Полицијски гласник

СТРАНА 58

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8.

тога, ништа не даје повода за оумњу о томе, а тек при појави какве сумње учиниће се премер земљишта и у присуству полиц. чиновника. Потврда истинитости садржине од стране полициске власти има, дакле, тај значај: да полициска власт пропитивањем и својим сазнавањем није открила ништа што би давало повода за сумњу, него је све говорило за истинитост свега што се уверењем тврди. На том гледишту судска практика је увек остајала при примени овог законског прописа, па и онда кад је тражила, да полициска власт у потврди каже, да истинитост садржине тврди и по своме личном сазнању, јер ово » лично сазнање" но значи и премер извршен баш полициским чиновником, који то тврди, пошто се лично сазнање може прибавити и иначе. Из ових разлога Касациони Суд, сагласно са досадашњом практиком, остаје при том мишљењу, дајеза тачно вршење прописатач. 4. §. 471. грађ. суд. иоступка потребно: да општинско уверењео остатку земље земљорадника буде издано од стран.е кмета и три одборника општинска и потврђено полициском влашћу, која ће тврдити како истинитост потписа тако и да се сама уверила о истинитости садржине тога уверења. Таква потврда потребна је и за уверења да неко од земљоделства не живи.« Саопштавајући ово полициским властима, преиоручујем им да се од сада при потврди уверења општинских власти о остатку земље земљораднику, и да неко од земљоделства живи, управљају и поступају по овом мишљењу опште седнице Касационог Суда и да сва поднесена им а непотврђена уверења, одмах потврде. ПБр. 1928. 31. јануара 1909. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Св. Милосављеви-ћ с. р.

ову их, да све оно, шта према природи 11 положају места и воде може бити изложено штети, благовремено склоне ; 2., да полициске власти прикупљају тачне податке о стању и кретању воде, иа на случај и најмање сумње о надоласку воде, брзо телеграмима извештавају низводне власти, као што ће начелство о томе и мене депешом редовно извештавати ; 3., да се поред река и речица и осталих места изложенпх поплавама благовре.мено ирипреме сва могућна средства за превозе н спасавање, која имају или се могу набавити у дотичним местима ; 4., да се на случај онасности сви грађани по § 327. т. 4. крив. законикапривуде на рад око спасаваља ; 5., ако треба предузети икакве ванредне мере за спасавање, начелник окружни у смислу чл. 9. и 15. с. обзиром и на чл. 13. став трећи зак. о уређењу округа и срезова, сазваће окружну скупштину у ванредан сазив, и њене ми одлуке поелати на одобрење; 6. ако наступи потреба за брзо спасавање, полициске власти обратнће се за помоћ команданту војске дотичног места, ради чега сам се обратио молбом Господину Министру војном, да изда потребне наредбе командантима, и 7., да се власги поред Саве и Дунава обраћају за помоћ и Краљ. Срп. Повлашћ. Парабродском Друштву и њиховим агенцијама, јер је и Друштво за то умољено. У смислу овога начелство ће издати свима подручиим му властима наредбу са потребним упуством и стараће се о тачном извршењу. ПБр. 2920. 9. Фебруара 1909. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Св. МилосављевиЋ с р.

Р А С П И С свима окружним начелствима

ГТрема прибављеним извештајима, у целој земљи пао је јак снег, а по планинама и висовима налазе се велики сметови. Наше планинске реке бујне су и често наносе штете и при обичним већпм кишама, а наглим сливовима и оне и остале веће реке чине огромне штете скоро сваког пролећа, нарочито у времену, кад се почне топити снег на планинама ивисовима. Како је ове зиме нападао врло велики снег, а приближује се пролеће могућно је да ће бити ове године веће поплаве. Према томе потребно је да и грађани и власти, полициске, самоуправне, окружне и среске и општинске благовремено предузму све мере да отклоне штете од поплава. С тога препоручујем свима начелствима: 1., да обавесте грађане о могућној изненадној опасности од ноплава, и по-

Р А С П И С Свима окружним начелствима и Управи града Београда. Чланом 1., у вези чл. 3., закона о трошковима управних власти регулисана је и за полициске чиновнике и служитеље стална накнада за путне трошкове, које учине у вршењу својих службених послова ван места свога сталног обитавања, а у границама својих округа и срезова. Ову накнаду они примају сваког месеца и она им припада само дотле, док врихе службу, за коју је додатак одређен (чл. 4.У. Све што је законом о уређењу округа и срезова као и другим посебним законима прописано да врше полициски чиновници, то су њихови службени иослови и кад ове послове врше у границама својих срезова и округа, они немају права ни на какву другу, особену накнаду путних трошкова, мимо оне одређене у чл. 3. закона о трошку управних власти, сем случајева где и у колико то закон изриком доиушта. Сагласно с овим начелним

одредбама закона о трошковима управних власти и унесене су одредбе у чл. 5., 6., 7. и 8., по којима су административни чиновнпци дужни да наплате своје путне трошкове, по одређеној норми, од приватних лица за државну касу , кад по приватно—правној потреби ових врдае своје службене послове. Па и поред овако јасних законских прописа често се обраћају поједини полициски чиновници са .тражбпнама накнаде путних трошкова, које су противне напред изложеним законским прописима. Овакве су тражбине учестале у новије време, од како со у већем размеру врше оцене експроприсаних имања за потребу државних железница, у којим пословима суделују и полициски чиновници по законском наређењу, дакле, ио службеној дужности. По чл. 9. закона о заузимању непокретних добара (експропријација) за потребу грађења железнице у одбор за оцену експропрпсаних имања улази, поред осталих, као члан и начелник окружни или његов заступник ио службеној дужности. Овај посао начелници окружни или секретари начелства и начелници срески, као њихови заступници, врше у границама својих округа, односно срезова. Правилима која је прописао Министар Грађевина 22. марта 1901. год. Бр. 3765. регулисана је накнада путних трошкова за овакве службене послове, која важи и за техничке и за нетехничке чиновнике и службенике (в. чл. 2.). Ова је накнада већа од редовног, сталног додатка, који се даје чиновницима по закону о трошковима управних власти. Зато је у чл. 7. ових правила изриком прописано, да чиновницима и службеницима, који добијају накнаду путних трошкова по овим правилима, неКе се рачунати ни давати за све то време редовни стални додатак, на иутне трошкове, који иначе имају. Одредба чл. 7. ових правила одговара и одредби чл. 1. и 4. закона о трошковима-управних власти. За време, кад су нолициски чиновници на раду као чланови одбора за експропријацију имања заузетих за потребу државних железница, они не врше своју редовну дужност у округу или срезу, те по томе и не чине никакве путне трошкове на вршење своје редовне дужности, а кад их не чине, онда немају права ни да траже ма какву накнаду за то. Прописима поменутих правила Министра Грађевина о накнади путних трошкова, као специјалним законским прописима, полициски чиновници могу да се користе само у оној мери, у којој ти специјални прописи допуштају. За све време рада па оцени експроприсаних имања онн добијају као накнаду путних трошкова и километражу и дневнипу по правилима, па зато немају права да за то време траже и редован. додатзк на путне трошкове. Редован додатак, који се не издаје полициским чкновницима, за време док се баве на раду као чланови одбора око оцене експронрисаних имања за потребу железница, остаје као уштеда у државној каси на олакшање оне буџетске партије из које се и плаћају. Зато су и неумесне