Полицијски гласник

СТРАНА 66

терес, и дужника и повериоца, да пописана добра изиђу на јавној продаји што скупље: поверилац ће тако више добити од свога примања, а дужник ће се, разуме се, више опет одужити. Ове две тенденције, које требада има свако добро законодавство о извргпењима грађанских одлука судских, иду једна против друге. И заиста, ако се жели за пописана добра добити што више, мора и продају њихову пратити што већи публицитет, како би било јаче надметање на дан лицитације, а за овај опет треба времена. Ако се, пак, хоће да поверилац дође брзо до свога новца, онда се не може много времена трошити на јавност продаје, а то ће, као што смо мало час видели, бити од штетних последица по величину цене која ће се добити, на дан јавне продаје, за добра у попис узета. Наравно, као и у другим случајима где се две консидерације, од којих су обе подједнако корисне, сукобљавају, морало се је и овде приступити тражењу неке средње мере која би их подједнако и одржавала у снази и крњила, једне резултанте која би, садржавајући у себи извесну количину и од једне и од друге, дала, тим комбинирањем, бољи резултат него када би се прва консидерација сасвим нретпоставила другој или обрнуто. Другим речима, прописане су Формалности за публицитет продаје, али се, при одређивању рокова, имало на уму и то да би за повериоца и добра цена изгубила од свога значаја, ако би се за њом дуго чекало. Рокови су, дакле, подешени тако да продаја буде публикована, а да се опет за то процедура извршења сувише на штету повериоца не отегне. Под којим условима може бити продаје јавнпм надметањем? Имамо свега један услов, а тај је: да је продаји претходио попис. Они остали услови, као, н. пр., потреба постојања извршне одлуке судске, захтев повериоца да се његова тражбина која је предмет такве одлуке наплати (§ § 461. и 462. грађ. суд. пост.), сви ти услови испуњени су тим самим што има пописа, пошто овога иначе не би могло бити. Ако је, пак, случајно попис извршен противно законским прописима, то ће дужник имати право да те неправилности, у жалби за уништај продаје, истакне (§ § 501., 502. и 503. грађ. суд. пост.'). У осталом, о овоме рекурсу дужниковом противу повреда законских одредаба односно Формалности пописа и продаје, ми ћемо говорити опширнр1Је, када будемо третирали питање о поништају јавне продаје. Да ли је потребан, осим овога, још какав услов ? Поименце, да ли власт може приступити извршењу појединих Формалности прописаних за продају тек онда, ако је то од ње тражио нарочитим актом поверилац, тако да ако овога захтева нема, онда власт не само да не мора већ и не сме приступити Формалностима продаје? Треба одговорити негативно. У другом стадијуму грађанске парнице, као и у првом, влада, у нашем праву, правило да власт но званичној дужности, и без нарочитога захтева поверилаца, има да врше

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

оне Формалности које су прописане за егзекутивну наллату. Довољно је да је поверилац тражио извршење своје извршне одлуке, па да власт има дужност да Формалностима егзекуције приступи. Предаја, од стране повериоца, извршне одлуке на извршење мора се тумачити у том смислу, да је поверилац дао власти једну генералну молбу за све Формалности које су потребне за наплату његове тражбине. Не само да власт нема да чека на молбу повериочеву, па да предузме извршење Формалности продаје, већ, шта више, она не би могла са продајом застати ни на изречан захтев повериоца у том смислу. Јер то питање, да ли ће се са продајом одуговлачити или не, није индиФерентно за дужника. Попис је променио из основа пололсај његов у погледу пописаних ствари, а један савестан дужник, који не би био у стању, мирним изравнањем дуга, спречити продају својих добара, има интереса да се продајна процедура не одуговлачи. Одуговлачење нагомилава трошкове и интересе који њему падају на терет. И када је тако, онда поверилац не би имао право само својом вољом продужити ситуацију пописом створену. За ово би се тражио и пристанак друге заинтересоване стране, дужника. А да ли би важио одустанак повериочев од продаје ? Другим речима, да ли би, после једног таквог одустанка, ако овај не би прихватио дужник, могла власт прекинути егзекуцију ? Изгледа да би требало одговорити аФирмативно, по оном правилу, да где нема тужбе нема ни спора. Када извршења не може бити без захтева лица у чију је корист одлука донесена, и када то лице не мора у опште извршење тражити, онда би из тога излазило: да поверилац може извршење и обуотавити својим одустанком, без обзира на то да ли на овај одустанак дужник пристаје. Када је поверилац потпуни и једини господар свога права, када он може од свога права чак и одустати, зашто не би могао учинити и нешто мање, нешто што се појављује као упбтреба једнога дела само од онога овлашћења у коме се његово право састоји. Ко може употребити целину, може употребити и поједине делове њене. Ко може напустити цело, може и неки део од целога. (ИАСТАВИЋЕ СЕ) Живојин М. ПериЂ

БЕРЛИНСКА ПОЛИЦИЈА

(нАСТАВАк) Извођење овог осигурања врше под државним надзором и гаранцијом нарочити осигуравајући заводи, којима уирављају постављени чиновници са одборницима, од којих половину бирају послодавци, а половину радници. Делатност ових завода не завршује се само исплатама ренти из прикупљеног капитала, што се врши преко свију местних пошта, већ они помажу подизање хигијенских радничких станова (на што се

БРОЈ 9.

издаје око 15,000.000 марака годишње), дају потпору здравственим установама и смештају теже болеснике, као туберкулозне, нервозне, реуматичне ит.д. у санаторије, где услед дуге неге и добре хране или оздраве или се бар оспособе за рад, а тиме повољно утичу и на народно здравље. Раденичко осигурање најбоље је изведено у Немачкој и има највише да захвали кнезу Бизмарку. Сада се тежи да се све три врсте осигурања споје и једнообразно изводе. Оно не само да повољно утиче на народно здравље и јавно благостање, већ и на смањење криминалитета. Делатност полиције при овом осигурању односи се на лепљење марака на осигураничким картама, замењивању старих новим, слању маркама испуњених осигуравајућим заводима, констатовању узрока при несрећним случајима и, у опште, надзору над овим осигурањима, што се врши махом преко квартова. Полиција. сигурности. — И један део полиције сигурности потпада под одељење II, а то је специјално полиција за предохрану од пожара и експлозија, а за тим и старање о осветљавању свију улаза и степеница по кућама, који према полицијској наредби морају бнти осветљени до 10 час. у вече, затварању врата на зградама за време ноћи и да свака зграда има портира или лице које ће у осуству газде да сноси одговорност. Хватање ааса уступљено је у Берлину друштву за заштиту животиња. Сопственици за сваког пса плаћају општини на име пореза 20 марака годишње. На улици се пси морају или водити на ланцу или имати корпу на њушци. У противном органи поменутога друштва, којиподлеже надзору полиције, хватају их на један доста хуман начин, па ое онда смештају у нарочити псећи азил, где се неколико дана чувају и одакле их сопственицн могу узети уз плаћање извесне таксе. Тако ухваћени пси убијају се тек ако их газде из азила не изузму. Чим се појави само и један случај псећег беснила онда полиција ради предохране одмах наређује т. зв. »псећи затвор«, који се састоји у томе, што се за 12 недеља од појављеног случаја пси морају држати или затворени или на ланцу и с корпом на њушци. Извођење на улицу за то време дозвољава се само на ланцу и са сигурном корпом, а извођење пса из зараженог предела у који други крај бива само по полицијској дозволи, којој претходи марвено-лекарски преглед. Одељење III (Грађевинско) У надлежност овога одељења долази: Г) испитивање, давање одобрења и надзор над свима грађевинским пословима, издавање грађевинских наредаба и доношење одлука по жалбама, 2) контрола о употреби нових грађевина, као и забрањивање злоупотребе са грађевинама, 3) засађивање и одржавање баштица испред кућа са лица, 4) исиитивање и давање одобрења за скеле при грађевинама,