини онога, чије је имање. Према томе могао би земљоделац од пописа изузето имање под закуп издати. Истина издавањем под закуп земљоделац се лишава могућности да сам обрађује земљу и прибира плодове са ње, пошто то право добија закупац, али он за то добија еквиваленат у закупној цени, коју му је закупац дужан плаћати. Његова и његове породице егзистенција осигурана је, у место прибирањем плодова са земљишта, примањем закупне цене. Али несумњиво је, да закуп може послужити и као средство за симулирање, те да се земљорадник лиши оних користи, које су му наме-

Министар упутрагињих дела, Св. МилосављевиЂ с. р.

њене тач. 4. а. § 471. грађ. суд. пост. 48 ) Ко на пр. узме новац на зајам и изда под »закуп« повериоцу за дуже време своје •имање, док се дуг не исплати, тај је већ употребио уговор закупа као средство, да се за дуго време лиши прихода са свога имања. Још ако је уговор зајма Фиктиван, или зеленашки, онда је обилажење законског прописа очигледно. Међу тим такви уговори, који би ишли на изигравање закона (т Ггаис1ет 1е§ч8 а^еге) били би неважни (§§ 13. и 538. грађ. зак.). Према томе власти, при потврди таквих уговора, одбиле би тражену потврду и не би извршивале пресуду о уступању дотичног имања закупцу ради уживања, а и сам земљоделац могао би тражити да се такав уговор као ништав огласн. Исто тако и чланови његове породице, у чијем је интересу такође тач. 4. а. § 471. донесена.") Када је пак уговарање закупа извршено у намери да се изигра намера законодавчева, изражена у § 471.: тач »а, питање је Фактичко, које се има у сваком конкретном случају испнтати. Може та намера уговорних страна постојати и онда, кад се закуп за краће време уговара као и онда, кад је за дуже време уговорен. То што је горе за' закуп казано важи и за конституисање стварног права ллодоуживања (§§ 374. и сл. грађ. зак.) заштићеном имању. ђ. По одељ. 3. тач. 10. правила од 4. II. 1874. земљоделац може извршиту ироменц земље, коју исГтач. 4. а. не може 48 ) Као што би се то могло цостићи и другим нравним пословима, на пр. оним (( побочним уговорима и условима^ из §§ 843. и 318. грађ. законика. 19 ) У главном исто мишљење заступа и Пол. Гл. за 1907. год.сгр. 142. и 407.