Полицијски гласник

СТРАНА 68

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 9.

коме је реч не изврши, т. ј. не изађе одмах на лице места и то не извиди? Из самог исказа оштећеног н. пр. код крађе често пута није могуће добити све оне важне чињенице које се тичу начина извршења и утичу на квалиФикацију дела док се о истима не учини увиђај и оне истим утврде. »Оптужени за крађу из»вршену обијањем —. каже даље г. Марковић — „приЗна да је на тај начин и »извршио крађу и то'се признање пот»пуно слаже како с исказом оштећеног »тако и исказима сведока". По објашњењу г. Марковићевом : »Овде би увиђај био »излишан, да се њиме докаже обијање. »јер је оно и другим путем тако исто »несумњиво доказано". (стр. 149.). Баш овај пример који узима г. Марковић најочитије војује против његовог тврђења да је увиђај излишан у овоме случају. Зар оптужени не може бити у заблуди да је извршио обијање? Међу тим он је н. пр. само тргнуо катанац који и пије био закључан и скинуо резу од врата на којој је био катанац незакључан. Његово признање у овоме случају учињено у заблуди, нема доказну снагу у погледу на начин извршења и квалиФикацију дела — разуме се ако је заблуда несумњива — и може ли сам исказ оштећеног у овоме случају, без увиђаја, да утврди да је овде учињена баш опасна крађа ? Нарочито, може ли порота која суди ова дела у овоме случају добити уверење из самог исказа оштећеног — без увиђаја — да је овде извршена баш опасна крађа као што узима г. Марковић? Исказ оштећеног по правилу, по § 230. тач. 1. кр. пост. само у недостатку других доказа може служити као доказ о начину извршења, али и то не код свих дела, већ само код оних која не остављају трагове н. пр. код разбојништва, насилне изнуде, кад оштећени није повређен, т.ј. кад разбојник под претњом оружјем отме од оштећеног новац или какву ствар. Код опасне крађе увек има трагова о начину извршења који се могу констатовати увиђајем, за то и јеоте у овоме случају потребан увиђај ради утврђења свих оних чињеница, које чине крађу опасном и контролисања исказа приватног тужиоца. Одредба дакле § 54. нашег кр. пост. није Факултативна какво јој значење придаје г. Марковић у горњим својим објашњењима, већ императивна. Она баш принуђава иследника да код свих крив. дела, за која се у напред зна да по самом начину на који се врше, остављају трагове мора извршити увиђај и то одмах и истим утврдити постоје ли или не постоје ови трагови. Иследник је дакле дужан да поступи по овоме законском пропису сваки пут у случају о коме је реч т. ј. кад дело оставља трагове по самој природи, ако хоће да испуни деликатну мисију иследника која му је поверена, без обзира на то да ли ће се истим моћи што утврдити или неће. Нротивно узимање т. ј. онакво објашњење смисла § 54. крив. пост. како га објашњава г. Марковић, било би од Фаталних последица за многе истраге крив. дела која остављају трагове. Оставити сувереној оцени иследника вршење уви-

ђаја и његовој увиђавности значило би у многим случајевима у напред осудити истрагу на неуспех. Под изговором да га закон »не принуђава« иследник може увек наћи начина да не врши увиђај нарочито ако је место извршења крив. дела удаљено од његовог седишта. Маса несавесности и злоупотреба провукла би се на тај начин у многим крив. истрагама и баш онај јавни интерес у коме је и донесена цитирана одредба крив. поступка био би изигран. Овакво дакле тумачење поменутог §-а скроз је погрешно и чудновато је како г. Марковић може онако што тврдити! Баш и кад би се смелом интерпретацијом цитираних речи »стараће се к , »увериће се" у § 54. могао истом дати онакав смисао, какав му придаје г. Марковић што не може по правилима правне хеременевтике, јер саме поменуте речи садрже обавезу, дужност иследника да изврши увиђај о коме је реч, — ипак му се такав смисао какав му придаје г. Марковић не би могао придати у самом оном јавном интересу, у коме је донесен овај законски пропис с погледом на горе поменуте злоупотребе које би биле тада могуће. Ну, такав смисао као што рекосмо нема овај § — нити му се може дати. Француски законик о крив. поступку у чл. 34. изрично ставља у дужност прокуратору републике да у свима случајевима (1адгап1е ЛеИс1:о и кад је дело такве природе даповлачи бешчасну казну, изађе на лице места без икаквог закашњења (вапв аисип ге^агсП »да тамо састави по»требне протоколе у циљу констатовања »согрив-а с!еИс1д, његовог стања, стања »места и прими изјаве лица која би му »предстала или која би имала да даду »објашњења«. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Милош №. СтанојевиЂ

ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ Општи појмови о полицији — Органиоација подициј 0 у Француској — Административна полиција — Полиција у Парив у. (нАСТАВАк) II Заштита личиости. 1. Саобра ^ај, а) Аутомобиде. Практична употреба колских аутомибила почела је од 1890 год. и нагло се развила, захваљујући сукцесивним усавршавањима мотора. Број аутомобила које су циркулисале у Паризу у год. 1893 био је толики, да је администрација нашла за потребно, да специјално регулише овај нов начин саобраћаја. Месеца августа год. 1893. управник париске полиције издао је наредбу, којом се на јавним местима у Паризу и ресору парискв полиције, регулисава Функционисање и циркулација кола са механичким мотором, изузев оних које су ишле по шинама. Из годик^е у годину развијала се индустрија аутомобила и увећавала њихова циркулација, не само у Паризу, већ и у

целој Француској. Услед овога виша власт била је принуђена да пропише једну општу уредбу о аутомобилима, која ће важити за све округе, и тако је постао декрет (мин. грађевина) од 10. марта 1899 год., коме је за основицу служила наредба од 14. августа 1893 год. Декрет овај модиФикован је декретом од 10. септембра 1901 год. и наредбом министровом од 11. септембра исте год. и то су, са додатком неколико доцнијих расписа, сва специјална законска наређења, која се односе на употребу и циркулацију аутомобила. Али, поред ових специјалних наређења, аутомобилна кола још су потчињена одредбама о колском саобраћају у опште, а мотори одредбама које регулисавају употребу апарата овог рода. Мере сигурнооти. Декрет од 10. марта 1894 год. садржи, одмах у почетку одредбе, које се односе на услове сигурности, којиЈра треба да одговара конструкција кола и њихових моторних апарата, да би се избегле опасности од експлозије или пожара; да би се спречио несносан задах и избегла евентуална опасност да се нечији коњи поплаше; затим одредбе којима је циљ да осигурају лако управљање и руковање колима. Ниједна аутомобилна кола не могу се пустити у саобраћај док се претходно, путем стручног прегледа, не утврди да одговарају овим условима. Овај преглед мора захтевати конструктор или сопственик. За кола, која су конструисана у Француској, Фабрикант може тражити да се испитају типови свију аутомобилних кола које израђује; над колима из иностранотва, преглед се мора извршити пре него што се она у Француској пусте у саобраћај. По испитаном и потврђеном типу аутомобилних кола, Фабрикант може израђивати колико хоће примерака, само што се на сваком од њих мора налазитл редни број серије којој припада, и што купцу, приликом продаје, мора дати препис записника о испитаном и овереном типу, као и иисмено у коме ће тврдити да су продата кола потпуно саобразна потврђеном типу. На сваким аутомобилним колима. мора бити означено јасним и видљивим словима: 1. име Фабриканта, тип кола и број реда у серији типа, и 2. име и домицил сопственика. За аутомобилна кола, која иду већом брзином од 30 км. на сат, прописани су специјални знаци распознавања. Циркулација. Пре него што своја аутомобилна кола пусти у саобраћај по јавним местима, сваки сопственик дужан је поднети надлежном окружном начелнику пријаву са означењем свога имена и стана. Уз ову пријаву мора се приложити и писмено Фабрикантово о саобразности кола са прегледаним и потврђеним типом. Пријава поднета у једном округу, довољна је за целу Француску. На иоднету пријаву сопственику се издаје нарочити реверс. Уирављање аутомобилним колима. Да би неко могао управлзати аутомобилним колима, потребно је да пред једним машинским инжињером докаже да је за ово