Полицијски гласник
Ш>0,Ј б.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОН-ИК
СТРАНА 43
БЕРЛИНСКА ПОЈШЦИЈА (нАСТАВАК) Позоришни одељак потиада ио организацији иод прво одељење, али је иначе потпуно еамосталан у раду и има свога засебног ше <Ј >а као и друга одељен.а. Он се искључиво стара о позоришним поедовима и у делокруг његова рада спада: Цензура позоришних комадаи у опште пијеса за разие представе ; старање о свима позоришним и другим представама, без обзира на локал, за тим при предавањима и концертима; надзор над продајом позоришних билета; давање дозвола за позоришна предузећа; ревизије позоришних зграда и концертних локала у погледу на сигурност и солидност грађевине и опасности од пожара; контрола над занимањем деце у позориштима, позоришним удружењима и агентима и, на послетку, старање о извршењу свију полицијских наредаба о иозориштима. Поред вишег управног чиновника као шефа, одељку су додељена два реФерента, једно стручно техничко- лице, три лектора за читање позоришних комада, купле-а, предавања и песама по варијете — има и потребан број полицијских секретара као канцеларијског особља. Сви позоришни комади, песме и разне продукције подлеже цензури овог одељка и само се оно може представљати, што се одобри. Чак се прегледају и сви кинематографски филмови и у нарочитој за то удешеној соби приказују прс по нтто добију одобрење за приказивање у јавности. Сопотвеници забавних локала теже да противно законским прописпма и полиц. наредбама пикантним песмама и продукцијама примаме госте, те је контрола над тим многобројним локалима доста отежана. Али се она у интересу јавнога морала и реда ипак доста успешно изводи лрисуством где школованих, где униФормисаних полицијских органа. За употребу деце у позориштима, која још нису свршила са својом школском обавезом, потребна је нарочита полицијска дозвола, која се по правилу даје само за божи^не бајке, а изузетно краљевским позориштима дата је за то генерална дозвола. Полицијским наредбама о извесним великим верским празницима забрањене су забаве. Тако н.пр. на Велики Петак забрањене су све јавне забаве и представе, свирање, певање и свакојака друга увеселења, изузев духовних концерата. Целе Велике Недеље, наЗадушнице, првог дана Божића, Ускрса и Тројица, као и у очи тих дана, не смеју се давати јавне забаве и балови, као ни разне позоришне представе и продукције. које не носе озбиљан каракуер и не служе випшм интересима уметности. У интересу сигурности позоришне публике нарочите комисије овог одељка врше честе ревизије позоришних зграда и других забавних локала, старајући се да су све потребне установе за сигур-
ност нублике у исправном стању и да правилно Функционишу. Готово ова већа позориштау Берлину снабдевена су, ради што бржег угушења евентуалног пожара, са нарочитом водоводном инсталацијом, из које, отављањем извесног механизма у покрет, на мах, одозго са плаФона, почне пљуштати киша. За тим направе за објављивање узбуне, сигнали за нарочите изласке, ручне направе за угушивање малих пожара по гардеробама ит.д. Особита се пажња ноклања постројењима за електрично освотење. која морају одговарати најновијим електро-техничким прописима за предохрану од пожара. УниФормисани квартовни органи поред старања о реду и регулисању саобраћаја пред и у позоришту воде рачуна и о прописима за сигурност од пожара и увек се уверавају да ли је све како треба и у реду, да су, на пр., сва врата на редовним и ванредним изласцима слободна, да се лако и на нрост додир отварају, да у њима не стоје кључеви, да су ватрогасци заузели своја места, да је водовод у исправном стању ит.д. Дужност полицијских органа тачно је прописана и прецизирана за свако позориште. У већим позориштима мора бити сваке представе присутан по један полицијски официр (Стареишна једнога кварта) по утврђеном реду, а у мањим наредник са одређеним бројем шуцмана. Дежурни полицијски старешина у позоришту мора доћи на пола часа пре почетка представе и уверити се да ли је све у реду, како у позоришту, тако и на бини. Ако нађе да нешто не одговара предвиђеним прописима властан је на своју руку представу забранити. Сваки полиц. орган, одређен на службу у позоришту, има своје службено седиште, које заузима тек кад представа отпочне, а при завршетку опет излази и врши своју улогу. При посети владаоца или члана његове породице поредак је, разуме се, већи и контрола јача. Одељење II. У делокруг рада овога одељења спада на црвом месту: Издавањемеханских и кафанских ирава, што се врши на исти начин како смо то изнели говорећио полицији у Франкфурту на Мајни: 1 ) полиција испитује и даје мишлења како у погледу локала тако и личности, а општински одбор на основу тога издаје право. »Полицијски час к , тј. време кад се ове радње затварају, јесте 11 часова у вече, а исправним локалима полиција продужује тај час према потреби и преко тога времена. У једној великој вароши као што је Берлин ноћне каФане су у извесном погледу од потребе, пошто је у главнијим улицама и око жељезничких станица саобраћај ноћу врло жив, те има доста лица
1 ) В. 49.-52. број (,Полиц. Гласника 8 од прошле године.
којима је потребно де се поткрепе шољом каФе или чаја. Продужење се даје обично до 2 часа, а исправним локалима до 4 часа по поноћи- Само што после 12 часова не оме бити музике јер ова задржава госте. У Фридриховој и њеним попречним улицама има велики број нарочите врсте крчми за имућнију публику, т. зв. »бар и , у којима иза барског стола, нека врста дугог келнераја, седе младе и махом лепушкасте девојке, које господу што стоје или на високим столицама седе уз тај келнерај, послужују разним пићима и забављају их. Како оопственици тих локала са женскињем и сувише екоплоатишу публику и врло су често извор свакојаког неморала, то се за њих »полицијски час« врло ретко продужује до иза поноћи. За локале са женском послугом келнерицама — којима је то врло често само нривидно занимање да би избегле санитетско-полицијску контролу, прописана су нарочита правила како се то женскиње има одевати и понашати у локалу н према публици. Ти се локали не смеју изјутра отварати пре 7 часова, да келнерице не би пијану публику експлоатисале. Заложне радње и иосредници за млађе потребују такође дозволу власти, коју и овде издаје општински одбор по мишљењу овога одељења. На основу овлашћења датог у закону о радњама Министри Нар. Привреде и Унутр. Дела прописали су нарочита правила за заложне радње, по којима морају водити извесне књиге, примати у залогу ствари само од лица која су им лично позната или се могу да легитимишу, да у књиге заводе име залагача ит.д. То је ирописано нарочито у том циљу, да би се отежао промет покрађених ствари и крадљивац лакше пронашао. Органи раније поменутог комесаријата за радиност воде сталан надзор да ли се сопственици заложних радњи придржавају одредаба зак. о радњама и прописатих правила, а, као што ћемо доцније видети, и органи кривичне полиције воде над њима сталан надзор и врше тако рећи свакодневне ревизије ради проналаска крадених ствари. За посреднике је на исти начин прописано иоред осталога и то какве књиге у радњи морају да воде и да утврђене цене, по којима наплаћују своје услуге за посредовање, морају доставити полицији и тарифу о томе држати обешену на видном месту у радњи. Старинари, продавци употребљеног одела или ствари, не подлеже нарочитој дозволи, али им је законом о радњама стављено у дужност, да приликом отварања радње известе месну полицијску власт, а ова је у праву да лицима која нису довољно поуздана забрани рад. И старинари морају водити сличне књиге и поступати при куповини употребљених ствари каои сопственици заложнихрадњи. Носачи за обављање свога посла морају имати полицијску дозволу. Они могу радити или самостално, на своје име, или у коме носачком институту. У првом
*