Полицијски гласник

БРОЈ 5.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 35

БЕРЈШНСКА ПОЈШЦИЈА

(НАСТАВ Ак) 11. Полициј а за надзор над радњама и аијацама. — На челу овог одељка је виши управни чиновник, коме су потчињени шест инснектора са помоћницима за шест територијалних инспекција. Делокруг рада ових занатско-техничких органа нростире се, негде искључиво, а негде и уз припомоћ других полицијских службеника (квартова), на надзор да ли се врше одредбе закона о радњама односно празновања недеље и празника, исплате радничке зараде, отказа радничког односа. заштите живота и здравља од опасности, потребних установа за одржање доброга владања и пристојности, занимања раденика испод 18 година, регулисања њиховог радног времена, надзор над придржавањем одобренога правилника за рад ит.д. За тим заштита публике од опасности и досаде, које поједина предузећа собом носе. У овом погледу је меродавно на ирвом месту мишљење односног полицијског лекара. Кад овај каже да је рад у неком предузећу од штете за здравље околних становника, нпр. услед непријатног мириса, лупе и томе подобног, онда се просто на основу тога дотично предузеће може и сасвим забранити, ако се преправкама не може штетан узрок уклонити. У опште овај се одељак стара да својим радом стекне новерљиву улогу и код раденика и код послодаваца. У погледу раденичке заштите на првом месту води се старање о употреби радне снаге малолетника и деце. Децакојанису провела потребних осам година у школи не смеју се употребљавати за рад. Малолетници могу се само десет часова дневно употребити за рад, рачунећи ту и два часа прекида. Још при давању одобрења за неко предузеће мотри се на простор где ће се радници задржавати за време пауза, на удобност за умивање, да су радионице где раде добре и видне, дараде само на пословима који њиховој снази одговарају и да не раде на радовима скопчаним са опасношћу за живот. И женске су нарочито заштићене. Оне се могу највише 11 часова дневно употребити на рад, асуботом 10, и то само дању, а ноћу никако. У интересу јавнога морала радионице за женске морају бити одвојене од мушких, као и просторије за одмор. При предузећима у којима је рад скопчан са опасностима за живот полиција наређује према. приликама, начину рада и потреби разна механичка средства ради предохране од несрећних случајева. Кад се већ несрећа деси онда овај одељак, махом преко квартовних органа г утврћује узрок, а на основу те истраге одређује се после и номоћ унесрећенима и преду.зимају и нове мере за заштиту од нових несрећних случајева. У здравственом ногледу одељак се нарочито стара о хигијенским условима раденика по предузећима. По радионицама мора на првом месту бити доста свет-

лости, а и потребна најмања количина ваздуха (10—15 куб. мет. на сваку главу). За тим отклањање отпадака, прашине и тако даље. У правном и социјалном погледу предвиђено је, да свако предузеће, у коме раде више од 20 лица, мора имати правилник за рад, који овај одељак испитује и одобрава, а после контролише да се по њему обе стране управљају. У делокруг рада овог одељка спада и надзор над исељавањсм. У основи сваки је грађанин у своме кретању слободан, па и у погледу исељавања. Само постоје извесна ограничења односно војних обавеза, а регулисање исељавања учињено је нарочитим законом (од 9. јуна 1897. год.), коме је циљ полицијска заштита од несавесног материјалног експлоатисања исељеника и са политичког гледишта давање сигурних обавештења, потпора у новом месту и обраћање пажње на чување националних обележја и интереса у туђини. Лица која се баве пословима исељавања морају имати дозволу за то и цео њихов рад подлежи надзору. Надзор над иијацама воде органи комесаријата за радиност. Пијачне зграде су општинске. Поједине продавнице и сместишта у тим зградама општина издаје под закуп и према закупцима се појављује у свима правима обичних сопственика. Органи комесаријата врше полицијски надзор, коме је циљ одржање реда, мира и сигурности публике и извођење одредаба о пијачном саобраћају, као и закона и наредаба издатих у санитетско-полицијском погледу. Пијаца има четрнаест, растурених по свима крајевима. Највећа и најмодерније уређена је централна иијаца на Александровом плацу, кроз коју пролази и варошка железница. Она се састоји из две огромне зграде из гвоздене конструкције, од којих једна служи за продају на велико, а друга за продају на мало. Обе зграде, које једна с другом стоје у вези, имају поред партера и по један спрат, а такође и подрум, подземни спрат, где се вештачким иутем одржава ниска температура, хладноћа, у неким одељењима + 3° С. а у неким око — 5—6° С. У тим вештачким леденицама чувају продавци месо, рибу и друге брзом квару склоне животне намирнице. Пошто ове леденице испод пијачних зграда не могу да подмире све потребе за чување пијачне робе, до саме пијаце налази се и једна вишеспратна (три спрата испод и четири над земљом) приватна вештачка леденица. Највећи део артикала у великопродаји врши се лицитацијом (аукцијом). Аукционери су од општине концесионирана лица. којима великопродавци шаљу робу са извесним процентом на продају. Количине за поједина лицитарања су тако удешене, да их и приватна лица могу купити, дакле не само препродавци или ресторатери. При свакој пијаци поред општинских органа (пијачног инспектора и потребног броја нижих службеника) има и по једна стална полицијска стража, састављена обично од једног до два полицијска на-

редника и неколико шуцмана, који поред поменутих дужности у регулисању пијачног саобраћаја, одржању реда пт.д. потпомажу још и марвене лекаре при прегледу меса и других животних намирница. Ти марвени лекари свакодневно прегледају све анималне животне намирнице. Преглед почињу редовно већ у 4 часа изјутра и нарочито је строга контрола над месом, да ли је свако парче снабдевено печатом кланичног лекара и да које није почело да трули. Односно узапћења животних намирница ветеринари одлучују самостално, а у згради поред своје канцеларије имају и малу хемијску лабораторију. На пијацу се роба може доносити у свако доба дана и ноћи, а за продају је ова отворена од 4 часа изјутра до 1 по подне и од 5 до 9 часова по подне. По § 1. зак. о радњама и продаја по улицама је слободна као и по радњама. Само они улични продавци, који станују или имају стоваришта ван Берлина, морају пмати нарочиту дозволу. Ну да се услед овако неограниченог права уличне продаје не би спречавао саобраћај и чинила досада публици, полиција издајепотребне наредбе о томе, где се шта и на који начин може по улицама и јавним местима продавати. У овај пододељак спада и ревизија над мерамаи судовима за крчмљење ииК а, коју полицијски органи редовно бар једаред годишње врше. 13. Разно. — У одељење I спадају још неки послови, који не долазе у делокруг раданиједног другог одељења, као: Лутрије и извлачење среКака, које се допуштају само у корист добротворних, опште корисних или патриотских циљева. Непокретне ствари не могу се давати на лутрију, већ само покретне, и то обично ствари, ређе новац. Одобрење за лутрије на новац даје цар, иначе за друге покрегне ствари за целу земљу Министар унутрашњих дела, а за Берлин и провинцију Бранденбург шеФ провинције (Оћегргаз1с1ећ1:). Управник берлинске полиције дејствује при овоме подношењем извештаја и, по том, контролом над извршењем лутрије, особито оних већега обима. За прикупљање прилога по кућама даје се дозвола само за добротворне цељи. Брачне медаље и медаље за саасавање. Цар и царица основали су 1883. године нарочиту т. зв. брачну медаљу. која се подарује достојнимпаровима, који не примају нћкакву јавну помоћ, као успомена на златну свадбу. Медаља је од сребра искована и с једне њене стране налази се лик цара и царице, а с друге библијска изрека: »Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнаки. к Ту медаљу могу добити само они брачни парови, који су се у животу одликовали м^оралном чистотом и мирољубивом побожношћу и изнад осталих обичних брачних парова одвајали се нарочито и у домаћинско - економском погледу. Таквим сиротим паровима уз медаљу даје управник полиције у име царево и мали новчани поклон од 30—45 марака, ради провода свечаности.