Полицијски гласник

ПРОЈ 11.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 85

„0 ДОКАЗИМА У КРИВИННОМ ПОСТУПКУ"

(нАСТАВАк) Не улаза&и у даљу дискусију о овом предмету, јер је и ово што смо изложили довољно да покаже неоснованост разлике у погледу на доказну вредност ова два увиђаја коју прави г. Марковић, разгледаћемо како је г. Марковић обрадио остала доказна средства. II. Вештамко мишљење. Ово доказно средство третирано у главн другој (стр. 171—226.) готово је најбоље обрађено ма да је онолика опширност о прогоколу секције, правилника за вршење судских секција, како се пише заглавље протокола секције и друге ситнице, непотребна (стр. 212). И у овој материји има погрешних тврђења и погрешних објашњен>а зак. одредаба крив. поступка. Говорећи о томе како се вештаци имају испитати пред судом г. МарковиК каже овако: »како законодавац, кад је реч о »саслушаван.у често поред сведока по„миње и вештаке, то је несумњиво да се »и вештаци имају испитати као сведоци »кад они долазе пред суд да усмено из»јаве оно што су при вештачењу раније »нашли«. (стр. 204). По овоме објашњењу г. Марковићевом излази да вештаке треба испитати на претресу свакога понаособ, оиако исто, као што се сведоци испитују. То се тако не ради и не треба да се ради овако као што би хтео г. Марковић. Вештачећи у генералној истрази, као и у специјалној оно је вештачење пред иследним судијом, вештаци су дали заједнички своје мишљење, па је појамно да се заједно и саслушавају. На главном претресу, њихово се мишљење прочита и они питају остају ли при датом мишљењу. Могу им се стављати питања од стране Суда или странака преко суда и они ва иста одговарају заједно. Како ће се иначе добити њихово мишљење ако се они буду испитивали сваки понаособ као сведоци? Нити би то имало сЛћсла нити се тако ради у пракси. Само ако је који вештак одвојио мишљење његова се изјава засебно улисује у исти протоко са побудама за његово мишљење. III. Признање. »Признаље — каже г. Марковић — »може бити двојако: при»знање у ужем и признање у ширем. сми»слу.« » Признање (сопГеззш) у ужем смислу »јесте својевољно (атто соп[1ЛептЈ учиЂ н,ена изјапа обвињеног или оитуженог да »је извршио извесно кривично дело. Међу»тим, циризнање у ширем смџслу јесте »својевољно учињена изјава обвињеног или »оитуженог, да је истинита. извесна важна »чињеницакоја је ио њега штетна, н. пр. »кад А. признаје само то, да је нож, који »је нађен код Б. и којим је извршено »убиство, његов, али не и то, да је он »извршио убиство«. (стр. 227). Баш обратно, и по граматичком и по логичком значењу речи : » шире« и »уасе«, оно признање које г. Марковић узима у ужем смислу, то је признање у ширем •смислу, а оио што он узима као признање

у ширем смислу, то је багн признање у 1јжем смислу. »Шире® је по самом граматичком и логпчком значењу ове речи оно што се даје сузити, нешто што је веће; а »уже« значи нешто што је мање, по себи. Извршење кривичног дела по себи је нешто гпто је шире, веће пего што је само »једна важна чињеница, која је штетна за оптуженог«. И кад оптужени признаје: »да је извршио извесно кривично дело к , онда је то признање у шцрем смислу. Нанротив кад оптужени признаје: »истинитост само извесне важне чињенице«, т. ј. нешто што је мање од извршења кривичног дела, онда је то признање у ужем Смислу. Погрешна' је/дакле, поменута дефиниција г. Марковићева признања у ширем и признања у ужем смислу, јер као што омо навели батп оно што он узима као признање у ужем смиСлу, треба узети као признање у ширем смислу, и обратно. У глави III у којој је обрађено ово доказно средство, т. ј. признање, студира се и материја о исџиту оптуженог, као оредство којим се г долази до признања, (атр. 231. §'22.) и излансу правила з'а испит оптул^еног. Ма да су ова правила доста детаљно изложена ипак је г. Марковић пропустио да споМене, још нека хтравила која вреде за исш-гт оптулсеног у генералној исправи, која су важна и требало их је такођб изложити поред оних правила која се излажу. Та се правпла тичу садржине питања која иследник треба да поставља оитуженоме у генералној истрази, но која г. Марковић не спомиње у оним правилима која се односе на садржину ових питања, ма да имају велику важност и требало је и њих изложити. Тако н. пр. ако су на личности оптулшног констатовани какви сумњиви трагови, иследник треба да постави питање оптуженом о пореклу ових сумњнвих трагова, датуму од кад се датирају и у опште о свему ономе што је у вези са истим. Истина је да ће оптужени који не признаје кривицу имати скоро увек спремно објашњење на ово питање, али га је потребно ставити ради контролисања тачности објашњења оптуженог о овим траговима и оценс да ли је одбрана оптуженог лажна. Испит оптуженог о овим сумњивим траговима може дати велику корист истрази ако успе да га убеди у лажност његових објашњења о истим. Исто тако валшо је и питање о употреби времена оптуженог које иследнпк поставља оптуженоме који не призиаје кривицу иарочито код тежих крив. дела. Ово питање није узалудио јер оно пружа невиности средство за оправдање, док кривца збуњује, деконцентрише, који, да би на исто одговорио често нема другог средства до да се позове на лажан аИМ који му спрема пропаст. Требало је дакле сиоменути и ова питања бар у т. 9. оних правила које поставља г. Марковић, у којој се говори о презентацији предмета, који се односе на крив. дело и испиту оптуженог о истим, због саме важности ових питања и потпуности поменутих правила. У глави IV сведоџба сведока, у § 36. о случајевима у којиме се сведоџба једног

сведока мод^е узети за потпун доказ третира се питање: шта се може доказати исказом аовређеног или оштећеног « (стр. 318) и одговарајући на ово питање г. Марковић каже: »да се исказом повређеног или ошгећеног, кад нема других доказа, може доказати каквоћа кривичног дела без обзира на доказ о виновништву.« (стр. 319). Стоји то да по § 230. т. 1. кр. пост. »казивање онога над којим је казнимо »дело извршено може у недостатку дру»гих доказа сачињавати доказ о каквоћи »казнимог дела«, но не и за кривичну одговорност оптуженог. Али која су то крив. дела код којих се самим исказом оштећеног без икаквих других доказа може доказати постојање кривичног дела или утврдити »објективно, биће кривичног дела«. Г. Марковић то не објангњаЈза у своме коментару § 230'. кр. пост. који говори о овоме питању, већ у опште тврди: »да се исказом повређеног или оштећеног може утврдити објективно бпће кривичног дела«. Међу тим ово може бити само код неких кривпчних дела као н. пр. код разбојннштва, насилне изнуде, кад ова дела нису оставила трагове. У таквом случају »казивање онога над којим је казнимо дело извршено може у недостатку других доказа, бити потпун доказ о каквоћи дела сс , — § 230. тач. 1. крив. пост. Међу Тим код опасне краће, као што смо то казали већ један пут у овој рецензији говорећи о увиђају, сам исказ оштећеног без икаквих других доказа. не може ни по овом §'230. т. 1. кр. по<5т. служити као доказ за постојање овог дела, т. ј. опасне крађе. Из примера који наводи г. Марковић: »или н. пр. А. изјавп да му »је прошле ноћи отворен амбар и из њега »украдено л^ито, то ће исказ А-ов у не»достатку других доказа бити потпун до»каз о постојању опасне крађе сс види се: да г. Марковић сматра да се самим исказом оштећеног у овоме случају без икаквих других доказа може утврдити да је овде учињена оаш опасна крађа. Међу тим то не стоји. Исказ оштећеног у овоме случају биће доказ само о томе да му је учињена крађа, као и о количини штете, и то пошто се тта исти закуне, но, ие и за то да је овде извршена баш опасна крађа, за чије је утврђен.е поред исказа оштећеног потребно још нешто чиме би исти био поткрепљен. Исказ оштећеног или повређеног, у недостатку других доказа, ио § 230. т. 1. кр. пост. може служити као доказ о каквоћи дела, само код неких крив. дела кад иста не оставе никакве трагове као н. ир. код разбојништва, насилне изнуде, кад оштећени није иовређен и нема ничега што би се могло увиђајем констатовати, па и то са великом резервом. Дело опасне крађе по правилу увек оставља трагове и ту сам исказ оштећеног без увиђаја не мол^е бити потпуп доказ за постојање овога дела. Пракса је довољно освештала овакво значење § 230. т. 1. кр. пост. о исказу оштећеног илп повређеног, а не опако како решава г. Марковић ово питање. ( свршиће се) Милош М. Станојевић