Полицијски гласник

ВРОЈ 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 77

дослеђењу предаје акта суду ФунгирајуКи и даље као дрлгавни тужилац по делима по којима је вршио ова дослеђен.а. У пракси је довољно освештано ово наШе излагање и мп се не можемо начудити г. Марковићу на овом оваквом објашњењу овог предмета. Увиђај нао доказ. И овде је г. МарковиК погрешно објаснио закон. Говорећи о увиђају као доказу '('§ 14. стр. 167.) г. Марковић третира питање о доказној вредности увиђаја и при том ирави разлику: да ли је увиђај извршио цео суд или га је извргнИо иследник или један судија. »У љрвом случају — : вели г. Марковић — »т. ј; кад је уви^ај вршио цео суд па „било то на главном претресу или на лицу „места, несумњиво је да ће увиђај имати »највећу доказну вредност«. »У другом случају, т. ј. кад је увиђај »вршио иследник или један судија и кад »се протоко таквог увиђаја има само да „прочита на главном претресу, — увиђај »несумњшш нма мању доказну вредност »од увиђаја у првом случају Овакав »увиђај који суд има да употреби као до»каз, није дакле прави увиђај т. ј. .непо»средно чулно опажање свих судија, већ »је он сведоџб а. Већ по томе што се овај »увиђај јавља као сведоџба и не може му »се онолико веро поклонпти, колико уви»ђају који изврши цео суд." Ову разлику у погледу на доказну вредност увиђаја у ова два случаја о којима говори господин Марковић наш законодавац апсолутно не прави, нити има то разлике. Вило'да је увиђај вршио цео суд или само један судија само ако је он учињен »по начину који је законом про„писан 11 , — § 4"23. крив. пост. — у оба ова случаја увиђај има исту доказну вредност. И увиђај дакле који изврши један судија са писаром само ако је несумњиво оно што се њ.им констатује и није оборено противним доказима онако како се то тражи ио закону, има онакоу исту доказну вредност као и увиђај целог суда. То се јасно види из § 223. кр. пост. који не прави никакву разлику између ова два наЧина увиђаја. „ Судски увиђај — каже се у | 223. — »може само онда за доказ »служити кад је учињен по начину који »је законом нрописан". Судски је увпЈ)ај и један и други, т. ј. и бна.ј који је вршпо Ч"ео суд, као и онај који^врдш—само један судија са писаром, и кад се у овом §-у принципијелнокаже: » сцдскиувиђај [ ( може . . . за доказ служити, — но чему се онда може извести да законодавац ту прави неку разлику у погледу на доказну вред|ст увиђаја у једном и- другом случају ?коме је реч, т. ј. да увиђају у првом случају придаје већу доказну вредност и у другом случају мању ? Те разлике нема и њу је г. Марковић сам пронашао. Не стоји ни оно што тврди г. Марковић: да се увиђају у номенутом другом случају т. ј. кад га врши једаи судија: » не може онолико вере поклонити колико увиђају који изврши цео суд«. И увиђај који је вршио цео суд, као и онај једног судије, може се нападатн, па и оборити, ако би се онако како закон тражи потпуно доказало противно ономе што је истим кон-

статовано или осумњичено, што је наравно готово немогуће, јер су јавне исправе но § 234. кр. пост. потпуи доказ о ономе о чему гласе н шта садрже, изузнмљућн неке случајове: кад се крнн. извиђајем утврдн њихова неистннитост или другнм јавним исправама, што је врло тешко, н. нр. докаже да је судски увиђај неистинито начињен и т. п. (ПАСТАВИТ.Е СЕ) Милош IV!. СтанојевиЋ оудија.

ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

. (ИАСТАВАКЈ б) Велосипеди. Циркулација велосипеда у ночеткује била регулнсана локалним : пре [>екторалним и општинским наредбама, које су, разуме се, бмло веома различне, те су с тога врло често биле узрок сукоба н великих незгода за велосипедисте, који нх све нису могли знати. Да би се овоме сгало на пут министри: уиутрашњих послова и грађевпна одреднли. су 1896 год. једну комисију, иод председииштвом једногдржавиог саветника, са задатком : да изнађе опште ме.ре, које трела предузети у циљу заштпте пешачког и колског саобраћаја с једне, и велосинедпста иротив нерасположења кочијаша с д[>уге ст])ане. На основу мншљења ове ,комисије, оба мннистра споразумно израдила су образац за народбе окружннх начелника п иослали га овима у преиису радп озакоњења. Овим једнообразнпм наредбама изрично су укинута сва раиија наређења у овом правцу, али ипак зато оне воде рачуна о изузетним локалннм потребама, јер допуштају о.пштпнским властпма да забране, привремено нлн стално, циркулацију велосипеда на целом или само на извесном делу јавног пута. Места, кроз која је забрањен пролаз волосипедистима, морају бити обележена таблама. Да би се пешацима загарантовала сигурност саобраћаја, велосниеди морају бпти снабдевени анаратима за јављање, довол .110 звучним, који се могу чути на 50 м., а ноћу, односно чим се смркне, још и зеленом лампом на предњем делу. Кроз насељена места, преко раскрсннца и на савијутцима, велосипеди се морају терати умереном брзином; по улицама велоснпедиоте не смеју ићи у групама, а још мањо омеју пресецати трупе, пратње и т. п. На случај какве узбуне или нереда морају одмах с велосипеда сићи и рукама га водити. Нанлажење с велосинедом на тротоаре и пешачке стазе забрањено је, осим ако, велосипедпсти иду пешке поред својих велосииеда. Насваком велосииеду мора се налазити табла са именом и домицилом њсговрг сопственика, као и са бројем реда ако је велосипед закупљен. Што се тиче самог саобраћаја и односа велосипедиста са кочијашима, јахачима и међу собом, и за велосинеде вреде одредбе које и за остала кола. Тако се

п велосипеди мораЈу терати десном страном кад иду у сусрет, а ловом кад хоће да нрођу напред; у овом последњем случају њпхово наступање мора се објавитн гласом апарата. Ако велосниедисте опазе, да пзвесан коњ показује знаке плашн.е уолед њиховог наступања, дужни су одмах стати. Кочијапш и јахачи, опет, дужни су ранжирати се с десне стране и велосппедисти, који им иде у сусрет, оставпти слободан пролаз, широк најмање 1-50 м. У последње време, а услед све веће н веће употребе велосппеда, надлежне административне власти оСтављају поред путева нарочите стазе пли просторе за велосипедисте. По овим стазама могу ићп и пешацн, али на своју одговорност. в) ЕЖелезнице. Декретом од I. марта 1901 год. замењена је уредба од 15. новембра 1846 год., која јс регулнсавала полицију, сигурност и експлоатацпју железница. Декрет је ие само сачувао, већ је у знатној мери п прошпрпо власт окружних начелннка у овој стварн на железничке станице и њпхову околпну, у погледу реда иа станнцама, доласка п зауставл.ања возова п циркулације јавнпх илп прпватнпх кола. намењених транспорту лпца плп ()обе у реону железничкс станпце. У декрету се, најзад, налази и неколико санптетоких прописа. Тако је забрањепо, да сс у колнма пљује ван пљуваоппца, и да се увагоне прнмају лица са заразним болестнма. II. Забрана станозаља. Члан 19. § 2. закона од 27. маја 1885 год. укпнуо је полицијски надзор и заменио га са забраном осуђеноме, да се нојавл.ује и борави у местнма, које му влада назначи пре ослобођења. Забрана становања једновремено је и мера казнсиог права, пошто суд изриче ову казну н утвр!)ује време њеног трајања, и мера административног права, пошто закон оставл.а извршној власти избор места у која осуђени по пресуди судској не сме долазити, и ношто је извршење ове казне поверено административној власти. Казна забране становања може битп изречена и код злочиних и код преступних дела у свима случајевима, у којима је закон пре 1885 год. предвиђао полицијски надзор. Она је илп узгредна, т. ј. законска последица извесних осуда, те је према томе суд не мора ни изрицати, илп је допуњујућа. т. ј. придодата главној казни изричном судском одлуком. У извеоним, тачно одређенпм случајевима, она може бнти и главна казна. Као узгродна казна, забрана становања везана је за главне казне, и суд нема право да редуцира време њеног трајања у овим случајевнма (20 год.). Као допуњујућа казна, забрана становања досуђује се код нреступних дела, у случајевима законом предвиђеним, а ио изузетку и оним кривцима, који су учинили злочин нротив државо па су, услед признатих или олакшаваних околности, кажњени преступном казном.