Полицијски гласник

СТРАНА 76

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Ј 10.

манде старешинн кварта за оне поолове, који се у цивилу имају да врше. Исто тако, да би се и криминални комесари у неколико ослободили од дангубних канцеларијских послова и дало им се више времена за локална истраживања у њиховим срезовима, они су у новије доба ослобођени од извесног броја маље важних предмета, који се без даљих истраживања могу окончати преко квартова, као што су то телесне повреде, повреде кућњег мира, противстајања, претње, увреде и преступи противу загшна о радњама. За окончање ових лакших кривичних ствари установљена је једиа нова, четврта инспекција, т. зв. инсаекциј а Б, са шест пододељака — децерната. На челу сваког пододељка је по један крим. комесар, а над свима њима је као шеф ове инспекције један старији крим. комесар, који има само титулу крим. инспектора. Кривични комесари инспекције А свршавају додељене им канцеларијске послове самостално или преко придодатих им помоћних чиновника или преко крим. чиновника (нареднпка и првог крим. шуцмана) дотичног кварта. Закључну одлуку, 1 којом би се истрага завршавала и предмет достављао државном тужиоцу, потписује крим. инснектор, као начелник инспекције, који и иначе има права да се у сваком стадијуму умеша у истрагу како у Формалном тако и у материјалном погледу. Претписе упућене страним властима и важније кривичне предмете, особито оне које је шеФ крив. одељења — диригент ■ —• још при пријему означио као важне, подносе се овоме на потпис. Инсаекција В дели се на двоје, на инспекциј.у В I и инспекцију В II. Инсаекција В I обрађује крађе по занату (нарочито опасне крађе, крађе по дућанима, кесарошке крађе, крађе по становима, крађе капута, крађе при полним сношајима) и разбојништва, а инсаекција. В II преваре по занату, кривице противу јавнога морала, побачаје, прављење п протурање лажног новца, коцку по занату. Прва инспекција има 13, а друга 7 засебних одсека, са по једним крпмпналним комесаром као децерненгом и потребним бројем крим. наредника и шуцмана. Пошто обрада ових кривичних дела изискује тачно познавање злочиначког света и њихових навика, то је подела послова у овој инспекцији удешена тако, да сваки комесар обрађује по један специјалитет — једну врсту кривица. Ова врста крнваца — кривци по .занату или навици —■ према стеченом искусгву не мења, или бар врло ретко, једном изабрани правац рада и као год што се они специјалишу у томе . аху, тако и чиновници остају стално при обради једне врсте кривица. Криминални успеси онпх чиновника, који су свакодневним додиром са појединим злочиначким слојевнма посвећени у њихове навике и манипулације, морају отуда бити већи но када би те предмнте обрађивали чиновници који раде све крцвице. У инсаекцији С раде 10 крим. комесара са нотребннм бројем нижих крими-

нално извежбаних органа све оне кривице, где долазн у питање превара у трговачком саобраћају, нросто и лажно банкротство, менични ФалсиФикати, зеленаштво, кривоклетство, повреда патената I. заштитних марака, двобој, престуии протппу зак. о лутријама и зак. о акцијама. И овде сваки од оних 10 комесара ради одређену врсту КрИВИЦа. (НАСТАВИЋЕ СЕЈ Жив. А. ЛазиЂ

„0 ДОКАЗИМА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ"

(НАСТАВАК) Ова је обавеза општа за све званнчнике судске полнције који раде Ладгап^е с1еЦс1:о. И доиста ако пма жпве нстраге то је она која се врши на месту злочина. Ннкаква друга истрага није плоднија у срећннм резултатима. Између истраге на месту нзвршења крив. дсла и истраге у кабинету иследника има разлике, као што је разлика између слике напада и правог напада; бледа и сува, прва је само сенка друге. Кад би за истрагу каквог важног дела било довољно само саслушатн лица означена у тужби и нзвештајнма о учнњеном делу ништа не бп било иростпје. Али злочин који је извршен у тами н тајном покривен тражи најозбиљније напоре да се расветли, међу које на првом месту долази вршење увиђаја и прве констатације свих оних чињеница, које могу утицати не само на утврђење самог дела већ и на проналазак његовог учиниоца и његову кривичну одговорност. Осим то,га, треба створити и лично мишљење о извршеном кривичном делу базирано на ономе што се видело, чуло п приметило само собом, на чцлном оаажању иследника, као што каже г. Марковић у својој де . иницији увиђаја, а не само на основу извештаја који су нам саопштени. У томе је најсигурнија гарантија против погрешака. Ово пак мишљење да би почивало на чврстој основи можесе створити у духу иследникасамо ако је он интимно прожет испитивањем места, околности сцене злочнна, друштвене средине, духа околпне и др. Како ће моћи иследник створити ово мпшљење, ако не иза1)е на месго пзвршења и тамо не проучи све ове околности? Сазнање ових разних елемената приликом увиђаја од највеће је важностп за оцену правца који треба дал^е дати истрази; ослопити се на другога да му он да ова апсолутно делпкатна истраживања, баш ФилосоФска са извесног гледишта, било би абдициратп на своју сопствену улогу нследника. Зар се може иследник у свима овнм случајевима одати овоме послу у својој иследничкој соби? Могло би се навести још доста разлога за потврду горњих наших излагања о § 54. кр. пост. и неправилности објашњења смисла овог §-а. какво му објашњење даје г. Марковић. Но, држимо да је и ово што смо навели довољно да докаже да је коментар г. Марковићев: да овај законски проиис даје само »општи упут« и да „ не аринуђава к иследника на вршење увпђаја код дела која остављају

трагове потпуно погрешан и не одговара баш оно.ме циљу у коме је донесен пропис § 54. кр. пост. Увиђај у саецПјално] истрази. Г. Марковић пранилно тврдп: да § 208 нашег крив. пост. садржи две ствари: 1. да цео суд може извршити увиђај, 2. да суд тако исто може то учинпти и иреко једног судије са ппсаром, алп је и овде учинио једну погрешку. Говорећн оуви1)ају преко једног судпје г. Марковић тврди да суд тај увиђај ' »једнно може учинити преко »једног судпје као члана колегије, која је »нзвиђала стпар на претресу", и да суд »не може на нретрасу одлучити да се »увиђај изврши преко иследног еуднјо«. »Ово не може.да буде још п с. тога«, вели даље г. Марковић — »што тада иследног »судије у опште и нема, јер се он лре»творио јбаш претворио! пр. кр.) у др»жавног тужиоца, који неможе вишеузи»мати на себе улогу ислединка«. (дтр. 166)-. Није истина да суд не може на претресу одлучити да се увиђај о коме је реч извршн преко иследног ^удије већ »једино преко једног судије као чЛана »колегнје која је извиђала ствар на претресу«, као што тврди г. Марковнћ. Може суд да изврши овај увнђај или преко свбг иследног судије или преко једног судије у опште, па био он члан колегнје која је извиђала ствар на претресу или не био. Баш § 208. крив. пост. на који се позива г. Марковић — који говори о судском увиђају; »суд може .... и сам собом суд»ски увиђајпредузети« уиућује у загради на § 25. који каже: „кад би суд за нужно »нашао да се што доследи на самом месту »чиниће то преко ислеђујућег судије и »писара«. У практици тако се и ради. Овај увиђај врши или иследни судија или ма који други судија кога суд за то одреди и никоме до сада још нпје нало на памет да оспори вредносг овога увиђаја за то што га је извршио пследни судија а не »члан колегије која је извиђала ствар на »претресу 11 . Судска је практика у овој ствари константна н са свнм у духу § 25. кр. пост. Те увиђаје које суд наређује на главном претресу и због којих одлаже претрес махом и вршп иследни судија и регко други који члан суда. Мишљење г. Марковића да иследног судије »тада у опште и нема" јер се претворио у државног тужиоца апсолутно је погрешно. И ако Функција државног тужиоца као што је познато није у нашем кривичном поступку сироведена онако као што је то у другим законодавствима, ипак је и по нашем кривичном поступку он тај нследни судија преко кога се врше она дослеђења за која би суд нашао на главном претресу да су потребна да се изврше и због којих претрес одлаже. Он отвара по наредби суда истрагу за друга дела оптуженог за која би се сазнало или која би се појавила на главном претресу а нпсу исле^ења, или против других лица за која би се нашло на главном претресу да су учествовала у кривичном делу које је предмет суђења. Макар да се иследни судија »претворио у државног тужиоца«, он врши сва ова дослеђења и ислеђења по наредби суда изреченој на главном претресу н у име суда, и цо свршеном