Полицијски гласник

БРОЈ (1.

ИОЛШIИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 45

1884. год. Закон од 1. јула 1901. год. нарочито је укинуо овај члан. п клубовм се данас могу слободно конституисати, било као удружења 'објављена нли необјављена. Карактер ових удружеља знатно се, у осталом, изменио, а и само име клуб готово је потпуно ишчезло из терминологије политичких група. Изборни комитети, који се специјално конституишу у циљу агитације за поједине [кандидате, спадају такође у ову категорију и потчињени су истом релшму. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИНЦИ СПЕЦИЈАЛ НСТЕ (одељак из лолн <( Г1сихологија злочинца") од д-ра Ериха Вулфена државнога тулшоца у "Дрезди

(НАСТАВАК) Даљи и виши ступањ тога стаља, који прелази у директно болесио стање, даје осећање које се налази код тако званих клептомана. Као што знамо, ту немамо посла са нарочитом пснхозом, са нарочитим болесним стањем, веК са делимичном појавом извесног болесног стања. На тај начнн заостају код крадљивца духовне способности пред телесним подобностима. Из тога је разлога крађа деликат нижих култура, нижих друштвених елемената. Што Немачка предњачи у извршењу крађа према Италији и Аустрији, може изгледати да стоји у супротности са њеном високом културом. Али у том погледу одлучују код Пемачке њени привредни односи, који су баш тамо тако необично погодни за извршење крађа. Немачка је индустријска држава а Италија и већим делом Аустрија још су аграрне државе; Аустрија се делом налази у прелазном стадијуму. Индустријска је држава куд и камо Погоднија да се у њој врше крађе, него ли аграрна, у којој и нема толико прилике за крађу. Отуда долази, да у индустријску државу долазе у масама крадљивци из иностранства. Интелигенција крадљивца из навике и крадљивца од заната Јзије велика. Његова се пожуда састоји у томе, да без рада прибави себи добити. Плашљивост од рада и лакомисленост, то су његове основне; карактерне црте. Захваљујућп васпитању и изображењу неки пут и отуда још није научио да ради. Ако је и имао Физиолошке способности за трајан и солидан рад, он је врло' брзо изгуби чим пође 'путем вршења крађа. Временом заиста није више у стању да трајно ради какав частан посао ; то му не допушта сам његов нервни систем. Крадљивца обележава и пожуда за уживањем у својој најбудаластијој Форми. При том уњега оскудева права способност за уживање. Код њега се не могу развити етички или, пак, естетитчки осећаји. Ваља погледати на Манолесков живот. Он плива само у уживањима најниже врсте; за више нема никаква интереса. У својим мемоарима никада не говори о лепоти предела или уметничких творегина, које

је пидео, или о узвишеноЈ музици, ко ;ју је чуо. У крадљивца је слаб логнчки осећај. Он често краде бесвесно, узима неки предмет који му ни за шта не потребује и који никако не мозке ни продати. Најокретнији крадљивац може у псто време бнти и велики глупак. Па баш и чувени крадљивци по хотелима, који су на све стране путовали, већином имају мало свесне мудрости. Код њих је све чпсто спољашња техника, махом врло иросте врсте, која је урођена. Ко је свестан те нриродне обдарености, тај може у томе да нађе и појачања у способностима за вршен.е крађа. Спремност и уметност могу се вежбањем задобити само код некодиких подобности. Ти су услови најпогоднији за епецијалисте, за крадљивце велосипеда, капута, за кесароше, за крадљивце по трговинама и т. д. Такав крадљивац увек и непрестано понавља исти експерименат. Правој интелигенцији морао би такав занат бити чак и досадан. Крадљивац по прилици нема готово никакве крадљивачке способности, нити раније спреме ; он краде само за то, што му је прилика све то тако згодно наместила, да ои има само руком да се магпи. Такав крадљивац махом за неколико дана страћи оно што је покрао, и то по крчмама где га очекују другови — беспосличари, или са женскињем. При том је крадљивац свеетан, да је опет остао без средстава. Али ои добро познаје и рентабилност свога заната; он се ослања на срећни дохват својих прстију. Лакомисленост је карактер који готово увек означује више доброћудност, него ли злобу. Злобан човек увек ,је врло свесан свога циља, и не би допустио да код њега превлада лакомисленост. Кад би крадљивац могао да украде читав милион, ипак не би био у стању да уложи ту суму у какво предузеће п да од тада живи на неки частан начин. Кад би неко загледао упојединости живота једнога крадљивца, морао би се често ухватити за главу и упитати, како је могуће, да један човек потпуно здраве памети може кроз читав низ деценија да подлеже тако бесмисленом начину живота. Већина је крадљиваца доброћудна карактера, кад се уме с њима да разговара; они се лако предају необузданој доброћудности. Тада ле може увидети, са колико мало вољне снаге и интелигенције располажу ти уметници у пузању, скакању и бежању. Кад крадљивац буде ирепаднут на самом делу, ретко ће кад напасти на онога ко га је препао. Он у истом тренутку оставља све, баца сву покрађу, коју је већ и у џепу имао, и лаћа се бегства. Само кад га већ неко зграби за мишке, тада ее брани, па и онда не увек. Крадљивац употребљује силу само према стварима, а не и према личностима, те се у томе и разликује од разбојника. Доброћудност крадљиваца мо'же се видети још и у томе; на који начин и на шта употребљују покрађу. Многи сиромашни друг добија од тога ио какав дар, по сгаре панталоне или пар ципела и т. д

Даље, крадљивац располаже обично н са извесном срчаношћу. Он мора. да ради рукама, и у даном тренутку не сме се устезати, већ мора смелим покретом дохватити и на сигурно место однети украдени предмет. Он је увек у опасности да буде ухваћен. Срчаност, која је потребна и крадљивцима по прилици, код појединих карактера развија се у омелост и одважност, а неки пут чак и у нечувену дрскост. Отуда смеле опасне крађе, чије нас ноћно и пуно опасности извођење доводи до дивљења. Свакако, да и за ово важи, да брзина није никаква чаролија. Крадљивац, на пример, који тера свој занат ноћу, научи се убрзо на извесну мирноћу. Навика чини крадљивца равнодушним према опасностима; навике жртве, која треба да буде локрадена врло се брзо упознаду, Зна се, кад је у хотелима и каФанама све сигурно ; зна се колико чврсто спавају људи, баш и кад је крај њих чекмеџе са дневним пазаром. Човеку, који слатко хрче, мирно се узима из панталона кључ од касе и ова се отвара, баш и ако је у иотој соби. У извесном смислу све је то тако просто, да га може без погрешке извршити и какав четрнаестогодишњи дечак; о овоме има писац ових редова повише примера из своје личне праксе. Одважност и дрскост имају, дакле, н своју безазленију страну. То се не сме никако заборавити кад се хоће да заснује нсихологија крадљивца. Неустрашимост налази извесног задовољења у самој себи и за то води до најлуђих експеримената. Ноћни крадљивац, који поред заспалога човека испражњује касу, са свим сигурно има у себи извесан осећај размишљености; тај осећај појачава његову мирноћу и сигурност. Тако ое само могу разумети све неустрашимости н дрскости без основа. Чак се и хумор порађа у крадљивца при погодним ситуацијама. Посматра ли се личност опаснога крадљивца, у многим олучајевима неће му се никако приписивати, да је он извршилац тих дела. Говори ли се с њиме о томе, одмах ће се видети да то није човек који волидуга објашњења. Често та иста својства доводе и до признања. С друге стране има тако упорних крадљиваца, који ни најмање и ништа неће да признаду, баш кад стоје противу њих и по њих са свим отежавајуће чињенице. Чувену лажљивост крадљивца може потврдити и писац ови редова из свога личнога искуства. Крађе се извршују највише из пожуде за ужпвањем. Краде се такође много из потребе, да би се домирило оно колико је за живот потребно; из праве нужде краде се сразмерно најмање. Обичној психологнји крадљивца није потребно да указује на крадљивца по прилици, иарочито још ако краде из нужде или потребе, као ни на крадљивца похлепнога за чашћу, крадљивца књига н т. д. А. Кгаизз износи нарочиту психологију крадљиваца, засновану на новијим научним резултатима. Он дели крадљивце по њиховим мотивима на три категорије.