Полицијски гласник

ВРОЈ 9.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 67

5) давање одобрења за стоваришта дрва и у опште материјала за огрев, 6) давање одобрења и контрола над столицама за дизање људи на горње спратове (»ауфцузи«), 7) давање дозвола за истицање бандера од заставе или Фирми и реклама с лица или на тавану, 8) давање дозвола за помијаре, 9) наплаћивање грађевинско-полицијских такса, 10) ревизија цркви, капела, синагога, хотела, Фабрика и базара у погледу грађевинском, пнтересима јавне сигурности и опасностима од пожара уз припомоћ ватрогасног одељка и занатских инспектора, 11) давање разних извешКа на захтев појединих власти или приватних лица, у погледу грађевинско-полицијском, 12) садејство код других одељења у погледу грађевинске стране кога предмета, 13) испитивање и одобравање нових грађевинских проналазака. У одељењу раде поред једног вишег управног чиновника (ранг виши владин саветник) 6 владиних и грађевинских саветника као шеФОва појединих одељака, 13 грађевинских инспектора као шеФова 13 територијалних грађевинских инспекција — срезова у Берлину, 22 инжињера и још 58 нижих техничких и канцеларијских чиновника. Да би се очувала једнообразност у извођењу грађевинског закона за Берлин са односним полицијско - грађевинским наредбама у сали полицијског заседања држе се редовно сваких 14 дана конФеренције, на којима участвују: шеФ одељења, шефови појединих одељака и шефови грађевинских инспекција. Територијалне грађевинске инспекције врше испитивање у име одељења III и дају мишљења, а за мање послове и одобрења могу и самосталне одлуке доносити. Главна тежња грађевинско-полицијског закона за Берлин од 15. августа 1897. г. управљена је на то, да просторије зграда, у којима се људи дуже баве, буду видне и здраве и да је омогућен долазак довољно ваздуха и светлоети. Кад су у питању интереси народног здравља сви други обзири морају да падну, те се мрачне одаје нигде не могу да нађу. што је у великим варошима, где се простор искоришћава до крајњих граница, реткост, јер су на другим местима честе куће, где је по нека соба тамна, нарочито оне из дворишта, у којима је светлост неприступачна. Од осталпх важнијих грађевинско-полицијских одредаба, у које се не можомо овде детаљније упуштати, да напоменемо, да је један од важних задатака овога одељења изналажење и одређивање оних делова по празним плацевима, на којима се могу грађевине подићи, т. ј. колико се простора на једном плацу сме заузети грађевином, а колико мора остати слободно. Како је у центру вароши земљиште најскупље и тамо се све више сконцентрисавају трговачке и друге радње, а куће за становање постају тамо врло ретке, то се ту може гушће зидати но у осталим крајевима вароши, који су више наме-

њени кућама за становање, где приступ ваздуха мора да буде слободипји. Да ово искоришћавање земљишта у центру не би ишло на штету санитетско -полицијских захтева, предвиђеноје и колико једно двориште мора бити велико (80 м 2 ). Такође се предвиђа, да простори за пребивање људи морају имати најмање 2'80 м. слободне висине. Особита се пажња обраћа и конструкцији столица за пењање у горње спратове, јер је ранијих година бивало просечио по 20 смртних случајева годишње, што је сада применом најсавршенијих конструкција отклоњено. Исто тако гледа се, да се отклоне опасности од евентуалног пожара. Поред предвиђених услова у том правцу још приликом давања одобрења плана доцније се врше ревизије зграда од времена на време од стране квартовних комисија, у које улазе: стареншна дотичнога кварта, оџачар из истог кварта и један ватрогаски старешина, а у комисијама које прегледају веће радње, Фабрике, цркве, позоришта и т. д. узимају удела грађевинске инспекције овог одељења уз припомоћ ватрогаских старешина. У тим зградама, где је Фреквенција публике велика, сви су делови по могућству од несагоримог материјала [гвоздене, бетонске и камене конструкције) и све просторије тих зграда имају видне и слободне приступе ка ходницима и главниим изласцима; такође степенице су од несагоримог материјала и т. д. (НАСТАВИЋЕ св) Жив. А. ЛазиЂ

„0 ДОКАЗИМА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ"

(нАСТАВАк) Разгледаћемо сада други део: о иојединим доказним средсгвима да видимо како је обрађена ова партија и како г. Марковић објашњава поједине законске одредбе нашег зак. о крив. поступку које се односе на доказе. I. Увиђа.ј. Говорећи о увиђају у генералној истрази т. ј. о полицијском увиђају, г. Марковић на првом месту третира питање: у којим се случајевима има да предузме увиђај ? или кад ће се извршити увиђај ? »Одговор на ово питање — каже г. Марковић — дао је наш кривични поступак у § 54.« — а третирајући даље ово питање, г. Марковић тврди: »да се »смисао § 54. кр. пост. нема узети тако »да је иследник безусловно дужан пре»дузети увиђај чим сазна да је кривично дело, које је у питању, за собом оставило „неке трагове и ако би се по тексту ње»гову могло узети да је то иследникова »дужност. Овакав смисао к — вели даље г. Маркавић — »не може се овоме §-у »придати већ ни по томе, што се кри»вична дела не даду тачно класиФиковати »на кривична дела која за собом остав»љају трагове и на она, која не остављају »никакве трагове, јер док је једно кри-

»вично дело у једном случају оставило »трагове, дотле то исто дело у другом »случају може не оставити трагове. (стр. »147—148), »Ово наређење § 54. кр. пост.« — каже даље г. Марковић (стр. 150) „дакле не принуђава већ само »упућује иследника и од његове обазри»вости и увиђавноети зависи хоће ли из»вршити увиђај или не, при чему се има »да руководи циљем увиђаја као и циљем »саме истраге«. Овакво објашњење и придавање смисла § 54. кр. пост, т. ј. овакво решење постављеног питања, апсолутно је погрешно и противно закону. Цитираћемо пре свега овај § 54. кр. поступка: »Ако би се на ком месту, или ком »лицу траг казнимог дела налазио, исле»ђујућа власт, у присуству два сведока, »сама ће се о том трагу уверити и ста»рати се, ако је могуће, да се он не из»губи«. Из самог овог текста види се: да је овај законски пропис имаеративан. Њиме се иследнику налаже, ставља у дужност, да се увери о ономе о чему је реч у овом §-у, и постара се да се траг не изгуби. Иследник је дакле дужан, обавезан по овоме законском пропису да код дела која у опште остављају трагове изврши, и то одмах, увиђај и учини претходне констатације места извршења, предмета и осталог што се односи на само кривично дело, које оставља за собом трагове, без обзира на то да ли ће се овим увиђајем који ће он извршити по овоме зак. пропису утврдити што или не. Ова дужност иследника јасно се види из самих оних речи овога §-а: »ислеђујућа власт сама ће се о то.ч трагу џверити и старати сс. - . . да се он не изгуби«. Није дакле ово само »општи упут по коме иследник треба да учини увиђај у случају кад кривично дело за собом оставља трагове«, као што то тврди г. Марковић у горњем свом објашњењу овог §-а, већ императивна одредба коју је законодавац прописао по самом оном инквизиторском начелу, по коме је »у многоме организован наш кривични поступак«, као што то тврди сам г. Марковић, и по коме се кривична дела истражују по званичној дужности, у интересу држав^, за разлику од оптужног начела. Овај увиђај о коме је реч у § 54. кр. пост. код дела која за собом остављају трагове, иследник је дужан по овоме законском пропису да изврши сваки пут и то одмах, већ и по томе што трагови ако би их било доцније могу нестати, изгубити се, а суд може доцније у току истраге наћи да су констатације које се тичу ових трагова биле неопходно нужне и наредити их. Како ће се моћи онда доцније утврдити оне чињенице, које су по оцени суда важне п постојале у лочетку истраге, но доцније нестале и ишчезле, ако се остави на вољу иследнику хоће ли он вршити увиђај или не, т. ј. хоће ли их одмах констатовати или неће? Како ће се знати у опште: да ли је неко дело ноје ио самој ирироди својој у оиште оставља трагове, оставило исте »на ком месту 1< Ђ или лицу с( ако се овај увиђај о