Полицијски гласник

БРОЈ 8.

У БЕОГРАДУ НЕДВЉА 22. ФЕБРУАРА 1909

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИИИСТДРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претпдата се подаже у напред, и то најмање за пода године код свију подидијских вдасти, и износи: 20 динара на.годину за државна и ошптинска наддештва, а за све друге претпдатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у здату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

РАЗГРУПИСАВАВЕ ОПШТИНА

Указом Његовог Величанства Краља Петра 1. одобрена су решења Народне Скупштине, сазване упрви редовни сазив за 1. октобар 1908. године, од 15. јануара 1909. године, која гласе : да се села Бабин Као и Козја одвоје ог( своје садање општине горњо - гламске, у срезу белопаланачком, округа пиротског и образују нову општину под називом: општина бабинкаоска, — у истом срезу и округу; да се село Бресничић одвоји од своје садање општпне прекадинске, срезапрокупачког, округа топличког, и споји са општином белољинском, која је сада свој назив заменила називом: општина конџељска, у истом срезу и округу; да се села Бела Вода, Бучинац и Добротић, са засеоцима: Јованов Лаз, Балчак и Селиште, одвоје од своје садање општине влаховске, и споје са општном југ-богдановачком, среза добричког, округа топличког; а село Ћуковац да се одвоји од своје садање општине влаховске, у срезу добричком, округа топличког и споји са општином доњо-топаоничком, среза прокупачког, истог округа; да се .село Дрен одвоји од своје садашње општине варошице Лазаревца, у срезу колубарском, округа београдског, и да оснује нову општину под називом: општина дренска, у истом срезу и округу. да се села Кадина Лука и Палежница одвоје од своје садање општине славковачке, у срезу колубарском, округа ваљевског, и да оснују нову општииу, под називом: општина кадилучка, у истом срезу и округу; да се село Осеченица одвоји од своје садање општцнечбрежђанске у срезу колубарском, округу ваљевском, и да образује нову општину прд називом: општина осеченичка, у истом срезу и округу;

да се села Торник и Савковић одвоје од своје садање општине оровичке, у срезу азбуковачком, округа подринског, и да оснују нову општину под називом: општина торничка, у истом срезу и округу; да се село Драгодб одвоји од своје садашње општине царинске, у срезу азбуковачком, округа подринског, и да образује нову општину под називом: општина драгодолска, у истом срезу и округу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 23. јануара 1909. г. у Београду.

РАСПИС свиша иачелствима окружним и Управи града Београда.

По представци мог претходника од 30. IX. 1906. год. ГШр. 19835 господину Мивистру правде, да се расправи питање о Форми и начину потврде општинских уверења, која се издају земљоделцима ради преноса (отуђења) непокретног имања, пошто су законске пролисе о томе разнолико тумачили првостепени судови и полициске власти, господин Министар правде изволео је доставити ми по овом питању одлуку опште седнице Касационог Суда од 5. јануара 1909. год. Бр. 12748, која гласи: »Услед захтева г. Министра правде од 10. новембра 1908. год. Бр. 13741, да му Касациони Суд да своје мишљење о томе: на који би начин полициске власти требале да врше потврду уверења о којима је реч у правилима Министра правде од 4. Фебруара 1874. год. прописана за извршење тач. 4. а> §. 471. грађ. суд. поступка, по коме законском пропису земљорадник по правилу, може од своје земље отуђити само вишак пгреко пет дана и једног дана окућнице, — Касациони Суд у олштој седници својој, састављеној на основу тач. 2. §. 16. свога устројства, проучио је ово питање па је нашао : Поменуто законско наређење је карактера јавно правног, изазвано потребом

да земљорадник не остане без своје земље. Према томе, при сваком отуђењу земље од стране земљорадника мора се имати поуздан доказ, да земљораднику остаје још онолико земље, колико се тим законским ирописом тражи. Како је општинска власт сваком сопственику најближа власт, а и најпознатија са његовим стањем и приликама, то је најприродније, да доказ односно уверење о остатку земље издају општинске власти, које и иначе у случају преноса врше премер земљишта и потврду тапија. Ово и тим пре, што оне и по закону о општинама — тач. 4. чл. 97. издају уверења о имовном стању својих становника. Потврда тих уверења од стране полициске власти потребна је већ из тога разлога, што је она надзорна власт над општинском влашћу, те је, као таква, законом позвана да утврди аутентичност њихову. Ипак у овом случају где јавни интерес има тако велику улогу, не сме се улога полициске власти ограничити само на потврду истинитости потииса и печата општинске власти. Зато је судска практика, сагласно са реченим правилима Министровим, за све време откад овај закон постоји тражила: да полициска власт утврди истинитост и саме садржине тога општинског уверења, на име да каже: да се о истинитости његове садржине и сама уверила. Потребно је пак одмах казати, да то не значи дужност полициске власти да у овом случају и сама увек ради оно што је и општинска власт радила, на име да и полициски чиновник увек изврши премер остале земље земљорадникове. То би било непотребно вршење двапут једног истог посла, нити би полициска власт могла да стигне за све то. Довољно је оставити њој да сама бира пут и начин, којим ће се у конкретном случају уверити о истинитости садржине уверења о остатку земље. Пре свега она ће се о томе уверавати саслушањем лица, која су уверење издала, затим и другим потребним пропитивањем па ће уверење као истинито и у садржини потврдити, ако јој ни носле свега