Полицијски гласник

БРОЈ 8.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 59

молбе оних секретара окружних начелстава, који траже да се њима, као заступницима окружних начелника, издаје редован додатак окружних начелника, док се ови налазе вап редовне дужности своје. Одсутне окружне начелнике секретари заступају по одредби чл. 20. закона о уређењу округа и срезова, дакле, по службеној дужности, за коју имају и свој редован додатак. А по последњем одељ. чл. 4. закона о трошковима управних власти млађи чиновник, кад застуна у дужности старијег чиновника, има права на додатак етаријег чиновника само тада, ако је место овога упражњено, што у оваким приликама није случај. На основу чл. 11. закона о уређењу округа и срезова, а у вези чл. 31., 48. и 49. закона о државном буџету препоручујем начелству-Управи да се у погледу издавања налога за издатке ове врсге у појављеним случајевима управља строго по законским прописима и објашњењу изложеном у овом распису и да овај саопшти на знање и управљање и свима полпциским чиновницима. У исто време нека начелство преда у овереном препису овај распис и окружној благајни и месној контроли на знање и управљање. Ако је и у колико је до сада у погледу исплате редовног додатка полициским чиновницима у оваквим случајевима урађено противно законским прописима, изложеним у овом распису, а на штету државне касе, начелство ће у споразуму са месном контролом и окружном благајном, предузети одмах потребне законске мере, да се више издате суме наплате и у државну касу унесу. ПБр. 2921. 8. Фебруара 1909. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Св. МилосављевиЂ с. р. СТРУЧНИ ДЕО БЕРЛИНСКА ПОЈШЦИЈА

(НАСТАВАК) Раденичко ()сигура.ње. — Један од најважнијих послова овога одељења је садејство у извођењу радничкога осигурања. Рад без капитала прилично је немоћан да одоли ћудљнвим променама судбине, те отуда његовој заштити намењено радничко осигурање. спада у најважније задатке данашњег социјалног законодавства. Овим се осигурањем отклањају штетна дејства, скопчана са неспособношћу за зараду, а тиме одржавају ниже народне класе снажним и способним за рад. Према узроцима онеспособљења за рад ово се осигурање појављује у три облика: при само пролазним обољењима као болесничко осигурање, а при дужем онеснособљењу за рад као осигурање при несрећним случајима и осигурање на случај изнемоглости— инвалида, према томе да ли

је онеспособљење наступило услед несрећног случаја при раду или услед старачке изнемоглости и инвалидитета. Осигурање за несрећне случајеве сачињава прелаз од осигурања на случај болести ка осигурању на случај старости и онеспособљења; лечењем повређеног иде за истим циљем за којим и прво, у потпори онеспособљеног истоветно је са последњим. Али се оно не односи на све несрећне случајеве као инвалидско осигурање, већ само на унесрећење при раду, с друге стране оно у осигурању удовица и сирочади обухвата осигурање живота, што није случај код инвалидског осигурања. Раденичко осигурање спада у јавно право. Оно не сачињава — одступајући од приватно-правног осигурања — двострани правни посао са давањем и примањем, већ регулише набавку средстава независно од давања. Радничко осигурање и ако тежи истом крајњем циљу и свуда почива на принудној основици показује велику многострукост, која се испољава не само у три врсте осигурања, већ и у свакој од ових. Круг осигураника различан је; код осигурања наслучај болести најужи, код осигурања на несрећне случајеве шири и код инвалидског осигурања најшири. Да видимо укратко све три врсте ових осигурања. 1. Осигурање на случај болести заведено је законом од 15. јуна 1883. год., који је доцније имао важнијих измена. Прннуди овог осигурања подлеже по правилу сви они, који за извесну награду, дакле несамостално, раде у индустрији, занатима или трговини. Ово осигурање сачињава опште међусобно осигурање раденика и послодаваца и врши се код ових обавезних каса : а) местних болесничких каса, које установљавају поједине општине за разне гране радиности у томе месту; б) фабричких болесничких каса, које образују предузетници већнх индустријских предузећа за своје раденике; в) грађевинских болесничких каса, које за своје раденике стварају сопственици већих грађевинских предузећа ; г) еснафских болесничких каса, које постоје на основу закона о радњама за ученике и помоћнике дотичних еснаФа и д) рударских болесничких каса, које постоје на основу закона о рудницима за рударске раднике. Сем ових обавезних каса осигуранички обвезници могу се осигурати и код других потпорних каса, само што ће ово осигурање искључити оно код обавезних каса тек онда, ако оно пружа осигуранику законом предвиђену минималну помоћ код обавезних каса. Осигураничке уплате врше послодавци за своје раденике које односној каси у року од три дана морају пријавитн, недељно унапред, а у величини 1—4°/ 0 од њихове просечне зараде, сходно статутима дотичне касе. Од ових уплата '/ 3 спада на послодавце, а 2 /з на осигуранике. За те мале недељне улоге, који према величини просечне зараде дотичних варирају између 14 и 36 Фенига (18 и 45 пара

дин.), осигураници добијају поред бесплатних лекарских услуга и лекова још и 2 / 3 њихове зараде или место овога бесплатно лечење у болници, санаторијуму или бањи, поред тога што и њихова Фамилија добија половину зараде. за тим на случај смрти њихове Фамилије добијају посмртну ренту у четрдесетодневној просечној заради умрлога. Такође и чланови осигураничких Фамилија имају право на бесплатну лекарску помоћ, лекове и нешто новчане потпоре. Управа ових каса је у рукама осигураника са извесним учешћем послодаваца, а под надзором управне полицијске власти. Сада има ове врсте осигураних раденика округло 12.000.000, на које се годишње изда око 300,000.000 марака. 2. Осигурање за несрећне случајеве заснива се на закону од 6. јула 1884. године са доцнијим изменама. Овде је гтредмет осигурања накнада штете, коју осигурана лица претрпе повредом тела или смрћу, задешеном при раду. На случај несреће осигураници добијају бесплатну лекарску помоћ, лекове, потребна друга средства за лечење (завоје ит.д.) и ренту за све време трајања неспособностн за рад (пуна рента — 2 / 3 просечне годишње зараде при потпуном и делимична рента при делимичном онеспособљењу за рад) или бесплатно лечење у болницама са извесним делом ренте за Фамилију. На случај смрти Фамилија добија поомртнину, која износи најмање 50 марака, па се пење до петнајестог дела годишње зараде, као и извесну сталну ренту, на коју од дана смрти имају право удовица, деца испод 15 година, сиромашни родитељи и унучад која су остала без родитеља. Ова рента износи од 20—60 "/о годишње зараде умрлог. Цело ово осигурање сносе као предузимачки терет сами нослодавци, који се ради тога удружују према браншама (»Веги&^епозвепзсћаЛеп«), нпр. сви пре^дузетници памучне индустрије образују за то место или ограничен предео удружење, које сноси осигураничке терете раденика у тој бранши. Пошто цео терет овог осигурања, које је прошле године обухватало око 20 милијуна лица и стало на 150,000.000 марака, сносе послодавци, то они њиме и управљају под надзором управне власти, са извесним ограниченим учешћем и самих раденика. 3. Трећи члан у низу немачкОг радничког осигурања је инвалидско осиг\јрање, засновано на закону од 22. јуна 1889. године који је у живот уведен 1. јануара 1891. године. Оно се односи на случајеве онеспособљења и старости. Осигурање на случај болести и несрећног случаја отклања само један део недаћа, које прете раденичком сталежу. Онеспособљења за рад услед дуготрајних болести, изнемоглости, услед каквог несрећног случаја који не стоји у вези са занимањем дотичног, или услед дубоке старости не тичу се ове две врсте осигурања, већ инвалидског Осигурања, које обухвата све раденике у опште и сматра се као завршни камен у згради немачког раденичког осигурања.