Полицијски гласник

№0Ј 1. Ч|ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ Општи појмови о полицији — Органивација полицијеуФранцуској — Админиотративна полиција — Полиција у Париоу.

(каставак) б) Странци. Овде ћемо изложити положај странаца у Француској само са гледпшта административне полиције, а не и са гледишта цивилног права. Као и код свих осталих нација, тако су и у Француској странци у почетку били сматрани као непријатељи, па су постепеио, са побољшањем обичаја и развитком трговачких одпоса, поправили свој положај. По старом француском праву, странци илн туђинци који су становалн на француској територији, били су лишени многнх прцватних права, а иоглавито права завештавања имовине, која је, но смрти странчевој, ггрипадала суверену. Закоиодавство револуционарно укинуло је ово право суверена у корист странаца, али није пошло даље, нити јс странЦе у погледу цивилног права изједначнло са Француским грађанима; оно им је, тако исто, одрицало уживање политичких права. Са гледишта административног права, законодавство овог доба најважније је у овој материји, јер то је оно, које је ставило у дужност странцима, да се нре уласка у Француску снабду пасошима, и да се по ступању на територију јаве првој онштинској власти. Поред овога, извршни директоријум подвргавао их је строгом надзору, и кад год би нашао да је њихово присуство опасно по јавни ред, могао им је одувети пасоше и прогнати пх са Француске територије. Доцније је конзул једном својом наредбом ставио у дужност управнику париске полиције да странцима, који желе остати у нрестоници више од трн дана, издаје нарочите дозволе. Овако је остало и за време царства. Али, мало по мало, прогрес науке, ширење трговине п огроман развптак саобраКајних средстава, за којп се има захвалити проналаску железница, довели су до потпуног укидања некадашњих строгих законских одредаба према странцима, који су се, једно време, могли настањивати у Француској без икаквих Формалности. Опасност од овог потпуног одсуства предострожности нојавила се сувшне доцкан — за време француско-немачког рата у коме су толики Немци злоупотребили нозна ,<И »во наше земље, захваљујући искључиво лакоћн с којом су се могли раније код нас настанити. При свем овом, положа.ј странаца у Француској остао је неизмењен још 20'год. иосле овог рата — све до декрета од 2. октобра 1888. год. који је донесен у цид>у прикупљања података: с једне стране о броју иастањених странаца у Француској, а с друге, опет, о њиховом цивилном стању. Према одредбама овог декрета, сваки странац који жели да своју резиденцију утврди у Француској, мора се пријавити председнику надлежне општнне, у Паризу управнику полиције, а у Лиону ронском окружном цачелнику. Прнјава ова

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

подноси се у року од 15 дана по доласку у место намераване резиденције. Дужности пријављивања ослобођенн су: 1. домицилирани странцн, и 2. они који само пролазе кроз Француску или се у њој моментано задржавају због послова или из задовољства. Странци, који одседају у становима за самце, морају поднети пријаву ако у овима станују дуже од шест месеци. Најзад, излази само ио себи. да је од подношења пријава ослобођен персонал дипломатског и консуларног тела, у смислу принципа међународног права. У пријави коју подноси, странац мора означити: 1. своје име и презиме, као и имена и нрезимена својих родитеља; 2. своју народност; 3. место и датум рођења; 4. место последњег домицила; 5. своју проФесију п средства за егзистенцију, п 6. име, доба старости и народност жене п деце, ако их нма. За доказ својих навода, уз пријаву мора поднети и потребна документа, а ако их нема, председник оппггине, по одобрењу окружног начелника, може му оставптн извесан рок да их набави. Рецепис о поднетој пријави издаје се бесплатно. На случај промене домицила, странац је дужан поднети нову пријаву председнику општине у којој утврђује своју резиденцију. Ова нова пријава мора се поднети у истом року као и ирва. Да би се декрет од 2. октобра 1888. год. једнообразно примењивао, министар унутрашњих послова прописао је образац пријаве и рецеписа, и саопштио га, преко окружних начелника, свима општинским председницима. Повреде Формалности, прописаипх овнм декретом, кажњавају се обичном полицијском казном. Да би декрет од 2, октобра 1888 год. произвео корисне последице, као и да би се увек пмали тачни подаци о цивилном стању странаца, настањениху Француској, било је неопходно потребно да поднете пријаве буду централнсане, прво по срезовима, затим по окрулша. Ради постигнућа овог циља министар унутрашњих послова наредно је, да председници општина подносе својим среским начелницима : 1 месечни извод свију пријава, које су примењене у току прошлог месеца, подељен по народностнма, и 2. извештај о одласцима и смртним случајевима странаца у истом периоду времена. Пзвештај се подноси у два примерка, од којих један остаје у среском, а други се шаље окружном начелству. Министарство унутрашњих нослова прописало је обрасце ових извештаја,којих се морају нридржавати оиштинске вл.асти. Најзад, окружни начелник дужан је поднети шестомесечно министарству унутрашњих послова бројно стање примљених пријава по народностима, означујући код сваке нарондости број људи, жена и деце. Поред овога, окружни начелник је дужан, да сваког месеца подноси министарству унутрашњих послова, према нарочитом обрасцу, списак домицилираних, прирођених или реннтегрираних странаца у прошлом месецу, према добнвеиом извешћу од министарства правде.

СТРАНА 53

Пошто декрет од 2. октобра 1888. год. не ставља у дужност странцу, који мења своју резидешцију, да и свој одлазак пријављујс општини, то је министарство уну•грагпњих послова наредило да председницн општина, приликом издавања реверса о поднетим пријавама странцима који долази из другог места, задржавају рсверс који им је раније издат. Јогн пре него што је и донет декрет од 2. октобра 1888 год., питање о странцима у Француској живо јс занимало публику са гледпшта заштите националног рада. Са свију страна подизале су се жалбе против најезде страних радника који су, изузети од већпне обвеза Француских грађана, радили но много јевтинијој цени и на овај начин потискивали француске раднике. Крвави сукоби, који су се на Југу дешавали између италијанских, шпањолскнх и Француских радника, убрзали су решење овог питања. У времену од 1885 до 1889 год. поднети су били парламенту на решење пет пројеката у овом смислу, алп без успеха, а октобра месеца 1892 поднег је ншести пројект, који је такође пропао. Сви ови пројекти имали су за циљ да заштнте национални рад, регулисајући употребу страних радника. Тежње јавног мнења најзад су задовољене законом од 8. августа 1893 год'. који је. допуњујући декрет од 1888 год., ставио у дужност странцима, који у Француској врше ма какву проФесију, да подносе специјалне пријаве. Закон од 1893 год. разликује се од декрета из 1888 год. у двема главним стварима: 1. што је много строжп у погледу рока за подношење професионалне пријаве, и што ову пријаву оптерећује таксом, док је пријава резиденције бесплатна, и 2. ј.ито кажњава много строже новреде својих одредаба. Пријаву, коју пронисује закон од 8. августа 1893 год. мора странац поднетн, у року од осам дана по доласку, председнику општине у коју је дошао да ради; у Паризу улравнику полиције, у Лиону и околннм општинама, ронском окружиом начелнику. Пријаву ову мора поднети сваки недомицилиран странац, којп је дошао у извесно место Француске тсрнторијо у циљу обављања какво ироФесије, трговине нли индустрнјо. Одредба ова Формална је и без изузетака; она не чини изузетке ни према полу, ни према доба старости ни према сродству, а примењује се на све недомицилиране странце, који на Француској територији обављају трговину, индустрију или ма какву проФесију Председници општина нмају, дакле, дужност, да захтевају нндипидуалну пријаву, не само од оца Фамилије, већ и од његове жеие и сваког његовог нунолетног или малолетног детета, ако само ова жена и деца обављају, било у заједници или посебице, какву проФесију, трговину или индустрију. Изрази: „профссија, трговнна п индустрпја« нмају веома простран смисао, н закон се примењује на сваког страног вештака, уметника, индусгријоког и земљорадничког радника, проФесора, учитеља, чиновника, служитеља пт.д. који директно пли индиректно