Полицијски гласник

ВРОЈ 10.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 75

чнновник, да Је отпуштени му налог противзакон, то му ништа иа путу не стоји, да заповедајуКој власти своје прнмедбе учинп. И у таквом случају смећс задржати налог од извршеља само ако пе би ствар хитна била. При поновл>еном налогу после учињених примедаба, дужан је чиновник добнвени налог без одлагања извршити. — Само што казнителни законик као злочинство или преступл.ење забрањује и казни, неће нижи чиновник никад смети да учини на заиовест старијега, и ду;кан је јавити својој вишој власти о тако примљеној заповести." Као П1ТО ВИДИМО, 110 ОВОМ ПрОПИС} г I 1", ЧИНОВнпка нарсдба више.власти не ослобађа одговорности, ако извршена радња, по одредбама кривичнога законика, садржи у себи елементе престуииога нли злочинога дела, без обзира на то да ли је чиновник одмах налог извршио или је то учинио тек пошто је на њега дао своје прпмедбе које су остало безуспешне. Ово приморава адмпннстративнога чиновника, да добро зна одредбе кривичнога законика, као и специалних закона у којима су нзбројана преступна и злочина дела, те да се о правило, овде изложено, не огреши. Чиновник не бп, наравно, могао бити кажњен дисцпплпнски за непослушност у оваквом случају. Таква казна морала би бити поништсна од стране админи> стративне властп која стојн над оном влашћу која би казну изрекла. Најмање би, пак, чиновнпк могао за то бити отпуштен; а ако би ипак отцуштања односно ненсионисања било и оно остало, то је само зато што би се узело да § § 70. и 715. зак. о чин. грађ. реда имају онако шнроко значење какво му се одаЈша од стране управне власти даје. 2° Отпуштени налог, ако би био извршен, сачињавао би иступ или не би сачињавао никакво кривично дело. Тада је чиновник, коме је налог управљен, дужан, ако не желп за извршење њсгово одговарати, учинитн своје прнмедбе наредбодавцу, каке би овај, увидевши своју иогрешку, налог тргао. Алп, ако виша власт понови своју наредбу, не примнвшп примедбе, онда је нижи чиновник дужан отпуштени налог одмах пзвршити. Дужан је, што значи да ће у протпвном случају он бити дисциплински одговоран, без обзира на то што бн пзвршена радња сачињавала дело иступа или би се њоме, апстрахујући сваку кажњивост. наносила штета каквом приватном праву. Одговорност ту пада на наредбодавца. 1 ) ( нлставиће се) Живојин М. Пери +■ .. _ — - БЕРЛИНСКА ПОЛИЦИЈА (наставак) Кривично или одељење IV Од осам одељења берлинског полицијског президијума кривнчио одељеп>е је и

Ј ) Има правннка који мисле да би чиновник био одговоран и за случај иСтупа, и ако је овај извршио тек на поновљену наредб}', али ово мишљење не може се бранити редакдијом § 13. зак. о чин. грађ. реда.

по важности послова, и по намењеном му задатку п по броју доделзеног му персонала једно од најважнпјпх. Одељење стоји под управом једнога вишега владиног саветника (сада Хоае) и његова заступнпка и помоћнпка, једнога владпнога саветника (д-р Линденау'. Оно се дели на трн одељка: 1. Кривиуна иолиција. чија се делатност простире на изналажење и гоњење кривичнпх дела и крнваца и у којој се налази тежиште кривичног одељења. 2. Оашта иолиција сигурности, која води старање о стављању под полицнјски надзор, контроли отпуштених-осуђеника, упућивању умоболних у болнице за душевне болести, смештању запуштене деце у односне заводе. принудном васпитању малолетних, транспортима криваца и осуђеника, прогонству и извршењу судских кривичних осуда. 3. Полиција за надзор над јавним моралом (8 (11 ;епроНге1), која води контролу над проституцијом и стара се о њеном регулисању полицијским прописима. Сва три ова огранка кривичног одељења имају свако за се~сасвим оделиту организацију. I. Кривична полиција. Иадлежност крпвичне полиције простпрала се најпре, као што смо у почетку нагласили, на саму област вароши Берлина. У току времена показала се потреба, да се местна полицијска надлежност президијума ради гоњења криваца и изналажења кривичних дела прошири и на најблпжу околипу Берлина, т. зв. сеоска предграђа, која су се времепом прилагодила велико-варошким односима и укојима су од берлинске крнвичпе полицпје гоњени и притешњени крпвци налазили склоништа. Та накнадна проширења заснована оу на одредбама закона од 12. јуна 1889. и 13. јуна 1900. године и министарскпм прописима. Ирема томе су у дванаест околних општина, ма да свака за себе има засебну оппттинску н полицпјску управу, установљене канцеларије са чиновницима берлинскс кривпчне полиције. Те општнне потпадају само у крнвично-полццпјском погледу под р.есор~^берлинског полицијског презпдијума. док су у свима осталим гранама полицијске управе потпуно самосталне и од Берлина независне. Значајан је још однос берлинске кривичне полиције према трима са Берлином потпуно сраслим, али иначе самосталним варошима: Шарлотенбургом, Шенебергом и Риксдорфом. Свако од ова три варошка лредгра})а Берлина има своју засебну државну полицију (РоНгеЈсНгекИоп), која отправља самостално све Функције местне полнцнје, а само у вишем управном смислу подлеже надзору берлинског полицијског президијума, као што би, од прилике, био код нас однос среске према окружној власти. У кривичном, пак, погледу. те полицнјске дирекције одржавају сталну и тесну везу са. берлинском кривичном полицијом, обавештавајући се узајамно, и телефоном и телеграФски, о извршеним кривичним делима, а све три те

дирекциЈе шаљу по једнога свога криминалнога чиновника на кривичне конФеренције берлинске полпцнје, које се држе у президијуму редовно једаред недељно. Кривична полиција дели се на три главне групе — инсиекције и нови предмети, упућенп било од квартова, било од државног тужиоца, било од публике, расподељују се одмах по доласку према својој садржинп ти.м трима инспекцијама у рад и то тако, да тужбе и доставе, код којих се може мислити на кривца из навике или по занату, нрипадну инсиекцији В , оне где се изискује особито правно, трговачко или техничко знање иду инсаекцији С, а остале инсаекцији А. Инспекција А дели се даље на инсаекцију А I, инсаекцију А II и инсаекцџју А III; инспекција В дели се на инсаекцију В I, инсаекцију В II и на одељење за иде 1тиФикацију (Егкеппип^зсНепз!;). На челу сваке од ових инспекција или пододељења стоје криминални инсаектори, који воде надзор над радом криминалних комесара у својој инспекцији. Инспекција С има само једног инспектора и не грана се као прве две инспекције. Инсаекција А је локално организована. Берлин је подељен на тринајест криминалних срезова (Кптша1-Ве21гк), а засваки тај срез одређен је по један криминални комесар са потребним бројем помоћних чиновннка (обично по један крим. наред> ник и око десет крим. шуцмана). На инспекције А I и А II долазн по четири, а на инспекцију А III пет срезова. Пошто се кривична полиција ради постигнућа својих циљева не може одрећи садејства униформисане — уличне — полнције, то се ова деоба поклапа са поделом шуцманшафта, који се, као што смо раније видели, дели на три брнгаде и тринајест капетанија — срезова, те се криминални срез поклаца са капетанијом (Наир1тапп8сћаГ1;-ом). И ако је ова инспекција А организована по месту ипак сви њени криминални чиновници имају канцеларије и раде при самом президијуму, јер би узимање канцеларија по варопш у дотичним срезовима стало доета и матерпјалних средстава, а не би био могућан ни потребан надзор над радом нижих чиновника, нити би се они брзо и лако могли да послуже са помоћним криминалним средствима, која се налазе при президиуму. Ну да би се ипак одржао известан додир са средином у којој раде и да би се уиознали са местним и другим приликама свога краја, криминалним комесарима стављено је у дужност, да станују у своме криминалном срезу. У истом циљу при сваком полицијском кварту, — ових сада има 113 — налази се по један криминално изображени наредник и два крим. шуцмана. Наредник и први крпминалнн шуцман додељени су квартовима од кривичне полиције и подлеже надзору шеФа кривичнога одељења, ане старешине кварта, који само њихова акта потписује. Њих двојица раде искључиво на кривичним предметима при кварту, а онај други криминални шуцман чисто је квартовни орган, додељен од ко-