Полицијски гласник

ВРОЈ 3.

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛАСНИК

СТРАНА 19

отуђити. У овом се одељку вели: њему ,се (земљораднику) не може забранити да своју земљу с другим промени (трампи), но само у том случају треба да суд има најпре непобитан доказ да земљоделац на другом месту бнолико земље добија, колико на једном даје, или бар да у оној вредности добија на другој страни земље,. у коликој ову .џа једној страни даје.® Иоводом овога питања постоји једна одлука Касационог Суда од 11. XII. 1898. Бр. 9614 '(в. Пол. Гл. год. 1904. стр. 205), у којој Касациони Суд (по саопштењу извенггача С.' Јањ1Ља) ; заступа гледиште »да је довољно да један уговорач, при уговору о промени, добије на другом месту онолико земље, колико на једном даје, а да не морају оба добра бити и једнаке вредности«. Позивајући се на тач. 10. (одељ. 3) правила Министра Правде, Касациони Суд оснажио. је одлуку судску, којом је одобрен уговор некога уговорача Срећка са Марком, другим уговорачем, а по коме је Срећко дао Марку свој воћњак у вредности 750 дин. за њиву Маркову, која вреди 100 дин., али је за једну шестину већа од воћњака. Ја пак мислим, да је овако схватање Касационог Суда противно закону. Земљоделац, по намери законодавца, не треба да буде извршеном променом оштећен, а то би несумњиво било, кад би се усвојило горње мишљење, да је при промени довољно, да један уговорач добије на другом месту онолико земље, колико на једном даје, а да не морају оба добра бити и једнаке вредности. Јер онда би земл,оделац могао извршити промену и на тај начин, што би за своју њиву од једнога дана орања, одличнога квалитета, добио неку њиву прљушу или пескушу или кршевито парче земљишта од једнога дана орања, те би по жетви са таке »њиве <! гладовали и он и његова породица. Смисао одељ. 3. тач, 10. правила тај је, да земљоделац треба да за земљиште, које у промену даје, добије толико исто (или веће) по простору земљиште и истога нвалитета. као оно у промену дато, или — ако добије мање по простору — онда да то мање земљиште вреди исто онолико (или више), колико и оно које он даје. Ако се врши промена између земљишта, која су разним пољопривредним културама намењена (њива за земљиште под шумом, њива за воћњак, или виноград или ливаду), онда је меродавна вредност промењених земљишта, т. ј. земљоделац треба да добије толико (или више) у вредности земљишта које прима, колико даје у вредности свога земљишта. е. По четвртом одељку тач. 4. а. § 471. грађ. суд. пост. од пописа изузето непокретно имање земљорадниково не може ни сам земљоделац продати ни ма којим начином отуђити. Међути.м то не значи, -да се земљораднику не може на то имање ставити интабулација. 50 ) Ово се имање само не може изложити продаји (и ако је интабулисано), али заложно право постоји донде, док не пресгане начинима прописаним у грађанском законику (чл. XIX уредбе о интабулацији, §§ 325, 329, 947. у вези са § 928. ж. грађ. зак.). Интабулисањем дотичнога имања дужник не отуђује исто ( јер он остаје и даље власник и држалац и као такав прибира плодове са интабулисаног имања. Према томе нетачно је казано у тач. 12. министарског правила, да »кад се каже да се једно добро никојим начином отуђити не може, следство је да се оно ни задужити не може" . . . и у трећемо дељку ове тач. 12. . . . »јер почем је законодавац казао да се то имање не сме продати, узима се да поверитељева интабулација стоји на једном 5Ј ) За то суд неће ни тражиги при стављању интабулације уверење о томе, да земљорадник, поред имања које задужује, има још довољно земље по закону као што се ради, кад земљорадник отуђује непокр. имање. В. тач. 11. правила и тумачење опште седнице Касационог Суда од 22. IX. 1908. Бр. 7613 (Пол. Гл. год. 1908 стр. 331).

имању, кога управо нема. к Како интабулаци , л имању иостоји, то се онда ово имање као ,.*■>=«->. ■" ^ лв изложити продаји, чим се имовно стањ.е дужн*. ~ -■ ша, т. ј. чим он дође до још неког непокретног имањс, о да има 10 дана орања, те му остаје минимум за егзистешдију. Зато се не може ни скинути по захтеву дужника интабулација са тих загЦтићених 5 даца земље само зато, што дужник у време интабулисања није имао више имања од .5 дана, или зато. што у време захтева за скидање нема више од пет дана земље. У осталом у погледу продаје дужниковог ма и интабулисаног непокретног имања, чији се минимум за егзистенцију (пет дана) изузима од пописа. меродаван је моменат узимања у иоиис. Ако у томе моменту земљорадник има оамо пет дана ■ земље, ма да је у време задужења и стављања интабулације имао више од тога, онда му се тих пет дана не могу узети у пбпис за извршење грађанских пресуда. То сасвим јасно (ма да је за повериоца врло опасно и у судској пракси врло спорно в. Пол. Гл. 1907. стр. 203) следује из законодавно-политичког циља, одржање егзистенције дужникове, који је законодавац тим законским прописом хтео постићи. 52 ) 53 ) 5Ј ) Кад дулшик има више од пет дана земље, па му је пет дана интабулисано, а онај вишак није, и кад се тражи попис његовога земљицЈта, онда извршна власт може онај вишак пописати и продати. ' Дужник не може захтева^и, да му се онај вишак оставц, зато, што су му пет дана оптерећени интабулацијом. Јер као што, смо горе видели, интабулација не спречава дужника у, уживању свога имања, и оно му остаје и даље ради тога, пошто му се тих пет дана — и ако је то интабулисано не сјме продати. Ако удата за земљорадника жена хоће да прода своје непокретно имањ .вј онда она. то може учинити по одобрењу свога мужа. Али у овоме чзлучају треба да њен муж има бар пет дана земље, Јер акб 6н толико нема, онда би продајом женинвг имања наступКл'а опасност 1 за одржање земљбрадникове породице, о којој ј,е дужна и жена старати се (в. бр. 5. под в. ове расправе). 55 ) (нАСТАВИЋЕ Се) Д-р Драг. Аран-ђеловиЂ 51 ) Судска је пракса колебљива у овом питању. Види Пол. Гл. год. 1904. стр. 203. п 228. По § 380. грађ. суд. пост. не може се тражити обезбеђење на оне ствари и на онолико, колико се за извршење пресуде у попис узети не могу (§ 471). Како у средства обезбеђења долазе забрана, прибелешка и при•гвор, то онда значи, да се на дотично непокретно имање земљорадниново не може ставити прибелешка и да се ставЛЈвна може скинути. У погледу земљорадника ова је заштита излишна. Зашто да се не би могла етавиги прибелешка и на последњих пет дана земље, кад прибележена земља остаје у државини дужниковој и кад се она, и поред прибелешке, не може продати? Међутим поверилац и поред тога имао би рачуна да му се прибелешка одобри, јер ће може бити дужник доцније прибавити још непокретног имања тако да би се прибележено имање могло продати. 52 ) Овако тумачење овога законскога проииса сузбијају ону опасну манипулацију зеленаша, да од својих дужника сељака годинама не наплаћују кредитирани новац, већ тек онда, кад се тражбина разним операцијама утростручи. Јер кад један поверилац рачуна са тим Фактом, да ће, ако годинама протеже наплату, његовом дужнику остати од имања само оних пе.т дана земље, на којима се — вероватно интабулација, налази, тако да се неће моћи за свОЈе потраживање наплатити, онда ће он похит.ати са наплатом. 53 ) На сваки начин да преварна. отуђења земље преко пет дана у циљу, да се осујети наплата поверилаца овима даје право, да према § 303. а. грађ. зак. тај пренос нападају и да евентуално, постигну да се та земља узме у попис. 5 *) Повериоци се у овом случају налазе у истој ситуацији, у кој се налазе и они. чији су дужници у време задужења били неземљорадници, а у време пописа земљорадници. Зато види и тач. а. бр. 5. ове расправе. м ) В. Пол. Гл. за 1907. г. Бр. 327.